Afera PIŠTOLJ i govor mržnje na Tviteru prema @kihot_ex_of & @djvucicevic [istraživanje]

Kako su se tviteraši obraćali Saši Jankoviću, a kako Draganu Vučičeviću povodom iste teme i na osnovu čega pronalazimo indicije organizovanog grupnog sajber-zlostavljanja Saše Jankovića

Cilj istraživanja: Istraživanje je sprovedeno u cilju razumevanja govora i vrste dijaloga kojim su se tviteraši iz Srbije uključili u online raspravu tokom “Afere pištolj”, čiji je glavni akter i pokretač bio Dragan Vučičević, urednik novina Informer (proaktivni subjekt), a meta Saša Janković, zaštitnik građana (pasivni objekat i trpni subjekt). Situacija aktivnog i pasivnog zainteresovanog učesnika na temi, kao i odgovor koji je javnost imala u odnosu na to, pružili su priliku da se bolje izuči raspoloženje javnosti, aktivacija javnosti na određenu temu, važnost akcije i reakcije na dijalog, razvoj javnog digitalnog diskursa i učešće govornog čina uvreda i direktnog i indirektnog govora mržnje u situaciji pojačane zainteresovanosti javnosti na osetljivu temu.

Vrsta istraživanja: Istraživanjem je obuhvaćena

a) analiza sentimenta govornih poruka i vrste govornih činova na Tviteru upućenih Saši Jankoviću, zaštitniku građana na njegov nalog @kihot_ex_of i utvrđivanje prisustva i količine tviter-zlostavljanja prema subjektu.
b) poređenje iste situacije i teme kada je reč o nalogu @djvucicevic, koji pripada uredniku dnevnih novina Informer, Draganu Vučičeviću.

Ključne reči automatskog prikupljanja podataka:
a) mentions i @reply, Saša Janković, Jankoviću, Jankovićem, zaštitnik, prangija, #saleprangija;
b) mentions i @reply Dragan Vučičević i @InformerNovine

Period istraživanja: 1-21 maj 2015.

Ukupno uključenih korisnika: 2.609 (1799 korisnika u interakciji sa @kihot_ex_of i 810 u interakciji sa @djvucicevic i @informernovine)

Ukupno analiziranih tvitova: 6.034 po svim ključnim rečima

Metodologija: Tokom perioda istraživanja automatski su prikupljani tvitovi
a) koji predstavljaju mentions ili @reply poruke upućene tviter nalogu @kihot_ex_of i tvitovi koji pominju Sašu Jankovića (Saša Janković, Zaštitnik, Jankoviću, Jankovićem, #saleprangija, prangija), i
b) koji se direktno obraćaju Draganu Vučičeviću i novinama Informer, putem opcije mentions i reply na naloge @djvucicevic i @informernovine.

Iz analize su isključeni svi tvitovi u kojima su pominjani nalozi, ali je konverzacija bila lateralna, odnosno, poruke se nisu direktno odnosile na subjekte istraživanja.
Ostale poruke koje su ušle u analizu su označene pozitivnim sentimentom (podrška), negativnim sentimentom (kritika, uvreda) i porukama mržnje (direktni, indirektni i latentni govor mržnje). Posebno su izučavane poruke mržnje i nalozi koji su ga češće koristili.
U statistici ovih rezultata, u obzir su uzeta samo pominjanja i obraćanja prema @kihot_ex_of i @djvucicevic (povremeno, a tako je i naznačeno, @InformerNovine)

Ključne reči istraživanja: Twitter, sajber-zlostavljanje, uznemiravanje, govor mržnje, afera pištolj

Osnovna zapažanja istraživanja govora upućenog Saši Jankoviću:

