Apokalipsa stiže, javlja beogradska štampa

Dešavanja u Makedoniji do čitalaca u Srbiji stižu pojačana naslovima poput: „Rat u režiji Amerike“, Kumanovo – mali korak ka Velikoj Albaniji“, „Ramuš naredio, Rama odobrio“…

Srpski mediji pažljivo prate situaciju u Makedoniji, posebno kada se radi o „terorističkim napadima“, kako su u tim medijima odmah prozvani oružani sukobi u Kumanovu. U izveštajima je naglašavano da je Evropa previše blagonaklona prema „albanskom terorizmu“ i projektu Velike Albanije. Posebno mesto u medijskim izveštajima su ipak zauzimale teorije po kojima sve što se dešavalo u Makedoniji ima veze sa najavljenim gasovodom Turski tok i namerom Amerike da taj gasovod osujeti time što će ga blokirati kroz Makedoniju, i to tako što će na vlast dovesti marionetsku vladu.

Može se reći da je tek makedonska politička kriza, praćena bezbednosnim izazovima, zapravo dovela do toga da se srpska javnost malo bolje upozna sa dešavanjima u Makedoniji. Do čitalaca ta dešavanja stižu pojačana apokaliptičnim naslovima poput: „Rat u režiji Amerike“, „Posle Makedonije prave haos i u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj“, „Kumanovo – mali korak ka Velikoj Albaniji“, „Ramuš naredio, Rama odobrio“…

Ostaci devedesetih

„Možda najveće doze recidiva dolaze iz sfere nekoliko tabloida, u kojima medijsko pokrivanje raznih događaja, pa i ovih u Makedoniji, ponekad zaista podseća na devedesete godine“, Zoran Panović.

„Imamo priču koja pomalo izlazi iz okvira realnih tenzija i sukoba, i koja se uklapa u neke druge srpske priče, a to je da bi neki mediji i pojedinci u Srbiji bili možda najsretniji kada bi izbio Treći svetski rat. U tom smislu veoma egzaltirano i sa povišenim stepenom interesovanja doživljavaju navodnu mogućnost novog balkanskog rata“, kaže za DW Zoran Panović, glavni urednik dnevnika „Danas“. Dodaje da se Makedonija u Srbiji percipira kao država koja nema budućnost zbog etničke podeljenosti, ali i kao država koja je, eto, uradila sve što je Zapad od nje tražio pa se opet nije pomerila nigde. A uz to ima i oružane napade u sklopu stvaranja Velike Albanije

U srpskim medijima svakako ima dosta recidiva ponašanja iz devedesetih godina, smatra Panović. On ipak ističe da glavni mediji u Srbiji, pre svega RTS kao najveći medij, više nisu repetitori mržnje, ksenofobije i ratnog huškanja. „To se odnosi i na neke glavne štampane medije. Možda najveće doze recidiva dolaze iz sfere nekoliko tabloida, u kojima medijsko pokrivanje raznih događaja, pa i ovih u Makedoniji, ponekad zaista podseća na devedesete godine“, navodi Panović.

Ozbiljni i oni drugi

Prosta činjenica je da u Srbiji imate ozbiljne medije i one druge, kaže za DW Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost. „Tu imate i medije koji su senzacionalističkim naslovima o paljenju Balkana samo dolivali ulje na vatru. Mislim da tu vrstu medija više čitaju oni koje zanima privatni život starleta, a da su oni koji su želeli da saznaju šta se dešava u Makedoniji to ipak činili prateći ozbiljne medije. Tu se ipak mora primetiti da nije baš sve preterivanje medija, jer su mnogi zvaničnici govorili koješta, a to se pre svega odnosi na zvaničnike sa albanske strane. Tada se ne može pripisivati krivica medijima koji su samo prenosili izjave“, smatra Dragišić.

On kaže da je nemoguće proceniti da li je ijedna apokaliptična najava srpskih medija tačna jer se zapravo još i ne zna šta se desilo u Kumanovu. „Realnu opasnost predstavlja ideja Velike Albanije, na koju se albanski političari pozivaju uvek kada žele da prikupe političke poene. A koliko je ovaj teroristički akt bio korak ka stvaranju Albanije – to u ovom trenutku niko sa sigurnošću ne može da kaže.“ Dragišić ne veruje da će se kriza preliti u Srbiju, iako i tu postoji krizni potencijal. „Ali, da je ideja bila da se ta kriza prelije na Srbiju, ona bi se već prelila.“