Amira Has, novinarka „Hareca”: Izrael je zreo za sankcije

SAD i EU sipaju novac u Palestinu da bi se iskupile za to što politički ništa ne rade da reše izraelsko-palestinski sukob

– Priznajem, pristrasna sam. Otvoreno kažem: protivim se izraelskoj okupaciji palestinskih teritorija. Objektivnost je u novinarstvu precenjena i često je kamuflaža za odbranu moćnih, dok bi novinari trebalo da kontrolišu i preispituju moć – kaže novinarka liberalnog lista „Harec” Amira Has, koja se devedesetih javljala iz Gaze, a danas izraelsko-palestinski sukob prati iz Ramale, na Zapadnoj obali.

U Srbiju je nedavno došla na poziv Centra za komparativne studije sukoba pri Fakultetu za medije i komunikacije, ali je u Beogradu bila i ranije. Njena majka, sarajevska Jevrejka Hana Levi, studirala je u Beogradu pre nego što je posao pronašla u Crnoj Gori, odakle su je nacisti odveli u koncentracioni logor Bergen-Belzen. Amira Has bi volela da stupi u kontakt sa potomcima ljudi koji su poznavali njenu majku iz sarajevskih i beogradskih dana, pre logora i konačnog emigriranja u Izrael. Hana Levi je naučila svoju kćerku da prezre ljude koji samo posmatraju nepravdu ne čineći ništa, zbog čega Amira Has decenijama piše o okupaciji palestinskih teritorija: o Gazi u potpunoj izolaciji, o 60 odsto Zapadne obale sa izraelskim naseljima i ostatku podeljenom na enklave, okružene barikadama, okupatorskim vojnicima i kontrolnim punktovima koji obeshrabruju putovanje čak i iz jednog grada u drugi. Dugo se govorilo da će Palestinci dobiti svoju državu, ali im je premijer Benjamin Netanijahu u predizbornoj kampanji poručio da od toga nema ništa.

– Za dve države je potrebna politička volja, a Izrael je sve uradio da tu volju upropasti. To je moguće jedino ako se uklone sva izraelska naselja sa Zapadne obale. Ne valjaju ni izraelska ni palestinska vizija jedne države. U stvari, to i jeste jedna, aparthejd država u kojoj su Palestinci zbijeni po enklavama, dok Izrael kontroliše sve resurse. Izraelska desnica tu jednu zemlju zamišlja sa Palestincima kao petorazrednim stanovnicima, dok Palestinci žele muslimansku Palestinu sa Jevrejima kao religioznom manjinom koja će biti tolerisana u muslimanskoj zemlji. Mi nismo manjina, mi smo narod koji ima pravo na samoopredeljenje i život u Izraelu – kaže Amira Has.

Kako Izraelci pravdaju stav da ne žele ni jedinstvenu zemlju u kojoj bi Palestinci imali sva građanska prava, a nisu ni za dve države, zbog čega samo preostaje okupacija?

Ima mnogo načina da se racionalizuje status kvo, koji održava izraelske privilegije i diskriminiše Palestince. Izraelci kažu da Gaza više nije pod okupacijom, što je laž bez obzira na izlazak izraelske vojske, da postoji Palestinska uprava, mada se ona jedino bavi pitanjima vodovoda i kanalizacije, pa i za to joj treba odobrenje Izraela, potom ističu da je sve to bila jevrejska zemlja pre više hiljada godina, da smo se mi vratili na zemlju koju nam je bog obećao, da smo mi to osvojili u ratu i da Palestinci i nisu imali svoju državu.

O njima se često govori kao o teroristima, iako su oni ti koji žive pod blokadom i okupacijom…

Izraelci će vam reći da Palestinci ubijaju izraelske civile, ali prećutkuju da i izraelska vojska ubija palestinske civile. Ali mi možemo da za njih tvrdimo da su teroristi jer smo jači, imamo podršku Zapada i odlučujemo šta je terorizam. Iako prezirem samoubilačke napade na izraelske civile, odbijam da to nazovem terorizmom sve dok istim imenom ne nazovemo i ono što Izrael radi Palestincima.

Oni se u medijima često predstavljaju kao religiozni fanatici koji bez razloga napadaju izraelske vojnike. Šta je, međutim, ekonomska pozadina tog sukoba?

Vrlo je korisno za Izrael što je okupirao 60 odsto Zapadne obale i Jerusalim i što uporno gradi naselja od kojih profitiraju biznismeni, građevinari, vojska i oko 600.000 Izraelaca koji u tim naseljima uživaju u standardu o kojem bi samo mogli da sanjaju u Izraelu. Sa druge strane, Palestincima je onemogućen pristup toj zemlji, pa samim tim i njeno korišćenje u ekonomske svrhe.

Osim strane okupacije, Palestinci trpe i sopstvene autoritarne režime. Zašto su u Gazi izglasali Hamas, čiji je cilj ubijanje izraelskih civila?

Oni na Hamas gledaju kao na nekog ko samo reaguje na okupaciju Izraela i ubijanje palestinskih civila. Nije Hamas izmislio samoubilačke napade, pa sam Fatah je to godinama radio. Snažno se protivim toj njihovoj nazovi oružanoj pobuni jer ona nije doprinela njihovom oslobođenju, već isključivo patnji. Ponosni su što su prošlog leta izdržali 50 dana izraelskih napada. Pitam ih na šta su ponosni, pa Gaza je uništena, narod je stradao. Ja sam za drugu vrstu otpora, poput pokreta koji je nastao u svetu i koji poziva na bojkot izraelske robe, odustajanje od investicija i sankcije prema Izraelu.

Zašto kažete da svet subvencioniše izraelsku okupaciju palestinskih teritorija?

Zato što SAD i EU svake godine šalju Palestincima oko dve milijarde dolara, koliko je Svetska banka izračunala da Palestinci godišnje gube zbog izraelskih blokada i restrikcija, zabrane izvoza i pristupa Mrtvom moru. Vlade tih zemalja ne žele da Palestina eksplodira i zato sipaju novac Palestinskoj upravi. Tim novcem Zapad kupuje Palestince, kakav-takav mir i svoju savest, jer ne radi ništa da politički da primora Izrael da prestane da radi ono šta radi. Sigurno da ne pozivam da svet bombarduje Tel Aviv, kao što je bombardovao Beograd, ali neke sankcije mora da mu uvede.