1. 12.86% svih tvitova koji su upućeni na ili pominju Sašu Jankovića sadrže neki oblik govora mržnje.
2. 33.26% svih analiziranih tvitova sadrže različite vrste uvrede.
3. Muškarci (među tviter nalozima koji imaju obeležen pol) češće koriste uvrede – 63.14%
4. Muškarci su skloniji da pruže podršku, iako žene objavljuju ukupno najveći broj tvitova podrške – u prvih 20 rekordera po broju tvitova podrške upućenih direktno na @kihot_ex_of, 57.49% napisale su žene.
5. Uvredljivu kvalifikaciju #saleprangija koristili su skoro ravnomerno muškarci (52.78%) i žene (47.22%). Ipak, žene su ukupno objavile više statusa sa ovim hashtagom, 57.14%.
6. Kada se tviteraši direktno obraćaju @kihot_ex_of (mentions i @reply) više od polovine to čini tvitovima podrške, koje objavljuje 663 korisnika. Prosečno, svaki korisnik koje se Saši Jankoviću obratio podrškom, učinio je to 2 puta tokom posmatranog perioda.
7. U direktnom obraćanju @kihot_ex_of govorom mržnje ili uvreda, svaki korisnik ovakvog govora učinio je to prosečno 4 puta.
8. Najveći pritisak na Sašu Jankovića putem tvitova dogodio se 5. maja, kada je direktno njemu upućeno 454 tvitova relevantnih za ovo istraživanje, od čega je 9% sadržalo uvredljiv hashtag #saleprangija

Osnovna zapažanja istraživanja govora upućenog Draganu Vučičeviću:

1. 28.49% svih tvitova koji su upućeni na ili pominju Dragana Vučičevića sadrže neki oblik govora mržnje.
2. 63.29% svih analiziranih tvitova sadrže različite vrste uvrede.
3. Muškarci (među tviter nalozima koji imaju obeležen pol) ubedljivo češće koriste uvrede – 84.47%
4. Samo trećina ženskih tviter naloga je sklona da pruži podršku Vučičeviću.
5. Kada se tviteraši direktno obraćaju @djvucicevic (mentions i @reply) samo 8% to čini tvitovima podrške, koje objavljuje svega 28 korisnika. Prosečno, svaki korisnik koji se Vučičeviću obratio podrškom, učinio je to 1.5 put tokom posmatranog perioda.
6. U direktnom obraćanju @djvucicevic govorom mržnje ili uvreda, svaki korisnik ovakvog govora učinio je to takođe prosečno 1.5 put.
7. Najveći pritisak na Vučičevića ili Informer novine putem tvitova dogodio se 8. maja, kada je direktno na te naloge upućeno ukupno106 tvitova relevantnih za ovo istraživanje (a samo na @djvucicevic – 60).
8. Nalozi koji su najčešće držali tag na imenu @djvucicevic, iako se konverzacija nije direktno odnosila na njega, su @marijanristievi (50 tvitova) i @olujic_ivana (42). Ovi tvitovi nisu deo analize.

Uporedni nalazi

Javnost na tviteru različito reaguje na promotere govora netrpeljivost i kreatore afere s jedne, i na trpne subjekte s druge strane. Ako izuzmemo kvalitet odnosa prema pravu i pravdi, koji i nisu bili tema istraživanja niti su ti stavovi posebno izučavani, na polju istraživanja ostaje isključivo odnos drugih prema subjektu koji stvara, promoviše i podgreva aferu, i odnos prema onome koji je targetirana žrtva afere. U ovoj perspektivi, javnost češće reaguje pozitivno i zaštitnički (podrška, bodrenje, ohrabrivanje) prema žrtvi i onome koji trpi aferu, nego prema onome koji je stvara i promoviše:

Sledstveno tome, kada je reč bilo o prirodnoj, bilo o dirigovanoj konverzaciji, može se zaključiti da govor uvreda posledično izaziva govor uvreda, te iz toga proizilazi podatak da je više od polovine svih obraćanja Draganu Vučičeviću neki oblik direktnog ili indirektnog govora mržnje, a da ga Saša Janković trpi manje, uzimajući u obzir total obraćanja jednom, odnosno, drugom tviter nalogu.

 

Da bi se razumele gornje karakteristike iz dostupnih kvantitativnih i kvalitativnih podataka, nužno je napraviti razliku između spontanog i dirigovanog, dogovorenog reagovanja u datoj situaciji.

