Obeležena godišnjica ubistva Ćuruvije

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac istakao je da je prvorazredni interes i tog ministarstva i Vlade Srbije da ubistvo Ćuruvije dobije „sudski epilog“, ali da bude rasvetljena i politička pozadina tog zločina.

„To nije samo zakonska obaveza, to je i moralna obaveza, ne samo prema porodici i čitavom društvu, već i čitavoj novinarskoj zajednici“, kazao je ministar novinarima ispred zgrade u kojoj je novinar ubijen.

On je istakao i važnost da budu razjašnjena i druga ubistva novinara, te dodao da je jedan od prioriteta Vlade Srbije bezbednost novinara.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović naveo je da je očigledno moralo da prođe 16 godina da se na mestu ubistva prvi put ljudi okupe „bez stida i srama pred Slavkom Ćuruvijom, a očekujući da ne tako daleko pred nama budu imena ubica i nalogodavaca“.

„Država je učinila važan korak. Podizanje optužnice je pred nama i očekujemo da dobijemo tačne i konkretne odgovore na mnoga pitanja od kojih su dva najvažnija – Ko su ubice, ali i ko su nalogodavci ubistva. Bez odgovora na drugo pitanje čini mi se da istina neće biti kompletna, a da Srbija neće dobiti ono što joj je neophodno, a to su odgovori kako je bilo moguće da postoji zločinački aparat koji je odlučivalo o životu i smrti nas novinara“, istakao je on.

Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović izrazila je nadu da će porodica Slavka Ćuruvije dočekati pravdu.

„Ovo je sad malo drugačiji dan, suđenje optuženima za ubistvo će počneti za mesec dana, u Beogradu postoji ulica Slavka Ćuruvije, a sada postoji i njegova fondacija“, ukazala je Smajlović.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskg centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.

Ćuruvija je ubijen tokom NATO bombardovanja, na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskg centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.

Romić i Radonjić uhapšeni su 13. januara prošle godine i od tada su u pritvoru, Marković je na izdržavanju kazne, a Kurak je u bekstvu.

Datum početak suđenja biće poznat nakon pripremnog ročišta zakazanog za 16. i 17. april.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario njegovu suprugu Branku Prpu u glavu koja je bila u tom trenutku sa njim.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti“.

Ubistvo iz niskih pobuda

Početak suđenja bivšem načelniku Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Radomiru Markoviću i još trojici njenih nekadašnjih pripadnika za ubistvo vlasnika i urednika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije znaće se posle pripremnog ročišta planiranog za 16. i 17. april u Specijalnom sudu.

Tužilaštvo tereti Markovića da je sa planom za ubistvo upoznao Milana Radonjića, kojeg je nekoliko dana ranije postavio za načelnika Beogradskog DB, a da se zatim Radonjić o tome dogovorio sa njenim pripadnicima Ratkom Romićem i Miroslavom Kurakom, kojem će se suditi u odsustvu, kao neposrednim izvršiocima.

Ćuruvija je ubijen iz niskih pobuda, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, precizira Tužilaštvo i navodi da su optuženi postupali po nalogu n.n. lica iz najviših stukruta vlasti.

Na Uskrs 11. aprila 1999.godine, u intervalu od 16,38 do 16,45 časova u centru grada, kada se Ćuruvija sa Brankom Prpom iz šetnje vraćao u stan, neopaženo su im u ulazu zgrade, zaklonjeni od eventualnih pogleda, prišli s leđa Romić i Kurak, precizira Tužilaštvo.

Prema navodima Tužilaštva, kada Kurak vadi automatski pištolj, Ćuruvija se okreće, najverovatnije osetivši da se neko nalazi iza, ali pogođen rafalom sa razdaljine od 1,5 metar pada usmrćen na licu mesta.

Romić udara najverovatnije drškom pištolja Prpu kada je počela da okreće glavu, da bi zatim sa udaljenosti manjoj od metar Kurak ponovo pucao u Ćuruviju, u glavu i telo, ukazuje Tužilaštvo.

Kršeći predviđene procedure, Radonjić je, prema navodima Tužilaštva, naredio praćenje Ćuruvije i omogućio da te podatke koriste Romić i Kurak.

On je, napominje Tužilaštvo, praćenje obustavio nekoliko trenutaka pre ubistva, kako njih dvoje ne bi bili viđeni, ali su njihove pozicije locirane preko baznih stanica mobilne telefonije.

Na listi svedoka Tužilaštva prvi je Milorad Ulemek Legija, posle čije izjave su Radonjić i Romić uhapšeni, dok se Marković već nalazio u zatvoru. Svi su negirali krivicu, a za Kurakom, koji je godinama na nepoznatom boravištu u Tanzaniji, izdata je poternica.

Ulemek i Marković su u zatvoru na izdržavanju kazni od po 40 godina, jer su osuđeni u predmetima Ibarska magistrala i Budva, kad je pokušan atentat na Vuka Draškovića, i predmetu ubistva Ivana Stambolića, dok je Ulemek osuđen i za atentat na Zorana Đinđića i u slučaju zemunski klan.

Tužilaštvo u obrazloženju optužnice tvrdi da je ubistvo Ćuruvije bilo deo plana da se ubiju i druge ličnosti u toku 1999. i 2000. godine, nabrajajući dela za koja su okrivljeni već osuđeni i postupke u toku.

Tužilaštvo podseća da je u predmetu Stambolić – Budva, gde su oba slučaja bila na objedinjenoj optužnici, direktno navedeno da je Slobodan Milošević dao nalog da se „iz niskih pobuda liše života pojedini njegovi politički protivnici“.