Autocenzura, cenzura, tabloidizacija i nejasno vlasništvo najveći problemi medija

Vlast ignoriše zaključke Saveta za borbu protiv korupcije, istaknuto na debati povodom izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o vlasničkoj strukturi i kontroli medija

Situacija u medijima u Srbiji je “opasno loša”, dok su ključni problemi netransparentnost medijskog vlasništva i njihovog finansiranja, ekonomski uticaj na medije kroz budžet i olakšice, privatizacija, kao i nejasan status javnih servisa, cenzura, autocenzura i tabloidizacija, istaknuto je na jučerašnjoj debati o izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Beogradu.

Milićević: Privatizacija se godinama blokira

„Vlast i ekonomska elita kontrolišu medije umesto da mediji kontrolišu vlast“

(Miroslav Milićević)

Miroslav Milićević, potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije, rekao je da u Srbiji “vlast i ekonomska elita kontrolišu medije umesto da mediji kontrolišu vlast”, da postoji “snažan politički uticaj na emitere”, kao i to da se “zbog lošeg zakonskog okvira ne oslikava realno stanje medija”. On je podsetio na to da je prošle godine donet set medijskih zakona i podzakonskih akata, i da je potrebno vreme da bi se videli efekti, ali i da se istovremeno godinama privatizacija medija blokira i obesmišljava.

Milićević je rekao da se promena odnosa snaga na političkoj sceni poslednjih godina odrazila na sve institucije u državi, pa i na medije. To, međutim, prema njegovim rečima, nije uticalo na rešavanje problema u tim medijima, ali je u nekim od njih dovelo do promene uređivačke politike.

Govornici su se složoli da je bez predstavnika vlasti besmisleno govoriti o implementaciji predloga Saveta i apelovali su na izvršnu vlast da ne ignoriše i ovaj izveštaj Saveta o vlasničkoj strukturi i kontroli medija, kao što je to bio slučaj sa prethodnim, iz 2011. godine, jer jedino izvršna vlast može da sprovede preporuke iznete u njemu.

Šabić: Bezobrazan odnos države prema Savetu

„Ako se (državne institucije) tako odnose prema instituciji kao što je Savet za borbu protiv korupcije, ostaje da pretpostavimo kako ta komunikacija izgleda u komunikaciji sa novinarima“

(Rodoljub Šabić)

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić naglasio je da je situacija između dva poslednja izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije praktično ista, da nema efektivnih promena i da je, ukoliko se ne sagleda značaj slobode pristupa informacijama, besmisleno govoriti o bilo kakvoj borbi protiv korupcije.

On je rekao da se Savet od početka godine 28 puta žalio povereniku zbog toga što od državnih institucija nije dobio dokumenta koja je zahtevao kao informacije od javnog značaja. Posle intervencije poverenika, tražene informacije poslate su Savetu.

„Gotovo bezobrazno se kalkuliše s tim da neće biti žalbe povereniku. I ako se tako odnose prema instituciji kao što je Savet za borbu protiv korupcije, ostaje da pretpostavimo kako ta komunikacija izgleda u komunikaciji sa novinarima“, naglasio je Šabić.

On je dodao i da je važno pitati “u kom obimu država učestvuje u finansiranju medija, budući da o tome ne postoje jasni tragovi”.

Janković: Pravovremeno informisanje garantovano Ustavom

„Autocenzura je krajnji stadijum cenzure, u kojem ne mora neko nešto da vam kaže, vi znate šta će se desiti“

(Saša Janković)

Zaštitnik građana Saša Janković istakao je da je pravi uzrok lošeg stanja medija u Srbiji opisan upravo izveštajem Saveta za borbu protiv korupcije, napomenuvši da je pravovremeno informisanje građana Ustavom zagarantovano, što sadašnja situacija u medijima dovodi u pitanje.

Janković je istakao i to da je suštinski „autocenzura krajnji stadijum cenzure, u kojem ne mora neko nešto da vam kaže, vi znate šta će se desiti“.

Obradović: Od boraca protiv korupcije postali njen deo

Za predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašina Obradovića ključno je pitanje transparentnosti trošenja javnog novca, za koje kaže da se u poslednje četiri godine nije promenilo.

„Zbog toga je teško očekivati da ćemo dobiti odgovor na pitanje kako su mediji od boraca protiv korupcije postali deo koruptivnog lanca.“

On je upozorio na to da uskraćivanje i dodela državnih sredstava medijima predstavljaju kupovinu medijskog sadržaja i da se na taj način najlakše utiče na medijsku politiku, pa će država svim silama pokušavati da zadrži kontrolu nad medijima, što se jedino može promeniti boljom kontrolom trošenja javnih sredstava i privatizacijom.