Spontano i dirigovano sajber zlostavljanje

Svaka ponavljana aktivnost prema određenom subjektu, posebno u uslovima kada mentions i @reply poruke izlaze iz konteksta inicijalnog tvita subjekta, ili su neželjene za subjekta (nije imao aktivnost ali je dobio mentions, ili je tema njegovog tvita jedno, a @reply poruka je izvan konteksta, ili je blokirao tviteraše koji nasilno žele da budu sagovornici), može se smatrati neprirodnom aktivnošću, odnosno,upošljavanjem (detaljno pojašnjeno u Studiji slučaja #KZN) pojedinih tviteraša na poslovima proizvodnje tvitova kojim se uznemirava meta, odnosno, udruživanjem u cilju uznemiravanja i difamacije mete.

Ako su ti tviteraši još i međusobno čvrsto povezani mikro-mrežama, međusobno se naglašeno bodre opcijama RT (retweet, ponavljanje poruke) i FV (fave, izražavanje podrške) tada se može govoriti o dogovorenom, grupnom napadu na metu.

U slučaju obraćanja drugih tviteraša Saši Jankoviću, pronalazimo ovakvu grupu anonimnih tviter naloga koji se ponašaju kao organizovana grupa sajber-zlostavljača.

Po kriterijumu:

• broja tvitova koji su izvan konteksta konverzacije (sve što je više od 10 neželjenih direktnih poruka može se smatrati uznemiravanjem),
• učestalosti poruka i obraćanja meti (više od 5 takvih tvitova dnevno),
• istrajavanja u tagovanju mete (svaki dan joj se obraća ili je pominje),
• upornog tagovanja iako Janković ne pokazuje volju da komunicira (odgovori) ili je naloge blokirao,
• poređenja mikromreža istrajnih učesnika konverzacije (više od 10% istih pratilaca i prijatelja) i
  sličnosti poruka korišćenjem istog hashtaga (#saleprangija) i sličnih reči i fraza (krvave ruke, zločinac, “samoubistvo”, SAMOubistvo, maženje po kosi…),

locirana je i definisana grupa tviter naloga za koje se može sumnjati da su uposleni ili udruženi na poslu sajber-zlostavljanja mete, Saše Jankovića, među kojima po broju upućenih poruka predanjače, ali se ne ograničava samo na njih, sledeći anonimni nalozi:

@trollvalium (111 tvitova)
@nenad0406 (109)
@gospodinkrtica (99)
@masa_beograd (89)
@fenicanka (77)

Posebno je indikativno direktno obraćanje naloga koje je Saša Janković blokirao, kako bi onemogućio komunikaciju sa njima, ali mu se oni i dalje obraćaju iako, nakon blokade, ne bi trebalo da su u prilici da vide tvitove svoje mete.

Na primer:

1. Blokiran nalog-rekorder @trollvalium obraća se Jankoviću iako ne bi trebalo da ga vidi.
2. Blokran nalog-rekorder @masa_beograd se obraća Jankoviću iako ne bi trebalo da ima uslova da vidi o čemu on tvituje.
3. Blokiran nalog-rekorder @nenad0406 odgovara direktno Jankoviću u trenutku kada mu vidljivost Jankovićevih tvitova onemogućena, itd.

Među izrazito aktivnim nalozima sa indentitetom, najveću zainteresovanost za uznemiravanje kontinuiranim pominjanjem, sa sadržajem uvreda ili latetnog govora mržnje prema Saši Jankoviću, sa kojima on takođe ne ulazi u dijalog, ističu se ove ličnosti:

Dragan Vučičević (@djvucicevic), novinar, sa 73 takva tvita,
Marijan Rističević (@marijanristijevi), Narodni poslanik, sa 62 i
Ivana Olujić (@olujic_ivana), pevačica, sa 40 uvredljivih obraćanja/pominjanja.

Za razliku od slučaja Saše Jankovića, u komunikaciji mržnje i direktnih uvreda prema Draganu Vučičeviću, ne pronalazimo nijedan tviter-nalog koji pokazuje višak zainteresovanosti za komunikaciju sa njim, osim jednog anonimnog, koji je, po gornjim kriterijuma uposlenosti, “verni” pratilac tvitova @djvucicevic i koji u kontinuitetu objavljuje tvitove kritike i oponiranja Vučičeviću i ponavlja iste poruke: nalog @gobetijanka, sa 34 tvita koji su kvantitativnom analizom označeni kao uvredljivi ili izrazito oponentski.

