Borba sa industrijom lažnih vesti

Iako na štetu legitimne satire, obeležavanjem izmišljenih članaka „Fejsbuk” bi mogao da zada udarac sajtovima koji namerno šire neistine. 

Jeste li pročitali da je srpska crkva odobrila venčanje levorukih parova? Pošto kod nas nema mnogo satiričnih sajtova, lako je bilo u ovoj vesti nazreti duh „Njuz neta”. Međutim, na engleskom govornom području postoji mnoštvo portala koji izmišljaju vesti i to ne uvek na zabavan način. Pošto je „Fejsbuk” mnogima osnovni izvor informisanja, pojedini korisnici izrazili su želju da se izmišljene priče na neki način obeleže. Kompanija je odgovorila tako što već mesec dana stavlja oznaku „satira”, zasad u probnoj fazi samo kod nekih naslova koje korisnici dele.

Na američkim blogovima aktuelno je pitanje „da li smo toliko glupi da ’Fejsbuk’ mora da nam kaže šta je satira?” Kada se pogledaju neki od primera „nasedanja”, jasno je da se ne radi (samo) o gluposti, već o svojevrsnom fenomenu.

Na američkim blogovima aktuelno je pitanje „da li smo toliko glupi da ’Fejsbuk’ mora da nam kaže šta je satira?”

Kineski list „Pipls dejli” preneo je „vest” sa satiričnog portala „Onion” da je severnokorejski lider Kim Džong Un proglašen za najseksepilnijeg muškarca na svetu. Američki republikanski kongresmen podelio je na „Fejsbuku” tekst iz istog izvora da se otvara „Abortuspleks”, klinika za prekid trudnoće, sa kafićima restoranima i bioskopima. Ugledni „Vašington post” koji je i sam naseo na priču da Sara Pejlin, bivši potpredsednički kandidat, počinje da radi za „Al Džaziru”, nada se da će potez „Fejsbuka”, iako na štetu legitimne satire, zadati udarac sajtovima koji namerno šire lažne vesti da obmanu ljude.

Loša satira je u poslednje vreme dobar biznis, piše ovaj list koji ima redovnu nedeljnu rubriku glasina sa interneta. Početkom meseca se masovno delila šala „Nešenel posta” da je njujorški policajac ubio bebu dok je hapsio majku zbog dojenja na javnom mestu. Uzbuna je nastala i zbog „vesti” da su ilegalni imigranti nasilno preuzeli kontrolu nad gradićem u Teksasu i da se u okviru nove Obamine zdravstvene zaštite građanima ugrađuju čipovi.

Dejanu Nikoliću, uredniku i osnivaču „Njuz neta”, razumljivo je da, u okruženju gde se svi takmiče da daju što luđi naslov da bi primamili ljude, izvor na „Fejsbuku” bude označen, ali ne samo satirični.

Bilo bi dobro kada bi pored satire obeležavali i ostale izvore sa: tabloidi (ne veruj im), spin (čitaj između redova), pi-ar (ne čitati jer često lažu da biste kliknuli) i slično, ako su već čitaoci toliko lakoverni da sve napisano na ekranu prihvataju zdravo za gotovo.

– Bilo bi dobro kada bi pored satire obeležavali i ostale izvore sa: tabloidi (ne veruj im), spin (čitaj između redova), pi-ar (ne čitati jer često lažu da biste kliknuli) i slično, ako su već čitaoci toliko lakoverni da sve napisano na ekranu (ranije u novinama) prihvataju zdravo za gotovo – smatra osnivač srpske varijante „Oniona”.

Ako odluka „Fejsbuka” bude sprovedena na sve satirične izvore to će, priznaje Nikolić, uticati na posetu sajtu, ali ne i na njihov odnos prema onome što rade.

Dosta tekstova „njuzovaca” protumačeno je kao stvarno (pamti se Srbin koji je ubio ajkulu u Egiptu), ali ne namerom uredništva, jer nikada nisu gradili brend na ideji da čitaoci pomisle da su njihovi tekstovi prave vesti.

– Mnogo naslova sa „pravim” vestima su luđi od bilo čega što mi možemo da smislimo i polako se briše ta granica, pa nije ni čudo da neko, ko ne gleda odakle šta dolazi i ne proverava izvore, pomisli da je neka vest sa „Njuz neta” ili drugog satiričnog izvora prava. Ali sve to se na kraju nekako niveliše, ljudi saznaju, nasmeju se ili se naljute. Ali pravo pitanje je šta sa naslovima „pravih” medija koji plasiraju naslove koji ne odgovaraju istini samo da bi navukli saobraćaj na svoj sajt? Naslovi koji unose paniku, izazivaju ili pojačavaju histeriju, blate ljude za profit, gledaju kakav je sentiment ljudi prema nekome ili nečemu i onda prave naslove koji tome idu niz dlaku? Po mom mišljenju, mnogo je veći problem pretvaranja informisanja u infotejnment od strane medijskih kuća koje to ne bi trebalo da rade – navodi Nikolić.

Zašto pametni ljudi padaju na lažne vesti? Kako objašnjava Danagal Jang, profesor komunikacija sa Univerziteta „Delaver”, zatrpani smo delićima informacija bez konteksta. Naslovi preneti na „Fejsbuku” i „Tviteru” ne nagoveštavaju uvek da li je vest satirična ili prava, osim ako je izvor dosledno ironičan.

Za mnoge je potez „Fejsbuka” korak u dobrom pravcu, ali ima još načina borbe protiv industrije lažnih vesti na internetu. Američka medijska udruženja predlažu da novinari redovno raskrinkavaju koještarije sa interneta, što neki uspešno rade. U Kanadi se mediji zalažu za bolje obrazovanje u oblasti medijske pismenosti, kako bi ljudi naučili da zauzmu kritički stav kada čitaju vesti.

Satirični portali izneli su predlog u svom stilu: jednostavno zalepite svuda oznaku „prestanite da čitate na internetu”.