Autocenzura, cenzura i tabloidizacija su neki od najvećih izazova i problema za medije u Srbiji, ukazali su učesnici današnjeg skupa „Kritička javnost i pritisci na medije u Srbiji“ i rekli da očekuju da novi medijski zakoni unaprede položaj novinara.
Na skupu u beogradskom Medija centru je predstavljen sajt „Cenzolovka“ Fondacije Slavko Ćuruvija uz podršku Ambasade Australije, koji se bavi slobodom medija, a ambasadorka Australije Džulija Fin je rekla da se „nada da novi medijski zakoni u Srbiji neće biti samo spisak želja“.
I direktor agencije Fonet Zoran Sekulić je rekao da je „pitanje kako će se primenjivati“ novi medijski zakoni čije se usvajanje uskoro očekuje, iako on smatra da su ti propisi napredak, bez obzira na neke zamerke.
Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik niškog internet portala Južne vesti, rekao je da lokalni mediji najveći problem imaju s tim što ih finasiraju upravo one javne službe o kojima bi trebalo slobodno da pišu.
Sekulić je ocenio da su autocenzura i novinarska hrabrost pitanje i problem samih medija jer neki od njih bez ikakvih pritisaka i uslovljavanja odlučuju da nešto ne objave i prećute.
Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik niškog internet portala Južne vesti, rekao je da lokalni mediji najveći problem imaju s tim što ih finasiraju upravo one javne službe o kojima bi trebalo slobodno da pišu.
– Dve trećine novca lokalni mediji dobijaju iz javnih budžeta, od gradskih preduzeća. Novac se deli bez ikakvih kriterijuma, pa i uz tajne ugovore – kazao je Blagojević.
Glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda Đorđe Vlajić rekao je da najveću opasnost po slobodu medija predstavlja to što mediji prate interes svojih klijenata, a to je velika opasnost za novinarstvo.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.