Ovaj nalog se može razumeti kao sajber-zlostavljač ili neželjeni pratilac, ali ne kao pripadnik bilo kakve grupe, već pojedinac koji na sebe preuzima ulogu savesti i edukatora. Ostali nalozi, iako rekorderi u obraćanju Vučičeviću, nemaju odlike udruživanja zbog uznemiravanja, već predstavljaju primer reaktivnog, spontanog, ali jače zainteresovanog odnosa prema Vučičeviću:

@kilerobija (sa 12 tvitova obraćanja)
@vruceusne (8)
@QvoRabotish (8)
@_sevastokrator_ (7)

Među tviter nalozima sa identitetom, koji su najčešće oponirali dijalogom Draganu Vučičeviću, a bez izraza mržnje, a sa kojima je on ulazio u konverzaciju, su:

@dusanmasic, novinar (13)
@V_Obradovic, novinar (7)

Polarizacija oko subjekata istraživanja

Poređenjem tviter naloga koji oponiraju jednom, a podržavaju drugi subjekat naše analize, u većini slučajeva ne pronalazimo čvrste veze ili matrice ponašanja. Tačnije, deluje kao da nikakve veze ne postoje između onih koji podržavaju ili oponiraju Jankoviću i Vučičeviću.

Ovo ukazuje na to da se javnost na Tviteru u celosti polarizovala na dve zainteresovane grupe u odnosu na subjekat, i da nisu zainteresovane za drugi subjekat.

Ako poredimo ukupan broj zainteresovanih za Sašu Jankovića, bez obzira na sentiment obraćanja, i broj zainteresovanih za komunikaciju sa Draganom Vučičevićem, prvi generiše daleko veću pažnju tviter zajednice i, uprkos dugačkim i istrajnim epizodama difamacije, uživa daleko veću opštu podršku na ovoj mreži.

Tviter i govor mržnje

Pod govorom mržnje podrazumeva se svaki način izražavanja koji širi ili podstiče nasilje, netrpeljivost, diskriminaciju, svaki govor koji vređa ljudsko dostojanstvo i propagira netoleranciju.

Govor mržnje najčešće podrazumeva rasnu, versku i nacionalnu mržnju, a prema novijim shvatanjima njima se priključuju još i polna i seksualna diskriminacija. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope br. R (97) 20 definiše govor mržnje kao sve oblike izražavanja koje šire, raspiruju, podstiču ili pravdaju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mržnje zasnovane na netoleranciji, uključujući tu i netolorenaciju izraženu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diskriminacije i neprijateljstva prema manjinama, migrantima i ljudima imigrantskog porekla.

U vezi sa govorom mržnje važna je i sledeća činjenica: ne samo da se smatra nepoželjnim, već je njegovo širenje kažnjivo u pravnom smislu te reči. Međutim, time je sloboda govora, koju propagira savremeno demokratsko društvo, svuda u svetu, pa tako i na našim prostorima, na neki način, ograničena. Zahvaljujući ovoj kontroverzi, moguće je naći i pravne i etničke, na kraju i jezičko-stilske, načine da se, pozivanjem na slobodu govora, elemetni govora mržnje u njemu opravdaju. Ovako rastegljivi kriterijumi dopuštaju pojedincima da govore jezikom netrpeljivosti, a da za to ne budu ni društveno obeleženi ni pravno kažnjeni.

Pod latentnim govorom mržnje podrazumeva se onaj vid govora mržnje koji se služi suptilnim jezičkim sredstvima kako bi ispunio osnovne funkcije: širenje netrpeljivosti i diskreditovanje određenih grupa ili pojedinca.

