Čija je državna ‘Politika’?

Slučaj lista „Politika“ – paradigma stanja u medijima u Srbiji. Ostavka glavne i odgovorne urednice Ljiljane Smajlović vratila je u fokus pitanje nerazjašnjenog vlasništva, te odnosa države prema ovom listu

Smajlović, iza koje su stali uredništvo i redakcija „Politike“, u obrazloženju odluke o povlačenju navodi „protest protiv menadžmenta koji je sprečava u samostalnom rukovođenju redakcijom“, te dodaje da „pretpostavlja da direkcija ne bi zauzela neprijateljski kurs prema listu i glavnoj urednici, da u tome nema podršku vlasnika“.

Teško je tumačiti o kome Smajlović govori, jer je vlasnička struktura do danas nejsana.

„Bilo bi dobro da možda Ljiljana Smajlović ili neko drugi do kraja objasni na koji način se to netransparentno vlasništvo prenosilo na sam uređivački koncept lista ‘Politika’ i o kakvim se tu pritiscima radi“, kaže Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka.

Ljiljana Smajlović u pismu navodi da „nikome izvan redakcije nije dozvolila da se meša u uređivačku politiku lista, ali i da će prva priznati da stvarne uređivačke slobode nema tamo gde je redakcija razvlašćena, a menadžment deluje bez kontrole“.

Uredništvo „Politike“, podržavajući glavnu urednicu, navodi da je ona „uspešno branila taj list od tajkunsko-političkih uticaja, ali i pokušaja neprijateljskog preuzimanja najuglednijih srpskih novina od tabloida“.

Tačka gde se spajaju politika i finansije

Jedan od suvlasnika „Politike“ je, uprkos najavljenom i po zakonu obaveznom izlasku iz svih medija, i dalje država. Drugih 50 odsto bilo je u vlasništvu medijskog koncerna VAC, no ko ih je preuzeo, odnosno ko njime danas raspolaže obavijeno je maglom.

Još 2011. godine u Skupštini Srbije vodila se polemika povodom informacije da Demokratska stranka (DS) preko „Adrija medija grupe“, čiji je glavni medijski proizvod tabloid „Kurir“ želi da kupi akcije VAC-a u „Politici“, „Večernjim novostima“ i novosadskom „Dnevniku“.

U međuvremenu, stigla je vest da je „Politiku“ kupila firma „Ist medija grup“ sa sedištem u Moskvi, koja je navodno povezana sa biznismenom Miroslavom Bogićevićem. Tada potpredsenik Vlade, Aleksandar Vučić je 2012. godine rekao da je Bogićević bio prinuđen da kupi VAC-ov udeo.

Krajem 2015. godine, u jeku priča o navodnom državnom udaru, usledila je nova afera vezana za vlasništvo u „Politici“. Bogićević, na televiziji koja je za tu prigodu emitovala serijal pod nazivom „Rušenje Vučića“, izjavljuje da je predsedniku „Adrija medija grupe“ Aleksandru Rodiću dao milion evra kako bi mu bila prepuštena kupovina „Politike“. Dodaje i da su ga na to nagovorili tadašnji predsednik SrbijeBoris Tadić i njegovi saradnici.

Tadić je ovo demantovao, a optužbe odbacuje i Rodić. U svojoj veziji tvrdi da je 2012. pod pritiskom DS-a sa Bogićevićem zaključio ugovor o prodaji akcija u svojoj kompaniji koja je potpisala Ugovor o otkupu potraživanja prema „Politici“. Još kaže da je „vlastima Bogićević bolji kao vlasnik ‘Politike’ jer je ucenjen krivičnim postupkom“.

„Priča o ‘Politici’ i ‘Večernjim novostima’ je priča gde se više nego igde drugde susreću sfere uticaja politike, finansija, medijske moći, a plašim se i kriminala“, navodi Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Zahtevi novinarskih udruženja za rasvetljavanjem uloge obe vlasti, i demokrata i naprednjaka u manipulaciji u slučaju „Politike“ ostali su bez jasnog odgovora.

„I sadašnja i prethodna vlast su htele da utiču na ‘Politiku’, kao što su htele da utiču i na druge medije i tu ne možemo imati nikakve dileme. Dakle, naša vlast ne pristaje da bude razvlašćena u sferi medija, a bez toga nema demokratizacije medijskog sistema, pa ni društvenog sistema u celini“, kaže Veljanoviski.

U međuvremenu, Komisija za zaštitu konkurencije novčano je kaznila „Ist medija grupu“ jer joj nije dostavila tražene podatke o kupovini 50 udela u „Politici“. Odlučeno je da se ceo predmet uputi Državnom pravobranilaštvu da bi se ispitala punovažnost ovog kupoprodajnog ugovora, a u nastavku je firmi zabranjena bilo kakva prodaja udela dok se postupak ne okonča.

Bez jasnog kritičkog odnosa prema vlasti

Ako se ovom, netransparentnom delu vlasništva, doda druga polovina kojom raspolaže država, naši sagovornici ukazuju na politički uticaj.

„Evidentno je da se u svim tim firmama u kojima država ima određenog udela ili preko povezanih firmi ima politički uticaj, menjaju i uređivačka politika i urednici u odnosu na promene vlasti”, rekao je Sejdinović.

Profesor Rade Veljanovski upliv čita na stranicama „Politike“. Taj list se već dugo, kaže, suzdržava od jasnog kritičkog odnosa prema društvenim procesima i vlasti.

„Mislim da je ‘Politika’ mogla i bolje da se odnosi prema našoj stvarnosti ovu deceniju i po posle devedesetih. Ali, sa druge strane, kada pogledamo ukupnu medijsku situciju, to svakako nije list koji je bio lošiji od drugih, mada jednoj ‘Politici’, sa tim iskustvom i tradicijom od više od jednog veka to nije dovoljno“, kaže Veljanovski.

Tim tragom stvar se ponovo može vratiti na pitanje aktuelne uređivačke politike. Posle dubokog pada u devedestim, „najstariji list na Balkanu“ nije se jednako duboko preispitao nad sobom, a u slučaju Ljiljane Smajlović, čije je povlačenje i razlog poslednjih turbulencija u toj kući, moglo bi se diskutovati o tome kako je „Politika“ u vreme njenog rukovođenja išla sve više ka desno.

Ali, dok se vlasnik ne zna, teško da se može znati i ko je odgovoran.