Poslednji ministar inostranih poslova Jugoslavije Budimir Lončar ocenio je danas da je novinarstvo u jednopartiskoj Jugoslaviji bilo slobodnije i sa više pluralizma, nego što je to slučaj u današnjem višestranačju
„Novinarstvo je danas napustilo moralne principe i krenulo protiv vlastite uloge”, kazao je Lončar na današnjoj promociji knjige „Ogledalo moći” u kojoj su sabrani intervjui sa nekada najznačajnijim ličnostima svetske politike koje je, tokom 50 godina duge karijere, pišući za nedeljnik NIN, napravio novinar Hari Štajner, javlja Beta.
Lončar je ukazao da se u sveopštoj svetskoj krizi dogodila i izdaja novinarstva. Promocija knjige bila je organizovana u Muzeju istorije Jugosavije, u blizini Kuće cveća, što je nekadašnjem šefu diplomatije u vreme kada se nekada zajednička zemlja rasdala, pokrenulo emocije i sećanja.
„Ponovo biti u Beogradu za mene predstavlja veliki izazov i jednu vrstu zbunjenosti. Vraća me u prošlost, vraća me u najznačajnije dane mog života. Vraća me u vreme koje je još sporno za konačnu istorijsku ocenu”, kazao je Lončar. On je reko da je u Beogradu „iz blizine video kako se sprema atentat na Jugosalviju”, kao i momente kada su Beograd i Jugoslavija bili centar sveta.
Na promociji knjige govorio je i poslednji nemački ambasador u Jugoslaviji Hans-jorg Ajf, koji je ukazao na ugled koji je Jugoslavija imala u svetu, a Štajnerovu knjigu opisao je kao svojevrsni istorijski pregled i svedočanstvo o prethodnih pola veka. Prema njegovim rečima, ta knjiga pedstavlja i bitno usmerenje za sadašnjost i budućnost.
Novinar Politike Boško Jakšić ocenio je da danas nema novinarstva kakvim se bavio Hari Štajner. „Zenit karijere Harija Štajnera poklapa se i sa zenitom bivše Jugoslavije. Teško da bi Hari uspeo da dođe do takvih svetskih lidera da iza njega nije stajala Jugoslavija i nedeljnik kao što je NIN”, kazao je Jakšić, izrazivši nadu da će knjiga delovati inspirativno na mlade novinare i uticati na veću važnost spoljnopolitičkog novinarstva.
Autor knjige „Ogledalo moći” Hari Štajner kazao je da su čitavom novinarskim poslom upravo najznačajnija iskustva za njega bili susreti i poznanstva sa vodećim svetskim ličnostima, poput kancelara Savezne Republike Nemačke od 1969. do 1974 Vilija Branta.
„Neprocenljivo je iskustvo bilo razgovarati sa takvim ličnostima. Teško da su ti razgovori baš bili na ravnoj nozi, ali su supostavljena bitna poznanstva”, kazao je Štajner.
Knjigu „Ogledalo moći” objavila je izdavačka kuća Klio. U njoj se izdvajaju razgovori sa carem Hajlem Selasijem, Modibom Keitom i kraljem Mahendrom o Prvom samitu nesvrstanih zemalja, sa Vladimirom Velebitom o tršćanskoj krizi, sa Hibakušom o nuklearnim katastrofama, Flugbajlom o Berlinskom zidu, Budimirom Lončarom o sastanku šefova diplomatija balkanskih zemalja i Devetom samitu nesvrstanih u Beogradu, Helmutom Šmitom o sastanku bivših predsednika i premijera, Mazovjeckim i Manolićem o ratu u Jugoslaviji. Kao neposredni učesnici ili svedoci događaja koji su često određivali sudbinu sveta, u knjizi govore i druge značajne ličnosti – Vili Brant, Henri Kisindžer, Marko Nikezić, Simon Vizental, Edvard Kenedi, Hans-Ditrih Genšer, Bruno Krajski, Indira Gandi, Margaret Tačer, Ulof Palme, Norodom Sihanuk i Robert Maknamara.
Autor Hari Štajner rođen je 1930. u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju (Prva muška).
Studirao je Novinarsko-diplomatsku visoku školu. Radio je u Borbi, Večernjim novostima, NIN-u i Vremenu. Uporedo sa novinarstvom, bio je aktivan u nezavisnim novinarskim organizacijama – prvi predsednik Fonda novinarske solidarnosti, jedan od osnivača NUNS-a, osnivač i direktor Medija centra i predsednik radne grupe za medije Centralnoevropske inicijative.
Budimir Lončar: Svet je u velikom haosu i neizvesnosti
Poslednji šef diplomatije nekadašnje Jugoslavije Budimir Lončar ukazao je danas da se svet nalazi u velikom haosu i neizvsenosti, a da odgovor takvom poretku treba da bude polarizacija protiv Islamske države i protiv terorizma.
„Oni koji dele odgovornost za svetski mir i opstanak treba da budu jedistveni i da se suprotstavljaju izazivaču smrti koji se zove Islamska država, koji se zove terorizam. Preko toga treba da se stvori jedna nova polarizacija, samo kroz tu perspektivu nove polarizacije možemo videti gde je mesto Balkanu, Srbiji, Hrvatskoj i drugim delovima sveta”, kazao je Lončar novinarima u Beogradu. ;
Stanje u kojem se trenutno nalazi svet on ne bi okarakterisao kao Treći svetski rat, ali smatra da sukob svakako postoji.
„Mi smo u Hladnom ratu, ipak, imali neku izvesnost. U takvom odnosu smo imali ravnotežu snage koja se pretvarala u ravnotežu straha. Upravo je ta ravnoteža straha činila da ne dođe do većih sukoba”, smatra Lončar.
On je ukazao da danas centri moći i savezi nisu stalni, jer prijateljstvo je promenljivo, a interes stalan.
„Danas nema ravnoteže strana, nema je ni u ekonomskim odnosima. Unutar društava se stavaraju razlike, pa srednja klasa koja je uvek bila faktor stabilnosti danas slabi”, ukazao je Lončar.
Prema njegovim rečima, najveći izazivači nestabilnosti danas su ekstremizam, fundamentalizam i terorizam.
Foto: Politika
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.