U dostupnom materijalu koji se odnosi na zaštitnika građana Sašu Jankovića, najčešće nailazimo na

1. direktan govor mržnje postignut u najvećem broju slučajeva mešanjem govornih činova (iznošenje neproverene tvrdnje i suda kao činjenice; kvalifikacije koje se iznose kao konstatacije, konstatacije u vidu retorskog pitanja, upotreba psovki i vulgarne leksike)
2. indirektan i latentan govor mržnje (kvazizaključivanje s pozivanjem na autoritet i izvor, saveti izrečeni kvaziprijateljskim tonom, konstatacije koje imitiraju novinarski stil izveštavanja, žargonskom leksikom i antiposlovicama).

U slučaju Vučičević govor je mnogo agresivniji, uvrede su direktnije, ima mnogo više ekspresivne i vulgarne leksike, obraćanja su neposredna, gotovo da nema latentnog govora mržnje, već isključivo direktnih izraza mržnje i netrpeljivosti.

To se postiže najčešće korišćenjem metafore psa, vulgarnom leksikom u kvalifikacijama, narodnom frazeologijom uz korišćenje vulgarne leksike, kletvama, pozivanjem na osudu ili čak i nasilje.

Primeri: Obraćanje mržnjom i uvredama Saši Jankoviću

U materijalu koji se odnosi na komunikaciju prema Saši Jankoviću, najčešće nailazimo na direktan govor mržnje postignut u najvećem broju slučajeva mešanjem govornih činova:

a) neki neproveren sud iznosi se kao činjenica, dakle, jezička forma je konstatacija, ali nema argumentacije niti izvora, pa deluje kao da je u pitanju dobro upućena osoba ili se formom pitanja konstatuje, ali se to pitanje ne čini retorskim:

jesi ga ubio ili nisi? @Kihot_ex_of koga lazes 22 godine?

b) kvalifikacije se, takođe, iznose kao konstatacije, bez imalo zadrške, a zapravo su samo subjektivna ocena:

Zar neko okrvavljenih ruku da nam drzi predavanje? Ti si kriv za ovu situaciju! @Kihot_ex_of

Zaštitnik @Kihot_ex_of hteo da se odbrani, al’ se zakopao! Ako je i bilo neke sumnje, sad je više nema! On je zločinac

Lik je sam sebi najveća antireklama, ne treba mu pomagati u tome i od idiota i bolesnika praviti mučenika.

c) konstatacije u vidu retorskog pitanja, dakle, forma je upitna, ali se odgovor pretpostavlja:

Jesi li mu rekao kako si ga nezno pomazio po glavi @Kihot_ex_of i kako je pistolj, koji bio mat.dokaz u postupku, tebi vracen nakon 7 dana

Ne može oboje. Šta bi s tragovima baruta na rukama. Da nije milovo cev.

Pitaš li se šta rade Gojkovići? Koji si ti pendžetirani obraz?

Ponekad se čak i daje ocena pretpostavljenog odgovora:

Jesi mu rekao @Kihot_ex_of kako si svog oca odmah obavestio, a oca pokojnika obavestis nekoliko sati posle “samoubistva”? #Sramota

g) upotreba psovki i vulgarne leksike, kao i direktno pozivanje na nasilje uglavnom uzvično intoniranim iskazima:

sta koji kurac @NUNS_1994 imate sa @Kihot_ex_of,pa smatrate sebe pozvanim da ga branite?ste vi njegove picke?on vasa picka?ste svi vi picke?

Kako ono kaže naš DJ Vučko #prangija! Prangija bre, prangija! #prangija

Posebnu pažnju zavređuju i primeri u kojima ima kvazizaključivanja s pozivanjem na autoritet i izvor. Pojedinac unižava svoj položaj u komunikaciji na račun osobe na čiji se autoritet poziva kako bi svoj stav predstavio kao legitiman:

Hvala @Kihot_ex_of na intervjuu u današnjem @NedeljnikNIN! Dokazao je da laže, objavio je dokumenta o zločinu! Čitajte u @InformerNovine

Istraživanja kažu da Srbi najviše veruju Vojsci Srb, Ja verujem gen Cvetkoviću,… znači #SalePrangija laže, kao i General Cvetković kaže da Zaštitnik građana @Kihot_ex_of (OPET) laže!!!

