Tanjug dobio od države novac na konkursu za koji Beta i Fonet nisu ni znali

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu potpisalo je pre dva meseca, 19. juna, dok je na njegovom čelu još uvek bila sadašnja premijerka Ana Brnabić, ugovor sa Tanjugom, prema kojem ovoj agenciji plaća 162.000 dinara mesečno za usluge produkcije, snimanja foto i video materijala i montaže.

Ugovor je potpisan na godinu dana, tako da će iz budžeta Srbije ta kuća dobiti gotovo dva miliona dinara, tačnije – 1.944.000.

Uslovi konkursa su zahtevni i – čini se – neostvarivi, pošto osim tehničkih kapaciteta koje ponuđač mora da ispunjava (3 Full HD kamere, najmanje 3 DSLR foto-aparata…), potrebno je da Ministarstvu u svakom trenutku bude dostupno pet novinara, tri fotografa i tri video-snimatelja.

[povezaneprice]

Tehničke mogućnosti koje za potrebe Ministarstva mora da poseduje onaj ko bi uopšte i pokušao da sarađuje s njima, izgleda da je ispunjavao samo Tanjug jer drugih ponuda za Ministarstvo nije ni bilo, što se u ugovoru i vidi. Istina, kako Cenzolovka saznaje, potencijalna konkurencija o ovom konkursu nije ni obaveštena.

Iako je pre dve godine isto ministarstvo, kada je raspisivalo javnu nabavku za identične poslove, obaveštavalo i druge produkcije, ovog puta to nije bio slučaj.

Sekulić: Uslov uveden da odvrati druge od ponuda

Za javnu nabavku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave čelni ljudi agencija Fonet i Beta saznali su od saradnice Cenzolovke.

„Istina, na portalu javnih nabavki nismo proveravali da li je ona raspisana“, objašnjava glavni urednik Foneta Zoran Sekulić i dodaje da bi ova agencija produkcijski i tehnološki mogla da ispuni uslove iz sporne javne nabavke, ali da on ne bi ni hteo, niti mogao, stalno da ima na raspolaganju toliki broj ljudi samo za potrebe jednog ministarstva. „Ukoliko je to posredi, onda je ovakav uslov uveden da bi odvratio druge potencijalne učesnike da podnesu svoje ponude“, kaže Sekulić.

Namešten konkurs za Tanjug, i to je to. Koliko god Tanjugu bude trebalo para, toliko će državnih institucija s njima da potpiše ugovor (Dragan Janjić, Beta)

„Namešten konkurs za Tanjug, i to je to. Koliko god Tanjugu bude trebalo para, toliko će državnih institucija s njima da potpiše ugovor. To je neprimereno i to je nelojalna tržišna konkurencija koja Fonet i Betu dovodi u neravnopravan položaj“, kaže glavni urednik agencije Beta Dragan Janjić.

On ističe da nije ni znao da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave raspisalo konkurs i da je trebalo da o tome i oni budu obavešteni. Nesprovodivo je da toliki broj ljudi bude na raspolaganju jednom ministarstvu, tvrdi Janjić i dodaje da je o konkursu verovatno bio obavešten samo Tanjug jer se ta agencija jedina na njega javila.

Uslov konkursa da je potreban toliki broj ljudi, za Janjića je nerealan i ne bi mogao ni Rojters da ga ispuni, kaže on. Za minimalne plate samo novinarima trebalo bi izdvojiti mesečno oko 2.500 evra. Pored toga, konkurs je, smatra Janjića, tako i osmišljen da se na njega ne bi niko drugi ni javio.

Janjić je mišljenja da je Vlada na ovaj način pronašla rešenje da i dalje finansira Tanjug. On smatra da je to nelegalno jer postoji odluka o gašenju te agencije. Nije mu jasno zašto Vlada sarađuje sa nekim ko nije proknjižen i misli da bi bilo mnogo poštenije kada bi Vlada konačno rešila pitanje Tanjuga.

Đurić: Domaćinski je obavestiti potencijalne pružaoce usluga

Rade Đurić iz Transparentnosti Srbije kaže da Ministarstvo, kao naručilac poslova, nije u obavezi da poziva pojedinačno potencijalne pružaoce usluga, jer po zakonu moraju da oglase nabavku na portalu i na sajtu, ali da bi bilo „logično i domaćinski da to učine, naročito kada je broj potencijalnih pružalaca usluga relativno mali, kao što je broj novinskih agencija u Srbiji“.

„Svaka situacija u kojoj ponudu za javnu nabavku da samo jedna firma ukazuje na to da nešto nije urađeno kako treba, da su uslovi postavljeni diskriminatorno, da potencijalni pružaoci usluga nisu dovoljno informisani, da nema poverenja u sistem zato što niko nije pokrenuo postupak zaštite prava“, kaže Đurić.

