Zašto bi vlasti u Srbiji bilo u interesu da „istisne“ stranog investitora?

“Pod plaštom tržište utakmice i navodnom odbranom državnog operatera zapravo se želi uništiti ili istisnuti jedan privatni, strani investitor”, rekao je u dokumentarnom filmu “Trn u oku” Igor Božić, direktor programa N1 televizije u Srbiji.

Zašto bi vlasti u Srbiji bilo u interesu da “istisne” stranog investitora? Uspeh kompanije SBB možda ne bi bio problem vlasti naprednjaka u Srbiji da Junajted grupa kojoj pripada kablovski operator, nije 2014. odlučila da proširi biznis s medijima. Te godine počela je sa radom televizija N1.

“Da je ostalo normalno medijsko tržište mi uopšte ne bi bili bitni. Međutim, kako je ta želja za kontrolom medijskog prostora toliko jaka, sve je pod kontrolom te jedne stranke. Mi smo drugačiji i mi smo nekontrolisani i mi smo zastrašujući”, rekla je Dragica Pilipović Čefi, potpredsednica Junajted grupe.

Televizija N1 je brzo postala prepoznatljiva po novinarskim pitanjima i pristupu koji nije u funkciji promocije vlasti, već otrkivanja priča o kojima vlast želi da ćuti.

“Dalji korak je bio u tome da se da se SBB i N1 tada da se prosto što je više moguće suzbije, da se uguši, da se njegov glas priguši, jer mi svake dve godine imamo neke izbore, Vučić je stalno u političkoj kampanji zato mu trebaju mediji koji će biti pod njegovom kontrolom da se prosto u svakom delu Srbije prosto čuje samo njegov glas i ni jedan drugi”, rekao je Mijat Lakićević, urednik u Novom magazinu.

Prvi deo filma pogledajte ovde.

Zašto Telekom Srbija i Junajted grupa nisu ravnopravni?

Pre svega, reč je o privatnoj i državnoj kompaniji.

Telekom Srbija je nacionalna kompanija čiji je većinski vlasnik akcija država (čak 58%).

SBB je, pak, privatna kompanija u vlasništvu Junajted grupe, u okviru koje posluju i N1, Nova S, dnevni listovi Danas, Nova i dr.

Osim što to nisu po vlasničkoj strukturi, čini se da dve kompanije nisu jednake ni pred Ustavom i zakonima Srbije.

Iako Ustav garantuje da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na otvorenom i slobodnom tržištu i samostalnosti privrednih subjekata, predsednik Srbije otvoreno favorizuje jednu kompaniju.

“Ono što mene interesuje to da se državni resursi ne ćerdaju, da Telekom pobeđuje, da pobeđuje tajkune”, jedna je od izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije.

Da li je na tržištu telekomunikacija u Srbiji onda moguć „fer plej“ ako Telekom ima zaleđinu države?

“To i nije tržište, zato što na tržištu postoje konkurenti koji su manje više ravnopravni. Ali, niko ne može da bude konkurent sa državom. A ovde se SBB ili bilo koja druga kompanija koja bi tu bila – ona se ne bori u suštini sa Telekomom nego se bori sa državom”, rekao je Mijat Lakićević, urednik Novog magazina.

“To je plod jedne šizofrene situacije gde država nije samo regulator tržišta nego i učesnik na tržištu”, rekao je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Ta paradoksalna situacija da država i uređuje tržište telekomunikacija, ali i da se na istom takmiči, političarima na vlasti daje alatku, u ovom slučaju Telekom, da povlače poteze kojima mogu da ugroze konkurente koji im nisu po jusu. Na spisku onih koji nisu po ukusu vlasti našla se Junajted grupa, a Telekom je aktiviran kao “oružje” u borbi protiv neistomišljenika.

“Imamo jednu jaku državnu firmu koju ćemo da koristimo da podmirujemo i naše i da ućutkujemo neke druge, da kupujemo neke nove ljude”, rekla je Vesna Radojević, urednica portala “Raskrinkavanje”.

Kada je Telekom Srbija aktiviran?

Telekom je ofanzivnu tržišnu bitku počeo 2018. Tada je kupio kablovskog operatora Kopernikus tehnolodži po ceni od 195 miliona evra.

“Od tada znači od te cene onda smo znali da je zapravo Telekom Srbija zaista krenuo u ozbiljno u tu borbu sa SBB-om i da se nimalo nisu šalili”, rekla je u dokumentarnom filmu “Trn u oku” Vesna Radojević.

Nekadašnji vlasnik kablovskog provajdera Kopernikus tehnolodži Srđan Milovanović je mesec dana posle prodaje svog udela Telekomu, kupio televizije Prvu i B92. Inače, o kupovini dve televizije je pregovore vodila upravo Junajted grupa.

“Suština stvari je bila u tome da se medijski prostor potpuno zaokupi i da vi nemate, praktično sad više i nemate ni jednu televiziju koja ima javnu frekvenciju a da je nezavisna. One su sve na jedan ili drugi način povezane sa vlašću i praktično pod direktnom kontrolom vlasti. Imate pet televizija sa nacionalnom frekvencijom – sve su u rukama vlasti”, rekao je Mijat Lakićević, urednik Novog magazina.

U međuvremenu, Telekom je kupio 15 manjih kablovskih provajdera i na taj način povećao udeo na tržištu distribucije sadržaja.

Telekom je zagazio i u osnivanje medija, što može biti suprotno Zakonu o javnom informisanju i medijima. Takođe, nacionalna kompanija milionima evra podržava druge, privatne medijske kuće.

O tome detaljnije u drugom delu filma koji je na programu 20. juna u 20 sati na N1.