Dokle više #SalePrangija ???, kao i Stručnjaci kažu da si lažov i kao takav nam ne trebaš.

Iz “aviona” se vidi da nije samoubistvo. Svi stručnjaci to kažu. #teskarec @Kihot_ex_of #SalePrangija Očigledno je zataškano ubistvo.

Ovde je važno imati na umu da je to zapravo lažno unižavanje svog položaja, jer je namera jasna − diskreditovati sagovornika, ali pomoću pozivanja na onog za kog se pretpostavlja da kod recipijenata ili publike važi za moćnijeg ili jačeg.

Neretko se iskazi javljaju u formi saveta, da bi se neformalnijim, kvaziprijateljskim tonom postigla atmosfera empatije:

Samo ti ticu, svi znamo da su ti ruke zamazane krvlju do ramena @Kihot_ex_of, posveti se bar malo #PorodicaGojkovic

Idi u Evropu, mi ne umemo da cenimo niskomoralne osobe.

Na ove primere posebno skrećemo pažnju jer sadrže zamenice svi i mi. Zamenice kao što su sve, svi, mi, naši veoma su pogodne za postizanje manipulacije i agitacije. Noam Čomski na jednom mestu kaže: „Zajednički interesi su oni naši, interesi biznismena, radnika, domaćice. Sve smo to mi. Mi želimo da budemo zajedno i imamo takve stvari kao što su harmonija i zajednički rad. Direktor korporacije i onaj koji čisti podove imaju iste interese“. Dakle, referentne vrednosti zamenica objedinjuju govornika i recipijente, izjednačava ih. Tom identifikacijom govornika i publike koja prati njegovo obraćanje sagovorniku podstiču se dve emocije: prva je ona plemenita, koja se odnosi na osećanje zajedništva, a druga ja ona koja se oseća prema rušilačkom faktoru u toj zajednici – sagovornik.

Latentni govor mržnje postiže se sofisticiranijim sredstvima:

a) nema eksplicitnih konstatacija, one izgledaju kao da nemaju veze sa temom ili se za nju vezuju posredno tek preko reči-stimulusa:

u prirodi životinje ubijaju radi hrane i opstanka ,ali ne iz ljubomore @Kihot_ex_of

A i vi mu malo pirkate krvave ruke? Strašno… @SutanovacDragan @Kihot_ex_of

b) direktnim konstatacijama koje imitiraju objektivni novinarski stil izveštavanja:

Već 22 godine dečko nije živ. Njegov prijatelj je Zaštitnik laži o smrti mladog studenta.

Žrtva je pokojni, ubijeni Predrag Gojković, žrtva nikako nije @Kihot_ex_of. On je zločinac,kaoJanković mora da odgovara za zataškavanje zločina. Ako je slučaj zakonski zastareo,politički i moralno nije.

c) naizgled kreativnim, duhovitim komentarima u rimi ili stihu, ili žargonskom leksikom:

Lik u svojoj gajbi ne može goste da zaštiti pa dobije zvanje ZG, tragikomično.

A što mu se ortak “samoubio” iz studentske utoke nikom ništa?

@micanovic_s @milan_strongman @SutanovacDragan @Kihot_ex_of Ruka ruku mije,strongy bije,a iz ruke kihotovske crvena krvca lije.

g) igrama reči s frazeološkim konstrukcijama i značenjima:

Njegovo oružje puca samo.

Važno je imati na umu da su ovakve ocene snažno vezane za kontekst i da vremenski često zastarevaju, međutim, kada se učesnici upuste u formiranje antiposlovica (razbijanjem postojećih i pravljenjem novih), onda se ovakvi izrazi mogu brže i lakše širiti i reprodukovati, takav je slučaj sa:

Najveća kletva u Srbiji Da Bog da te Saša Janković milovao po glavi!