On smatra da je osnovno pitanje zašto se nijedna druga novinska agencija nije javila na konkurs i zbog čega nisu u postupku zaštite prava osporili konkursnu dokumentaciju.

Iz kabineta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave za Cenzolovku kažu da Tanjug nije nepostojeća firma, kao i da ne vide ništa sporno u tome što sarađuju s tom kućom.

Na pitanje koje su realne produkcijske potrebe Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i da li im zaista svakog dana treba gotovo jedna cela redakcija da pokriju dešavanja koja organizuju, za Cenzolovku odgovaraju:

„Tražili smo to da agencija u svakom trenutku ima na raspolaganju uvek slobodnih pet novinara, tri video-snimatelja, tri fotografa… kao vrstu garancije da može da izađe u susret i ispuni obavezu prema Ministarstvu u svakom trenutku.“

Đukić: Tanjug nema stalno zaposlene

Ovaj ugovor posebno čudi jer je srpska vlada donela odluku o prestanku rada Tanjuga. Tu odluku je 3. novembra 2015. potpisao tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

U „Odluci o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug“ navodi se da je do tada državna agencija prestala sa radom 31. oktobra 2015. godine, u skladu sa članom 146 Zakona o javnom informisanju i medijima.

Iako se država zvanično povukla iz Tanjuga, ipak nije prestala da novcem građana Srbije finansira tu kuću, pošto su državni organi korisnici medijskih usluga ove agencije.

Direktorka Tanjuga Branka Đukić u pismenom odgovoru za Cenzolovku drugačije tumači obaveze iz ugovora.

Fonet produkcijski i tehnološki mogao da ispuni uslove iz sporne javne nabavke, ali ne bi ni hteo, niti mogao stalno da ima na raspolaganju toliki broj ljudi samo za potrebe jednog ministarstva (Zoran Sekulić)

„Navedeni broj izvršilaca predstavljao je uslov kadrovskog kapaciteta predviđen konkursnom dokumentacijom, koji je svaki potencijalni ponuđač morao da ima na raspolaganju kao garanciju da će uvek moći da se odazove pozivu Ministarstva, a ne broj novinara, snimatelja i foto-reportera koji se šalju na pojedinačni događaj.“

Kada je reč o broju zaposlenih u toj agenciji, direktorka kaže da njih zapravo nema:

„Sva lica koja su na bilo koji način angažovana u Tanjugu – angažovana su na osnovu druge vrste ugovora.“

Branka Đukić kaže da sarađuju sa tri ministarstva i da su podaci o tome dostupni na portalu javnih nabavki, ali nije odgovorila na pitanje sa koliko ukupno državnih organa posluju.

Zoranu Sekuliću iz Foneta nije jasno po kom pravnom osnovu Tanjug angažuje ljude za potrebe agencijske produkcije jer su posle odluke Vlade Srbije o gašenju, raskinuti ugovori o radu sa stalno zaposlenima.

„Pošto više nije direktno finansiran iz budžeta, javne nabavke su zaobilazni način da i dalje dobija novac poreskih obveznika. Time se drastično narušavaju odnosi na medijskom tržištu i privatne novinske agencije izlažu diskriminaciji i nelojalnoj konkurenciji, što teško ugrožava njihov svakodnevni rad i opstanak“, jasan je Sekulić.

Kabinet premijerke Brnabić: „Vlada radi na iznalaženju rešenja za Tanjug“

Materijal koji pravi Tanjug vidljiv je na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali odgovor na pitanje koliko je kamera Tanjuga prošlog meseca pokrivalo događaje nismo dobili, uz obrazloženje da je Jelena Parezanović, posebna savetnica ministra, tek nedavno počela da radi u Ministarstvu i da te informacije nema, ali kako kaže – „uslovi ugovora se svakako ispunjavaju“.

Odgovore u vezi sa potpisivanjem ugovora dok je bila ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu zatražili smo i od Ane Brnabić, predsednice Vlade, ali ih nismo dobili. Kratko nam je saopšteno da Vlada Srbije radi na iznalaženju najboljeg rešenja za novinsku agenciju Tanjug i da se obratimo Ministarstvu kulture i informisanja.

U tom ministarstvu kažu da Tanjug nije izbrisan iz registra privrednih subjekata i da posluje na tržištu i svoje prihode ostvaruje isključivo prodajom svojih usluga. Medijska strategija, na kojoj se upravo radi, u jednom delu biće posvećena novinskim agencijama, ali je, kako kažu,  jako nezahvalno govoriti o tome kakvo će opredeljenje države biti kada je reč o modelima vlasničke strukture novinskih agencija.

Plan je da se strategija donese do kraja 2017. godine, kada bi javnost trebalo i da sazna jasno opredeljenje države u toj oblasti.

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU.