Banatski etar čeka gazdu

Na spisku preduzeća namenjenih za prodaju, koji je nedavno objavila Agencija za privatizaciju, našle su se i dve srednjobanatske medijske kuće. Uz Javno preduzeće “Radio Sečanj”, objavljen je prospekt i za “Radio Zrenjanin”.

Radijska stanica sa regionalnom dozvolom za emitovanje programa, trenutno posluje kao javno preduzeće i direktno potpada pod uticaj zrenjaninske lokalne samouprave koja ima poslednju reč pri imenovanju direktora i glavnog urednika. Ovo je, inače, trenutno i jedina aktivna medijska kuća u Zrenjaninu u stopostotnom vlasništvu grada, a konkurenciju u etru čine joj privatne radio stanice “Santos” i “Klik FM”.

Za razliku od ove dve stanice, čiji program je više komercijalne prirode, “Radio Zrenjanin”, osnovan 2005. godine posle razdvajanja od istoimenog u međuvremenu privatizovanog nedeljnika, emituje podosta informativnih sadržaja na srpskom, ali i na jezicima nacionalnih manjina, kao i direktne prenose skupštinskih zasedanja u celosti. Sada, posle izmene zakonske regulative i činjenice da lokalna samouprava više neće moći da ima svoje medije, ovo javno preduzeće, po slovu zakona, moraće u privatne ruke.

Zamenik zrenjaninskog gradonačelnika Saša Santovac je pre nekoliko dana izjavio da za sada u gradskoj vlasti nisu razgovarali na ovu temu, ali da će se ona naći na tapetu nakon letnjih odmora. Ni u radiju, takođe, nije bilo ovog pitanja na dnevnom redu, mada je u pitanju sudbina 29 zaposlenih, koliko ih je uhlebljeno u ovoj medijskoj kući.

Ovo je kompleksno pitanje ne samo za lokalnu samoupravu, već za državu, jer se radi o mediju koji emituje program na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom i romskom jeziku.

– Ovo je kompleksno pitanje ne samo za lokalnu samoupravu, već za državu, jer se radi o mediju koji emituje program na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom i romskom jeziku. Radio je uključen i u značajan srpsko-rumunski projekat prekogranične saradnje “EU medija bridž”, finansiran od strane Evropske unije. U svakom slučaju zajednički se mora doći do rešenja koje će biti pozitivno i za lokalnu zajednicu i za interes zaposlenih – kazao je direktor JP “Radio Zrenjanin” Goran Starčević.

U lokalnom budžetu je, inače, za informisanje u ovoj godini planirano 30 miliona dinara, od čega desetak miliona dolazi iz Evrope radi finasiranja projekata. Ono što trenutno brine zaposlene na radiju jeste da li će se neko odazvati pozivu Agencije za privatizaciju i eventualno kupiti preduzeće. Druga nepoznanica je da li će taj neko zadržati 29 zaposlenih što je, ruku na srce, relativno veliki broj, imajući u vidu da gorepomenute privatne radio stanice posluju sa daleko manjim brojem radnika angažovanih na neodređeno vreme. Po podacima objavljenim na sajtu Agencije, prosečna bruto zarada u JP “Radio Zrenjanin” lane je bila 65.796 dinara, a neto 49.312 dinara. Pomnožili se to sa brojem radnika, ispadne da je mesečno, samo za plate, sa pripadajućim porezima i doprinosima, potrebno izdvojiti 1,9 miliona dinara. Predočena je i starosna struktura zaposlenih, iz koje proizilazi da najviše radnika, njih deset, spada u grupu imeđu 40 i 45 godina starosti, a devetoro njih između 50 i 55 godina.

Svih ovih godina bili smo svedoci propasti brojnih medija, ali i drugih firmi nakon privatizacije. Mi smo specifično preduzeće i pitanje je šta će biti sa nama.

– Nije da ne brinemo i da među sobom, onako neformalno, ne razgovaramo o tome šta nas čeka – rekao nam je jedan od zaposlenih u JP “Radio Zrenjanin”. – Svih ovih godina bili smo svedoci propasti brojnih medija, ali i drugih firmi nakon privatizacije. Mi smo specifično preduzeće i pitanje je šta će biti sa nama. U svakom slučaju, ako je država odlučila da nas privatizuje, a lokalna samouprava to prihvati bez pogovora, ne preostaje nam ništa drugo nego da čekamo i da se molimo da sve prođe u najboljem redu.

Nije se odustalo od prodaje

Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo je u četvrtak Agenciju za privatizaciju da objasni zašto se odustalo od prodaje brojnih regionalnih i lokalnih medija. NUNS je saopštio da se na sajtu Agencije, uz nazive medijskih kuća, pojavila napomena “prekid privatizacije”. Vrlo brzo oglasila se i Agencija koja je navela da nije prekinula ovaj postupak. „U pitanju je greška na našem sajtu, budući da su pojedini mediji ranije bili u statusu prekida privatizacije. Dakle, nema nikakvih promena, 73 medija odnosno društava čija je registrovana delatnost informisanje i komunikacije i dalje su obuhvaćena javnim pozivom za prikupljanje pisama zainteresovanosti, koji traje do 15. septembra”, odgovorila je Agencija za privatizaciju.

Na spisku za privatizaciju nalaze se, između ostalih, regionalne i lokalne televizije u Vojvodini: RTV Pančevo, TV Apolo – Novi Sad i RTV Bačka Palanka, kao i radio stanice: Radio Subotica, Radio Bačka – Bač, Radio Zrenjanin, Radio Šid, Radio Novi Bečej, JP Sečanj i JP Bačka Topola. NUNS je podsetio da je nedavno usvojenim Zakonom o javnom informisanju i medijima definisan izlazak države iz medijskog vlasništva, i precizirao da će privatizacija medija biti završena do 1. jula 2015. godine.