U mnogim primerima moguće je, dakle, prepoznati vešto zamaskiran mehanizam delegitimizacije, odnosno negativno predstavljanje drugog, diskreditovanje njegovih osobina, a s druge strane istovremeno se javlja i mehanizam legitimizacije, samopromocija, glorifikacija, pozivanje na svoj sud kao na jedini autoritativni i razumni. Ovakva sprega nije uvek očigledna i upadljiva (kada je očigledna, koristi vulgarnu leksiku, ironiju, hiperbolu, nedvosmislene metafore, pretnje i sl.), često je, međutim, maskirana upotrebom uopštenih izraza i reči neutralnog emotivnog statusa, dakle, neekspresivnog karaktera ili upotrebom indirektnih govornih činova, suptilnim metaforama itd. Na ovaj način se, između ostalog, govor mržnje maskira, poprima oblike slobodnog i prihvatljivog govora, te samim tim i govornici uspevaju da njime utiču na recipijente, da deluju ubedljivo, uverljivo, iskreno, i na kraju, da usmeravaju mišljenje recipijenata.

Leksika

Najčešće korišćene reči u negativnom obraćanju Saši Jankoviću su:

lažov, razbojnik, džukela, seljak, kriv, bolesnik, krvave ruke, maženje po glavi, zaštićenik, #saleprangija, gangster, sumnjiv…

Higlight frazeologije optužbi za ubistvo:

Primeri: Obraćanje mržnjom i uvredama Draganu Vučičeviću

U slučaju Vučičević govor je mnogo agresivniji, uvrede su direktnije, ima mnogo više ekspresivne i vulgarne leksike, obraćanja su neposredna, gotovo da nema latentnog govora mržnje, kakav postoji u obraćanjima Saši Jankoviću. U slučaju Saše Jankovića indirektnim sredstvima (upotebom opštih kvalifikatora i kvantifikatora, na primer) formira se neravnopravni odnos između svih sa jedne strane i krivca, s druge strane. Međutim, kod tvitova koji se tiču Informera i Vučićevića nema te sprege, ima mnogo više kvalifikacija i direktnih pretnji, kletvi i sl.

Najrazvijenije su kvalifikacije na osnovu metafore psa, inače važne u stereotipnoj slici sveta kod nas (ružan kao pas, laže kao pas, ljubomoran kao pas):

Moli se @avucic da izvede u setnju @djvucicevic i malo ga istrci.

Bolesno je ljubomoran na psa @Kihot_ex_of

Ne slažem se da je @djvucicevic pit bul. On je više kastrirani pekinezer koga hrane krvavim mesom.

Najvećim svojim delom ovi tvitovi sadrže vulgarnu leksiku, i to upravo u kvalifikacijama. Direktna obraćanja formirana su vokativom:

@dusanmasic @djvucicevic @Kihot_ex_of 6 novina si napravio i 99,9999999% planete misli da si najobičniji pušač kurca. Bravo govedo.

@djvucicevic @InformerNovine Strasno koliko si ti govno do coveka, zavrsicete i ti i ona tvoja u zatvoru ako ima pravde i sl.

Iznošenje ličnog stava koji treba da ima legitimitet i zaleđinu čini se kroz narodnu frazeologiju s vulgarnom leksikom:

To se kaže ‘vako: Kad se govno popne na policu, umisli da je baklava!

Ima i pejorativne leksike koja treba da pojača ekspresivnost:

@djvucicevic PANIKA u @InformerNovine i u smrdljivoj glavudzi

Retorska pitanja kojima se konstatuje superiornost govornika i istovremeno se iznosi sud zastupljena su u oba slučaju (i u slučaju Jankovića):

a jel vas nekad sramota, da li ponekad zasvrbi obraz zbog kleveta, neistina, lazi i smeca? Jok?

Smercari ljigavi,kvazi novinari, A cemu se ti nadas ? Da li shvatas da za tvoju bolest ne postoji lek? Svaka tvoja nada je uzaludna. @djvucicevic @kihot_ex_of

Takođe, postoji i pozivanje na osudu ili čak, drastičnije, na nasilje, kao i izražavanje namere govornika da preduzme određene radnje.

@djvucicevic @informernovine Bilo bi lepo da se krene u akciju, da svakog dana vlasniku Svinjformera neko kaže da je govno.

