Svetska banka: Internet u Srbiji među najskupljim u Evropi

Kako se navodi, regulatorni okvir Evropske unije je značajan faktor koji utiče na zakonodavne reforme u zemljama kandidatima za ulazak u EU, poput Srbije.

Unapređenje logistike, na primer, tako što bi se omogućila veća konkurencija i usvajanje novih tehnologija u sektoru infrastrukture, doprinelo bi otvaranju mogućnosti za e-trgovinu u zemlji.

Nedostatak opcija za onlajn plaćanje predstavlja prepreku za e-trgovinu u Srbiji, pri čemu svega 15 odsto građana poseduje kreditnu karticu.

Istovremeno, kako se navodi u izveštaju, Srbija je jedan od lidera u globalnoj ponudi onlajn talenta.

Srpski frilenseri vide dobre mogućnosti u onlajn frilens poslovima, a zarada je visoka za one koji poseduju
adekvatna znanja koja prate nove tehnologije.

„Iako internet otvara nove i ranije neviđene prilike, prisutna je i mogućnost daljeg isključivanja, naročito nekvalifikovanih radnika“, upozorava Hernan Vinkler, ekonomista Svetske banke za region Evrope i centralne Azije i glavni autor izveštaja.

„Moramo uvesti politike koje će ljudima pomoći da se prilagode novim izazovima“, ukazao je on, navodi se u
saopštenju.

Pristup internetu nije sam po sebi ekonomska dobit

Države Evropske unije ako žele da spreče porast nejednakosti i isključenosti u regionu moraju da usvoje politike usmerene na prilagodjavanje radnika novim radnim mestima koja nastaju zahvaljujući internetu, ocenjeno je dalje u izveštaju.

Po izveštaju „Ubiranje digitalne dividende: stavljanje interneta u službu razvoja vrope i centralne Azije“, pristupačan i univerzalan pristup internetu nije dovoljan da bi zemlje EU u potpunosti iskoristile mogućnosti koje pružaju digitalne tehnologije.

Zbog toga je neophodno još raditi na razvoju politika okrenutih ka stvaranju okruženja za bolje povezivanje radnika sa digitalnim radnim mestima, piše u izveštaju.

Glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i centralne Azije Hans Timer rekao je da je očigledno da se pristup internetu sam po sebi automatski ne pretvara u ekonomsku dobit.

„S obzirom na njihov nivo tehnološkog razvoja, evropske zemlje trebale bi da budu uspešnije u oblasti e-trgovine, ali u Evropi još uvek ne svedočimo pojavi nekog Google-a ili Facebook-a“, rekao je Timer.

Pojava ekonomije deljenja i alternativnih načina rada postavlja novi izazov pred postojeće radno zakonodavstvo i pred dogovor socijalnih partnera, koji su zamišljeni kao zaštita radnika zaposlenih na radnim mestima na neodredjeno vreme i za ceo život. EU je u jedinstvenoj prilici da predvodi rad na kreiranju novih politika koje će omogućiti da radna mesta u digitalnoj ekonomiji postanu produktivnija, navedeno je u saopštenju.