Brisel prati napade na Sašu Jankovića

Agresivni mobing vlasti na ombusmana Sašu Jankovića  traje već par meseci, a u poslednjih nedelju dana dostigao je neslućene razmere. Usred parlamenta Jankovića su naprednjački poslanici optužili da mu je izveštaj za prošlu godinu politički pamflet, a neki su ga pozvali i da podnese ostavku. Samo zato što je Janković ocenio da srpsko pravosuđe još uvek nije stalo na noge, da još nema dobre uprave, da nije izvršena  ni depolitizacija, ni profesionalizacija, ni racionalizacija administracije. U Evropskoj uniji znaju šta se dešava i to će se i te kako odraziti na naredne korake evrointegracije Srbije

Zvaničnici u Briselu informisani su o napadima na srpskog zaštitnika građana Sašu Jankovića, potvrđeno je dopisniku RSE u sedištu Evropske unije Rikardu Jozwiaku.

“Brisel je i te kako informisan o napadima na ombudsmana. Razgovarao sam sa nekoliko zvaničnika Evropske unije koji su mi izjavili da su savršeno svesni nasrtaja i pritisaka na njega. Još uvek nije izvesno da li će komesar Johanes Hahn to pitanje otvoriti kada se sretne sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Hahn je o tome  informisan, ali još nije poznato da li će to biti i tema njegovih razgovora sa Vučićem. U svakom slučaju, naglašavaju izvori iz EU, napadi na ombudsmana imaće negativne implikacije na poglavlja 23 i 24 kada budu otvorena. Naravno, to su dva najteža poglavlja za Srbiju, tako da joj nasrtaji na Zaštitnika građana nikako neće olakšati posao. Napadi na ombusmana, kako sam informisan, takođe će se reflektovati na naredni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama.”

Vrhunac kampanje protiv ombudsmana Jankovća priredio je vlastima izrazito naklonjeni tabloid „Informer“, koji je objavio da se 1993. godine u Jankovićevom stanu ubio njegov prijatelj. List tvrdi da je samoubistvo izvršeno pištoljem koji je posedovao Janković, a za koji nije imao dozvolu. Tabloid je objavio da je policija tada slučaj zavela kao “verovatno samoubistvo”, ali da sumnje nikad nisu istražene.

U svakom slučaju, naglašavaju izvori iz EU, napadi na ombudsmana imaće negativne implikacije na poglavlja 23 i 24 kada budu otvorena.

Janković je saopštio da je pištolj bio registrovan na njegovo ime, da svi podaci o tome postoje u Ministarstvu unutrašnjih poslova i da je stoga ministarNebojša Stefanović “morao ili mogao znati” da je laž da je oružje bilo nelegalno, o čemu je trebalo da obavesti javnost.

“Umesto toga, dr Nebojša Stefanović izjavio da će on da se konsultuje sa tužiocem o tome da li je slučaj zastareo i tako sugerisao da je ‘slučaj’ postojao, odnosno, da je pištolj zaista bio nelegalan”, objavio je Janković na twitteru.

Ministar policije, međutim, nakon toga saziva iznenadnu konferenciju za novinare i saopštava da se istraga ne može sprovesti zbog apsolutne zastarelosti.

Potom je, slučajno ili namerno, proizveo potpunu konfuziju time što je uz upadljivo zamuckivanje pročitao ili “pročitao” policijski zapisnik o događaju iz 1993. godine:

“U policijskom izveštaju piše da je… a… da se dogodilo to što se dogodilo, da je ubijen, odnosno, da se…da se izvršio…a…da je pronašlo lice, da se pronašlo lice u stanu Saše Jankovića, gde je nastupila smrt, koju je konstatovala lekar i da Janković Saša za pištolj CZ 99, fabrički broj 42004 ne poseduje oružani list. Pištolj je sa okvirom i sedam metaka od njega privremeno oduzet, o čemu mu je izdata odgovarajuća potvrda”.