@Senka_U_Senci @SProlaznica @djvucicevic @InformerNovine na vlas planiram da dođem oružanim putem ne verujem u glasanje demokratiju…

@VruceUsne @djvucicevic AJDE DA SE SKUPIMONISPRED UREDNISHTVA INFORMERA I NAJEBEMO IM SE MAJKE GOVNJIVIM MOTKAMA.TUZIOCE GDE SI

Radikalni su i govorni činovi koji liče na savete (imaju imperativnu formu bez uzvičnika ili pre toga sledi nekakva konstatacija):

@djvucicevic Nisi ni svestan, koliko mržnje si navuko normalnog sveta.
Jebaćete kad tad.
Moli Boga da se to desi samo tebi.Ti si ZLO.

(Za razliku od tvitova upućenih Jankoviću, u kojima ima više konstativa i kvazievidencionalnosti, ovde izostaje pozivanje na izvor ili na autoritet)

Direktnim govorom mržnje može se smatrati i sledeći iskaz, jer u formi ličnog stava govornik izriče kletvu, a dopuna na engleskom zapravo predstavlja i najavu daljih koraka:

Pišem pesmu. Zove se “Udavi se od kurca @djvucicevic ” – stay tuned.

Kletvom se može smatrati i:

Vi sanjajte Big Laleta i Šabana Šaulića, a ja ću, kao i svako veče, da @djvucicevic zapati neku rakčinu.

@djvucicevic @avucic dabog da vam deca ličila na vaše glasače kletva

Ublaženu pretnju nalazimo u:

Eeeeee, govance jedno nedopravljeno… Nismo mi još završili, polako.

Leksika

Najčešće korišćene ključne reči u negativnom obraćanju Draganu Vučičeviću:

terijer, odvratan, bolestan, budala, džukela, smećar, idiot, smrdljivko, govance, parazit, ološ, vaška spodoba, hulja, anomalija…

Zaključak:

Oba posmatrana naloga u periodu analize su trpela različite i značajne oblike govora mržnje i uvreda.

Za Dragana Vučičevića možemo reći da je pritisak bio kvantitativno manji, da je njegova retorika mogla da izazove i jeste izazivala određeni niz uvreda i da postoji kvalitativna kauzalnost njegovog proaktivnog retoričkog delovanja na razvijanju i održavanju afere i atmosfere linča.
Govor kojim su se njemu obraćali tviteraši predstavlja eksplicitne izraze mržnje i direktnih uvreda kvalifikativima. Ipak, osim jednog anonimnog naloga koji mu se češće obraćao oponiranjem, ne pronalazimo elemente udruživanja grupe u cilju sajber-zlostavljanja ili izvršavanje bilo kakvog kolektivnog ili dogovorenog zadatka difamacije Vučičevića kao ličnosti.

Saša Janković svojim aktivnostima na Tviteru ničim nije izazivao govorni čin uvreda i mržnje koje je primao, budući da je njegova objektivna pozicija bila trpna, a pojavnost na mreži umerena i distancirana. Po broju tvitova, pritisak na njega je bio značajno veći, preovladala je podrška od veće grupe pojedinaca, ali je zato u odnosu prema njemu, uočeno udruživanje radi ciljanog sajber-zlostavljanja. U slučaju Saše Jankovića ima manje direktnih izraza mržnje, ali je indirektnim sredstvima formiran neravnopravni odnos između svih sa jedne strane i krivca, s druge strane (mobing).

O istraživanju

Na ovom istraživanju radili su:

• Tatjana Vehovec, SM analitičarka i konsultantkinja
• Roman Vehovec, SM strateg
• Svetlana Slijepčević, lingvistkinja
• tim saradnika na linearnoj analitici podataka

Za više informacija o istraživanju: Tatjana Vehovec, izvršna direktorka CNML, t.vehovec@blogopen.rs

***

Ovo istraživanje je deo kompleksnog projekta “Mapiranje govora mržnje na Internetu” koji CNML sprovodi uz podršku “Fondacije za otvoreno društvo, Srbija”

Preuzmite celo istraživanje u .pdf

Pogledajte najbitnije rezultate na prezentaciji: