Arhiv RTS-a unikat i bogatstvo

Redakcija RTS-a za istoriografiju osmi put zaredom obeležila je Svetski dan audio-vizuelne baštine. Gosti su nam bili učenici i profesori srednje škole za oštećene sluhom-nagluve „Stefan Dečanski“, ali i članovi redakcije lista „Lice ulice“ koji su videli kako funkcioniše televizija

Kako funkcioniše televizija ukratko, videli su neki od budućih dizajnera i njihovi mentori. Slušali su o radu u kreativnom centru, prošetali virtuelnim studijom i režijom.

„Nisam znala kako izgleda praviti špicu za neku emisiju, to mi se svidelo najviše“, kaže Nataša Obrenović.

Marko Ilić ističe da mu je drago što je došao jer je imao šta da vidi što će mu, kaže, možda koristiti u budućem radu.

A Vera Mićić kaže da je završila srednju školu za grafički dizajn i da ju je interesovalo da dođe i vidi.

Oštećenje sluha ne sprečava ove mlade ljude da se bave kreativnim poslom. Međutim, za praćenje televizijskog programa potrebna su prilagođavanja sadržaja i forme.

„Nas najviše interesuje da gledamo informativne emisije, domaće filmove, od velikog značaja su za nas sa oštećenim sluhom. Vi ste pokrenuli akciju titlovanja domaćih serija, ‘Komšije’ i tome slično i bilo bi dobro da nastavite“, kaže profesorka praktične nastave Slavenka Janković.

O značaju audio-vizuelne baštine znaju najbolje oni kroz čije se emisije podsećamo televizijskog stvaralaštva.

„Od 1965. do 1990. sve što postoji snimljeno u našem arhivu je unikatno, bilo da je snimljeno u stranim zemljama, naročito 60-ih godina, vreme nesvrstanih kada istoriju Afrike koja se probudila i Azije imamo mi, nemaju oni, oni će tek dobiti istoriju od nas svog bunta onako kako smo mi zabeležili“, objašnjava urednica emisije Trezor Bojana Andrić.

Na oko 1.000 kvadrata u arhivu RTS-a je oko 150.000 sati snimljenog materijala. Ako bismo sada počeli emitovanje, trajalo bi više od dve i po decenije.

Video prilog RTS-a pogledajte ovde. Prilog pripremila Bojana Marković.