Ajlanova slika simbol stradanja jednog naroda

Najteže uredničko pitanje juče je bilo: da li fotografiju koja je skamenila svakoga ko ju je video – treba i objaviti

Fotografija trogodišnjeg sirijskog dečaka Ajlana, u crvenoj majici, teget pantalonicama i sandalama, kako mrtav leži na plaži turskog letovališta užasnula je svet.

Kako prenose turski mediji, nesrećno dete je trogodišnji Ajlan Kurdi, koji se zajedno sa bratom Galipom (5) utopio u moru kada se prevrnuo čamac kojim su se otisnuli ka grčkom ostrvu Kos. Obojica su pošli na put u izbeglištvo iz sirijskog grada Kobani. U nesreći stradala je i njihova majka dok je otac preživeo porodičnu katastrofu.

Kanadski list „Nacional post” piše da je porodica maloj Ajlana i njegovog dve godine starijeg brata Galipa ranije podnosila zahtev za izbegličku vizu u Kanadu, ali su odbijeni. Odbijenica im je stigla u junu sa obrazloženjem da postoje „komplikacije s izbegličkim prijavama iz Turske”.

Tima Kurdi, sestra oca koji je jedini preživeo ovu tragediju, izjavila je da je mesecima zajedno sa prijateljima i komšijama nastojala da sakupi novac kako bi pomogli dolazak porodice Kurdi u Kanadu. Vest o tragediji saznala je od supruge drugog brata, Muhameda.

Preživeli otac je poručio da je jedino što sad želi da se vrati svojoj kući kako bi pokopao svoju familiju i legao u grob pored njih, kaže Tima koja već dvadeset godina živi u Vankuveru gde radi kao frizerka.

Kanadski ministar za emigracije Kris Aleksander izjavio je da je fotografija trogodišnjeg sirijskog dečaka Ajlana Kurdija „slomila srca širom sveta”.

Kanadske vlasti prethodno su odbile zahtev dečakove rođake iz Vankuvera da pruži garancije i da izdržava porodicu Kurdi, prenela je agencija AP.

„Kao svi Kanađani, bio sam duboko ožalošćen tom slikom i slikama mnogih drugih stradanja sirijskih i iračkih emigranata koji su bežali od progona Islamske države”, rekao je Aleksander.

Vodeći svetski dnevnici potresnu fotografiju malog Ajlana objavili su na naslovnim stranama. I sami novinari i urednici tih medija bili su uznemireni viđenim prizorom, ali su ipak odlučili da objave fotografiju koja je postala simbol stradanja sirijskog naroda.

Među hiljadama ljudi koji su „delili” slike na svojim stranicama i izrazili žaljenje bila je Liz Slaj, dopisnica „Vašington posta” koja izveštava o ratu u Siriji; Nadim Huri iz „Hjuman rajt voča”; bivši šef britanske diplomatije a sada predsednik Međunarodnog spasilačkog komiteta Dejvid Miliband; aktivisti iz sirijskog grada Raka, koji žive pod vlašću džihadista Islamske države…

Stotine ljudi je različito reagovalo na objavljivanje ovih fotografija. Jedni su tražili da se poštuje dostojanstvo mrtvih, navodeći da je „prilično neprijatno da ljudi ’tvituju’ slike mrtve dece migranata”. Drugi su odgovarali: „Za ljude koji kažu da se krši dostojanstvo mrtvog sirijskog dečaka na plaži imam dva predloga: 1. pročitati o Siriji; 2. pogledati šta znači ’dostojanstvo’.”

O migrantskoj krizi je napisano stotine članaka i snimljeno hiljade priloga, razgovarano je sa desetinama izbeglica. Ali šta sada uraditi? U redakcijama je nastao problem: da li fotografiju koja je skamenila svakoga ko ju je video – treba i objaviti. Dok se na uredničkim kolegijumima raspravljalo da li su fotografije suviše šokantne da bi mogle da budu objavljene, raspravu su prekidala obaveštenja na „smartfonovima” o novim postovima na „Fejsbuku”, „Tviteru”…

Do tada je već stigla vest da se na drugom delu plaže turskog letovališta nalazi i telo njegovog petogodišnjeg brata Galipa.

A onda su na sajtovima velikih evropskih novina počele da se pojavljuju fotografije utopljenog dečaka. Do kraja dana postignut je neuobičajen dogovor među urednicima novina širom Velike Britanije da objave slike na svojim naslovnim stranama, uz poziv na akciju britanskog premijera Dejvida Kamerona. Britanski list „Dejli miror” objavio je fotografiju turskog policajaca kako nosi telo dečaka uz naslov „Malena žrtva ljudske tragedije”, dok je komentar „Mirora” bio: „Nepodnošljivo.”

