SBB: Nismo vlasnici nijednog medija, pa ni N1 ni Sport kluba

Direktorka za odnose sa javnošću kompanije SBB Jovana Lukić za Cenzolovku objašnjava da SBB ne poseduje nijedan kanal, niti da proizvodi medijske sadržaje – United Media je vlasnik kanala N1, Sport kluba i nekih drugih, a SBB njima plaća za prenos tih kanala.

Ipak, kaže, i United Media i SBB imaju istog vlasnika – fond koji čine KKR i EBRD.

I dok istraživačica medija i doktorantkinja na FPN-u Bojana Barlovac, koja je istraživala način na koji je N1 2014. godine počeo sa radom, smatra da je svejedno da li je distributer vlasnik medija ili su distributer i medij povezana lica koja imaju istog vlasnika, Jovana Lukić tvrdi suprotno – da su u pitanju potpuno različiti ljudi, različiti budžeti, različito odlučivanje i celokupno poslovanje, a da mešanja distributera u uređivačku politiku medija nema.

[povezaneprice]

Cenzolovka: Kažete da SBB nije vlasnik TV N1, već da imaju istog investitora. Na koji će način nove izmene zakona, o kojima je saopštenje izdao i N1, ugroziti opstanak ove televizije i uticati na rad SBB-a?

Lukić: Nismo videli nacrt, ali je N1 dobio informaciju da namera Ministarstva kulture i informisanja nije samo da razdvoji distribuciju od proizvodnje programa, koja je u slučaju SBB-a i N1 već razdvojena i što državni sekretar za medije zna. Namera je i da razdvoji investitore od proizvodnje programa, odnosno sva povezana lica. Da se radi o tome potpuno je jasno, jer je državni sekretar za medije, na sastanku sa predstavnicima medija i medijskih udruženja posvećenom novoj medijskoj strategiji, eksplicitno pomenuo SBB i N1, iako su u našem slučaju distribucija i proizvodnja razdvojene.

Osim toga, prema saznanjima koja imamo, Ministarstvo je bez ikakvih konsultacija sa medijskim udruženjima radnoj grupi za Poglavlje 10 poslalo novu verziju Zakona o javnom informisanju i medijima. Niko ne zna ko je i kada radio na tom predlogu.

To su veoma ozbiljni razlozi da strepimo od namera Ministarstva, i u suprotnosti su sa evropskom praksom i propisima.

Cenzolovka: Glavni argument Ministarstva informisanja, koji iznosi državni sekretar Nino Brajović, jeste da je takav tržišni model (u kojem su distribucija i proizvodnja razdvojene) bolji zbog fer tržišnih uslova u kojima distributer neće favorizovati svoje sadržaje. Kako komentarišete ove argumente?

Lukić: Tačno je da je transparentnost odnosa između distributera i produkcije veoma bitna i da je naglašena u evropskoj regulativi. Tu je UG već potpuno u skladu sa evropskom, a i postojećom srpskom regulativom. Razlog za razdvajanje produkcije i distribucije upravo je transparentnost njihovih odnosa. Cena koju povezana distribucija plaća za kanale koji su proizvedeni u okviru Grupe ista je kao i za sve druge distributere.

U Evropskoj uniji čak postoje brojni distributeri koji imaju svoje kanale. U Velikoj Britaniji Sky UK Limited ima svoj kanal Sky News. Niko u UK nema problem s tim. U Irskoj takođe. U Rumuniji RCS & RDS ima Digi 24 News, kao i druge kanale. Svoje kanale imaju i holandski kablovski distributer Ziggo, danski YouSee, estonski STV AS. Američki Turner Broadcasting System takođe ima svoj kanal vesti CNN. Rezultat zakonske odredbe da isti vlasnik ne može da ima distribuciju i produkciju bilo bi gašenje N1 kao jedne nezavisne i nepristrasne televizije. I u zemljama sa mnogo većim medijskim slobodama takvo rešenje ne bi imalo uporište.

Cenzolovka: Kažete i da SBB nije vlasnik nijednog kanala, pa ni N1. Na koji je način kanal Sport klub povezan sa SBB-om? Da li SBB ima učešća u proizvodnji sadržaja na Sport klubu i na koji način?

Lukić: United Media je vlasnik kanala N1, SK, Ultra i Mini Ultra, Cinemania, Lov i ribolov, Grand Production, IDJ, Fight Channel. United Media nije vlasnik SBB-a. SBB kupuje kanale koje poseduje UM i plaća ih po istoj ceni kao i svi drugi distributeri koji su odlučili da u svojoj ponudi maju te kanale. UM i SBB imaju zajedničkog vlasnika, KKR i EBRD. Svaki kanal UM ima svoje uredništvo i posluje nezavisno od drugih kompanija UG. Znači da SBB ne učestvuje u proizvodnji ni na koji način. Naši zajednički vlasnici gledaju ove dve investicije odvojeno i ocenjuju njihovo poslovanje potpuno odvojeno. To znači da ukoliko produkcija ne može prodajom da zaradi za svoj opstanak, vlasnici mogu da donesu odluku da je zatvore. To važi i za SBB.

Cenzolovka: Neki sagovornici Cenzolovke kažu da „ako ste korisnik SBB-a, nemate Arenu sport, jer su to Telekomovi kanali, isto kao što oni koji imaju Telekomov IPTV nemaju Sport klub kanale“. Takođe, ima i onih koji podsećaju na to da je sa pojavom N1, iz SBB kablovskog paketa nestao B92 Info, a i redosled kanala se promenio, tako da je N1 sada na prvom mestu. Da li kablovski operateri favorizuju „svoje“ kanale?

Lukić: Naši vlasnici su osnovali Sport klub kanale pre više od deset godina. Razlog za njihovo osnivanje bio je da se popuni praznina u ponudi koja je tada postojala. Naime, nije postojao nijedan zavisni ili nezavisni sportski kanal. Kada su ih osnovali (što su korisnici veoma lepo primili), onda su se potrudili da i sadržaj i profesionalni voditelji budu na najvišem mogućem nivou i da zaista ponude najbolju moguću uslugu. Popularnost SK kanala je očigledna i danas.

Kao odgovor na tu veoma popularnu ponudu, Telekom je pre nekoliko godina kupio Arenu koja je do tada bila u privatnom vlasništvu. Različiti distributeri se odlučuju da li da kupe Sport klub ili Arenu, u zavisnosti od toga šta misle da njihovi korisnici više traže. Kupovina i jedne i druge opcije dosta je skupa (sportska prava se kupuju na tenderima i postižu se velike cene) pa je kupovina i jednog i drugog verovatno neisplativa.

Ovakva ponuda različitih kanala kod različitih provajdera nije srpski izum. To postoji u mnogim zemljama i proizvođači sadržaja se trude da daju najzanimljiviju ponudu. U Engleskoj, na primer, Premijer ligu, koja je veoma skupa za to govorno područje, dele dve kompanije. Tako da i Sky i British Telecom emituju određene utakmice, ne sve, u zavisnosti od prava koja su kupili za emitovanje. Znači, ne mogu svi da gledaju sve, ali zato svaki Englez koga interesuje fudbal zna gde je najbliži pab u kom može da gleda ono što nema kod kuće.

B92 Info je ugasio vlasnik tog kanala i povezanost sa bilo kojim kanalom United Medije nema uporište.

N1 je jedini informativni kanal koji je fokusiran na domaće, regionalne i svetske vesti, sve je popularniji i sa već velikom zainteresovanošću gledalaca za samo dve i po godine koliko postoji. Ima veliki potencijal i zato je na prvoj poziciji.

Cenzolovka: Ako govorimo o slobodnoj konkurenciji i fer tržišnim uslovima, koja je razlika između toga da jedna ista firma istovremeno bude i distributer i proizvođač medijskog sadržaja i toga da jedna firma u svom vlasništvu ima i distribuciju i proizvodnju, kao dva povezana pravna lica (što i N1 i SBB ovde zapravo ističu kao problem)?

Lukić: Razlog za razdvajanje produkcije i distribucije upravo je transparentnost odnosa i poslovanja. Kad je jedna firma vlasnik distribucije i produkcije, isti ljudi rade, uređuju, distribuiraju i utiču na uređivačku politiku. Kad su odvojena pravna lica, potpuno su različiti ljudi, različiti budžeti, različito odlučivanje, celokupno poslovanje.

Mislim da je glavno objašnjenje u tome kako funkcioniše tržište. Nema više „dogovorne ekonomije“, to treba svi da razumeju.

Tržište nešto prihvata ili ne prihvata. Primer dogovorne ekonomije nije odnos između United Media i SBB, jer su svi kanali UM među najtraženijima. SBB-u je najbitnije da ima najbolje i najgledanije kanale u svojoj ponudi jer tako privlači korisnike koji odavno imaju više od jedne opcije za kablovsku televiziju.