Brend Tanjuga biće besplatan

– Jedino rešenje za spašavanje novinske agencije Tanjug, o kojoj je Vlada Srbije donela odluku da se ugasi, a koje bi bilo u skladu sa zakonima jeste osnivanje novog medija, odnosno novog pravnog lica, koji bi se eventualno isto zvao, nezvanično saznaje Danas u Nemanjinoj 11

Premijer Aleksandar Vučić pre nekoliko dana je rekao da će se potruditi da nađe rešenje kako bi zaposleni Tanjuga mogli da nastave da rade „jer mu je stalo“. Ono što bi država jedino mogla da uradi, prema saznanjima našeg lista, jeste pronalaženje privatnika koji bi osnovao novi medij, zadržao zaposlene, a kojem bi država jedino mogla da ponudi pod povoljnijim uslovima iznajmljivanje zgrade i opreme.

– Meni je stalo i pomoći ću i naći ćemo načina da sa opremom i svojim objektom koji imamo olakšamo nekom privatniku koji bi tu uložio, rekao je Vučić i dodao da će to učiniti zbog „brend nejma“ i ljudi koji tamo rade. Na pitanje o tome kako će se naći rešenje za Tanjug, premijer je rekao da ne želi da govori o tehničkim stvarima, da to rešavaju pravnici, ali da se u svakom slučaju zakon neće kršiti.

Direktorka Tanjuga Branka Đukić izjavila je takođe pre nekoliko dana da je jasno da Tanjug ne može da ostane u vlasništvu države, ali i da država ne želi da dozvoli da se agencija zatvori. Upitana da li ima neki predlog rešenja, Đukićeva je, naglasivši da će model definisati vlada, istakla da agencija ima spreman biznis plan po kojem može da funkcioniše bez velikih problema, bez subvencija, kao tržišno održiva.

– To podrazumeva i nove servise, ali mislim da je rano da o tome sad govorim, rekla je Đukićeva.

Vlada Srbije donela je prošle sedmice odluku o prestanku postojanja novinske agencije Tanjug, bez ponude besplatnih akcija zaposlenima, kao što važi za sve državne medije koji nisu našli kupca. Odluka je doneta na osnovu zakona, prema kojem Zakon o Tanjugu prestaje da postoji potpisivanjem kupoprodajnog ugovora ili najkasnije 31. oktobra ove godine. Agencija će, kako je najavljeno, raditi još do kraja meseca, ali je premijer najavio da će pronaći rešenje. U Ministarstvu kulture su isticali da nije bilo osnova za podelu akcija, imajući u vidu da je 31. oktobra Tanjug pravno prestao da postoji te samim tim i postojanje bilo kakvih akcija, kao i da se niko ranije od rukovodstva Tanjuga nije obratio tim povodom.

Kako Danas nezvanično saznaje u Agenciji za privatizaciju, pre 31. oktobra nije ni bilo moguće raspisati poziv za dodelu akcija zaposlenima, jer to ne bi bilo u skladu sa zakonom. S druge strane, u Agenciji ističu za Danas da su nakon dva neuspešna kruga prodaje poslali dopis Ministarstvu kulture 16. oktobra za mišljenje i tumačenje da li se za Tanjug nakon 31. oktobra stiču uslovi za donošenje odluke o obustavi postupka privatizacije medija prodajom kapitala i nastavku postupka privatizacije medija prenosom kapitala zaposlenima bez naknade ili za donošenje odluke o obustavi postupka privatizacije u skladu sa Zakonom o privatizaciji. U Agenciji za privatizaciju je primljen odgovor Ministarstva 29. oktobra u kojem se navodi da će Vlada doneti odluku o gašenju Tanjuga.

S druge strane, u Ministarstvu kulture nezvanično ističu da je dopis Agencije bio „pro forme“ i da je tada već bilo kasno za proces podele akcija zaposlenima jer je za to potrebno bilo najmanje 20 dana.

REM danas o zabrani prenosa skupova

Regulatorno telo za elektronske medije danas će imati sastanak sa predstavnicima novinarskih udruženja UNS i NUNS na kojem će razmatrati da li i kako ponovo uvesti zabranu prenosa stranačkih skupova na televizijama van predizborne kampanje, rečeno je Danasu u ovom telu. Podsetimo, REM je htela da reaguje povodom prenosa proslave rođendana SNS, ali se došlo do zaključka da je uputstvo koje je to regulisalo prestalo da važi usvajanjem novih medijskih zakona, pa samim tim i zabrana. Ukoliko se dođe do dogovora, zabrana će biti dodata u neki od važećih pravilnika.

Medijske asocijacije

Beograd – Novinarske i medijske asocijacije (NUNS, NDNV, Asocijacija medija, ANEM i Lokal pres) smatraju da je sprovođenje medijskih zakona u interesu građana Srbije i celokupne demokratizacije društva i napominju da se od njih nikako ne sme odustati, bez obzira na izvesne probleme koje prate njihovu primenu. Izlazak države iz vlasništva u medijima i konkursno sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja kroz nezavisne komisije – dve su ključne i neodvojive odredbe novih medijskih zakona za koje se država opredelila pre više od pet godina usvajanjem Medijske strategije, a to opredeljenje čvrsto potvrdila usvajanjem seta medijskih zakona u avgustu 2014, za koje su glasali skoro aklamacijom poslanici Skupštine Srbije.