„Ukoliko ove izuzetno snažne slike tela sirijskog deteta na plaži ne promene odnos Evrope prema izbeglicama, ne znam šta bi drugo moglo?”, napisao je „Indipendent”.

Italijanski dnevnik „Republika” stavio je na svoj „Tviter” nalog „fotografiju koja je potresla svet”, Španski „Pais” ju je nazvao „simbolom migracione drame”, dok je komentar lista „Periodiko” bio „Potonuće Evrope”.

Jedna privatna služba za spasavanje migranata u Evropi uočila je dramatičan porast donacija, koji se pripisuje užasavajućoj reakciji na fotografije mrtvog sirijskog deteta koje leži na plaži. Organizacija za pomoć migrantima sa sedištem na Malti saopštila je u četvrtak da su u proteklih 24 sata 15 puta povećane donacije. Uplaćeno je više od 200.000 evra, u odnosu na 2.500 prethodnog dana.

„Njujork tajms” se odlučio za fotografiju koja pokazuje turskog policajaca koji nosi dete, na kojoj se ne vidi lice dečaka. Nekoliko drugih novina, uključujući „Vol strit džornal” i „Baltimor san” – učinili su isto.

„Raspravljali smo se oko toga, ali na kraju smo se ipak odlučili za tu fotografiju, koja će u svaki dom uneti sve razmere ove tragedije”, rekao je glavni urednik „Njujork tajmsa” Din Bake.

Kim Marfi, pomoćnik glavnog urednika „Los Anđeles tajmsa”, rekla je za „Njujork tajms” da su iskusniji urednici konsenzusom odlučili da se fotografije ipak objave.

„Slika nije uvredljiva, nije krvava, nije neumesna – samo je srceparajuća i snažno svedoči o tome kako se odvija ljudska tragedija u Siriji, Turskoj i Evropi, koju često ne vidimo”, rekla je ona. „Mi smo napisali priče o stotinama migranata koji su se udavili kada su se čamci prevrnuli, koji su se ugušili u kamionima, pretrpanim vozovima. Ipak, taj mali dečak na plaži donosi razmere migrantske krize u domove i onih čitalaca koji je još nisu svesni.”

Ipak, mi smo odlučili da je objavimo

„Ovo je grozna slika. Ona pokazuje sav užas uzaludnog i smrtonosnog bega iz Sirije pogođene ratom. Ovo je trenutak uhvaćen foto-aparatom – ali i ono što se dešava svakoga dana na obalama Sredozemnog mora. Ovo je slika koja čini da smo shrhani zbog bolnog saosećanja; koja tera na razmišljanje; koja nas čini nemima; pred kojom svi osećamo da je slika godine, možda i decenije. Ona je simbol svega što nas u ovom trenutku dira, pogađa, čini besnima i razočaranima”, napisao je Aleksandar Kudasčef, glavni urednik „Dojče vele”, i zapitao se da li se sme i mora objaviti ovakva slika.

„Postoji niz uverljivih i razumnih razloga da se to ne učini. Reč je o pijetetu, o dostojanstvu jednog deteta, o opravdanom zahtevu da mediji moraju biti uzdržani. Ipak, mi smo se odlučili da je objavimo. Ne zbog senzacije, ne zbog toga da bismo povećali broj klikova na našim stranicama ili gledanost naših priloga. Pokazujemo je jer nas je sve pogodila. Pokazujemo jer ona postaje simbol izbegličke tragedije: slika nedužnog deteta, zbog koga su se njegovi roditelji upustili na put opasan po život, kako bi mu omogućili bolji život. Završilo je smrću tog deteta u moru. Pokazujemo jer nas je ova slika dobro prodrmala, a na redakcijskom sastanku svi smo bili zamišljeni i nemi. Dirnuti zbog patnje i smrti. Pokazujemo jer osećamo tu patnju, uz svu zbrku koju nosi novinarski posao, jer smo pred ovom slikom ostali nemi.”

Potresno je stradanje deteta, a ne sama fotografija

Direktor za vanredne situacije u organizaciji Hjuman rajts voča Peter Baukart izjavio je kako neki smatraju da je slika suviše potresna da bi se objavljivala na internetu i u štampi.
„Međutim, ja smatram potresnim to što se telo stradalog deteta našlo na našim obalama, a moglo je da se učini mnogo više da mu se spase život”, rekao je on i dodao da je i sam dugo oklevao da na „Tviteru” objavi fotografiju tela Ajlana Kurdija.