Tabaković tvrdi: Za "zabranu" kredita medijima odgovorne poslovne banke a ne NBS

Prema istraživanju Insajdera, Narodna banka Srbije je tokom kontrole rada banaka, kredite odobrene pojedinim medijima označila kao nepravilnost, i time sredstva javnog informisanja praktično stavila na listu nepoželjnih klijenata. Iako je Insajder imao uvid u taj dokument, guvernerka Jorgovanka Tabaković kaže da ta „tvrdnja nije istinita“.

U analizi kontrole banaka koje posluju na domaćem tržištu, uz naznačenu nepravilnost konstatovano je i da ti krediti predstavljaju reputacioni rizik. Guvernerka Jorgovanka Tabaković, međutim, kaže da o tome ne odlučuje NBS.

„Narodna banka Srbije ostavlja na volju bankama, direktno i indirektno, i neposredno i posredno, da one procenjuju kome će i po kojim uslovima one odobravati kredite. Metodologiju rizika za odobravanje kredita procenjuje svaka banka ponaosob ali kad propiše tu metodologiju, dužna je da se nje pridržava, ili u prevodu ako kažete da su vam neki klijenti rizični i da u njih ne treba ulagati onda bi toga trebalo da se pridržavate“, kaže Tabaković.

Ona dodaje da interpretacija da Narodna banka zabranjuje finansiranje određenih klijenata u bilo kojoj oblasti nisu tačne.

Podsetimo, kako je Insajder već pisao, Narodna banka Srbije je označavanjem odobrenih kredita kao nepravilnost praktično „zabranila“ bankama koje posluju na teritoriji Srbije da medijima odobravaju kredite.

Da diskriminacija medija u odobravanju kredita postoji tvrdi i Udruženje novinara Srbije. To udruženje je saopštilo da UNS ima dokaze da pojedine poslovne banke ne poštuju zakonsku obavezu da se prilikom odobravanja kredita isključivo rukovode „finansijskim stanjem dužnika – pravnog lica, odnosno kreditnom sposobnošću dužnika – fizičkog lica, kao i vrednošću i pravnom sigurnošću njegove kreditne zaštite“, a na koju se poziva NBS.

UNS je pozvao nacionalnu banku da proveri poslovanje makar onih banaka za koje je Udruženje utvrdilo da bez zakonskog osnova ne odobravaju kredite novinarima, medijima i udruženjima građana, a to su Rajfajzen, Vojvođanska i Inteza banka.

UNS je naveo i da se povodom ovog problema obratio i Zaštitniku građana kojem je u decembru poslao dokaze o diskriminaciji, ali da on još nije zvanično odgovorio.