Ako je pravda mrtva, nada nije

Članovi novinarske ekipe Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić napravili su 21. avgusta 1998. godine kobnu grešku u orahovačkom vinogorju u Metohiji, na putu između sela Velika Hoča i Zočište. Umesto ka manastiru Sveti Vrači, gde je trebalo da urade priču o monasima koje je otela, pa zatim pustila Oslobodilačka vojska Kosova, krenuli su putem koji vodi u vinograde. Od tada do danas gotovo nema nikakvog pouzdanog traga ili vesti o njihovoj sudbini. Nad ovom dvojicom profesionalaca, u nesrećama njihovih porodica, u papirima kolega i prijatelja sve se svelo na dve reči: nestali su!

Iza tih reči krije se pokušaj savršenog zločina i to onog u kom nestaje čovek, njegov život, pravo na istinu da se zna šta se dogodilo i, na kraju, pravo na grobno mesto. Tako je sa hiljadama ljudi u balkanskim ratovima, od kojih mnoge više nama ko da traži, dok će druge uporno decenijama tražiti porodice, prijatelji i kolege. Slavuj i Perenić su poseban slučaj, jer već dve godine nepoznati počinioci ruše tablu na kojoj na srpskom i albanskom jeziku piše: „Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari. Tražimo ih”. Tabla je prvi put, u oktobru 2012. godine, brusilicom odrezana sa metalnog postolja, a drugi put traktorom ili nekom građevinskom mašinom iščupana iz zemlje, krajem septembra 2013, nepunih mesec dana od postavljanja.

– Poručio bih svima onima koji godinama ćute o onome šta su učinili i prećutkivali – nećete uspeti – rekao je generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović.

– Poručio bih i onima koji sve ovo posmatraju iz udobnih fotelja da nećemo zaboraviti i da ćemo se pre ili kasnije izboriti sa zlom i nepravdom – zaključio je Brajović.

Neko je odlučio da ova dva profesionalca nemaju pravo ni na tih nekoliko reči, iako su rečima posvetili svoj život i preskupo platili tu posvećenost. S druge strane, taj „neko” koji u ovom idiličnom vinogorju prati šta se događa želi da prekine i sećanje na nestale ljude. Udruženje novinara Srbije (UNS) i Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM) godinama obeležavaju dan nestanka svojih kolega, okupljanjima na mestu nestanka, protestima ispred međunarodnih institucija u Prištini (Unmik, Euleks), sastancima i apelima da se nešto učini na otkrivanju počinilaca otmice.

– Oni nisu nosili oružje ili uniformu, nosili su olovku, svesku, diktafon i radili svoj posao, zato na ovom mestu ne očekujem nikakvo milosrđe, već solidarnost kolega i pravdu – rekao je predsednik Društva novinara KiM Budimir Ničić.

Juče su, već treći put, novinari iz centralne Srbije i njihove kolege sa Kosova i Metohije, iz svih srpskih izolovanih zajednica, iskopale duboku rupu za temelj ojačanom spomen-obeležju. Koliko će ono ostati neoskrnavljeno niko ne zna, jer albanske institucije ne žele ni da primete da se tu nešto događa ili da se tu nešto strašno dogodilo. Te, slabe institucije ispunjavaju nacionalne ciljeve, ćute pred zločinom, plaše se plemenskih struktura čije ideje i ekstremizam koriste za prljave poslove i konačni obračun. Gde su tu porodice Slavuj i Perenić, gde je tu njihov život? Nestale su odavde i sagorele, zbog odsustva osnovne ljudske pravde i nade koja ne umire već šesnaest godina.

Suočavanje sa drugačijom istinom

Pored predstavnika lokalnih srpskih vlasti iz Orahovca, monaha Marka iz Velike Hoče, postavljanju spomen-obeležja prisustvovali su načelnica Pećkog okruga Vinka Radosavljević, poslanik u Skupštini Srbije Vladeta Kostić i gradonačelnik Gračanice Branimir Stojanović. „Dok se Albanci ne budu suočili sa drugačijom istinom od one o kojoj su do sada govorili, neće biti nađeni ovi ljudi, ni svi ostali koje tražimo”, rekao je gradonačelnik Stojanović. Prema evidenciji UNS-a i DNKiM-a nisu rasvetljene ni druge otmice i ubistva novinara na KiM.

Ljubomir Knežević, novinar prištinskog „Jedinstva” i dopisnik „Politike”, otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica. Aleksandar Simović, novinar i prevodilac, nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Deo posmrtnih ostataka Simovića pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca. Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, nestao je 9. septembra 2000. godine u Prištini. Momir Stokuća, fotoreporter, ubijen je 21. septembra 1999. godine u porodičnoj kući u centru Prištine, a medijskog radnika Mila Buljevića 25. juna 1999. godine nedaleko od izbegličkog centra u Prištini otela je OVK.