Šta, u stvari, piše u izveštaju? Da je ubijen ili da se pronašlo lice čiju je smrt lekarka konstatovala? U najmanju ruku, ministar policije je nakon svog na ovaj način realizovanog čitanja, taj dokument trebalo da pokaže javnosti.

Ne samo što to nije uradio, nego je Stefanović novinarima zatim rekao i sledeće:

“Tako piše u policijskom izveštaju. A ponavljam, ne radi se o slučaju da li je bilo oružja ili nije već o tome da je jedan čovek izgubio život. Da li se sam ubio ili se desilo nešto drugo – ja to ne mogu da tvrdim. Ali, ja hoću zbog javnosti pošto se nalazi u evidencijama MUP-a, ja ću da utvrdim kada je izdata oružana dozvola, oružni list za oružje, kako je to, kako se dogodilo, kako je to oružje…kako se kretalo, ko je od koga to kupio, ko je kome prodao, gde se šta desilo, čisto da ne bi ispalo da bilo šta zataškavamo i da bi javnost znala kako su se te stvari dešavale”, rekao je Stefanović.

Ombudsman Saša Janković za RSE kaže da je ono što se dešava sasvim sigurno pokazatelj nepostojanja svesti o tome da vlast nije neograničena:

“Nekako se igrom okolnosti ili slučaja ispostavilo da ovo što ja radim možda najviše utiče na javnost, pa otuda, pretpostavljam, reakcija vlasti koja ne vidi da je ukazivanje na njene propuste dobro za nju jer joj to omogućava da što pre otkloni te propuste, a istovremeno joj da legitimitet pred građanima kada kaže da ima neko ko sasvim sigurno nezavisno kontroliše njen rad. Dakle, umesto takvog stava koji verovatno dolazi posle određenog sazrevanja demokratije, imamo jedan konfliktualni, pa i agresivni, nastup koji, mislim, mnogo više šteti onim koji ga praktikuju, ne govori baš previše sjajno o našem dostignutom stepenu demokratskih odnosa i institucionalne arhitekture, ali eto, i to je faza u sazrevanju države i društva koju očigledno moramo da prođemo”, ocenjuje Janković.

Zamoljen da prokomentariše izjavu premijera Aleksandra Vučića – “čovek izlazi sa drugačijim političkim stavovima, mi to poštujemo, niti ga smenjujemo, niti ga ko dira”, Janković kaže da je još jednom na delu zamena teza.

“Ja ne znam da li je to to što se uči na tim seminarima za odnose s javnošću, ali ne verujem da bilo ko iz inostranstva takve lekcije daje. Dakle, ponovo je to jedna zamena teza: predsednik Vlade brani moje pravo na politički stav, znajući da ja nemam to pravo kao Zaštitnik građana, praktično implicirajući da ja dajem političke stavove, što nije tačno. Nikad ni on ni bilo ko od njegovih saradnika, državnih funkcionera, koji su iznosili takve optužbe na moj račun – niko nikad nije dao ni jedan jedini primer moje političke izjave, ali se valjda razmišlja da mnogo puta ponovljena neistina postaje istina”, kaže Janković.

“Mislim da je u pitanju pokušaj gušenja jedne nezavisne kontrolne institucije. Pošto očigledno ne mogu da nađu stručne zamerke i argumente, onda su krenuli na ličnost gospodina Jankovića iznošenjem najprljavijih kleveta, korišćenjem nekakvih policijskih dosijea pre više od 20 godina. Potrebno je odbraniti i samu ličnost Jankovića, ali se ovde takođe radi o ozbiljnom udaru na ceo sistem vladavine prava u Srbiji i posebno na taj deo koji je dužan da kontroliše izvršnu vlast”, ocenjuje Popović koji veruje da će napadi na zaštitnika prava svakako obojiti izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije jer “koliko god se Evropska unija trudila da balansira i bude blaga prema vlastima u Srbiji, ovako velika brljotina i ovako jak udar na vladavinu prava prosto neće moći da se prećuti”.