Informacija o tome da je Nikola Petrović bio na poligrafu došla je iz takozvanih obaveštenih izvora. Ko i zašto daje takve informacije medijima i gde prestaje pravo javnosti da zna, a počinje nečiji interes? I kako u tome ostati novinar? Predstavnici izvršne vlasti, sudstva i novinari – svi imaju svoj ugao
Direktor EMS-a Nikola Petrović prošao je poligrafsko ispitivanje u policiji – to je vest, a izvor informacije je tajna. Ova vest se na internet portalima pojavila baš u momentu dok je ministar policije Nebojša Stefanović, učestvujući na tribini „Curenje informacija – zloupotreba ili interes javnosti“, govorio o curenju informacija.
“Da li će neko ko radi istragu, ko je radio sad na veštačenju vozila koje je korišćeno u izvršenju krivičnog dela, u garaži MUP-a uzeo mobilni, slikao i poslao medijima – ja to ne mogu da sprečim“, rekao je Stefanović.
Stefanović je rekao da ima prostora da državni organi budu otvoreniji, ali i da je potrebno naći balans za objavljivanje podataka u javnom ineteresu, koji mogu ugroziti istragu.
On je naveo da informacije u medije manje cure nego ranije i da više nema najava hapšenja i upozoravanja kriminalaca.
Stefanović je ipak istakao i da su se zahvaljujući pisanju medija, pojedini slučajevi počeli istraživati i da je došlo do podizanja krivičnih i prekršajnih prijava.
On je napomenuo da je veliki problem, kada je objavljena informacija netačna i kada pravi štetu.
Poligraf niko nije slikao, ali je rezultate ispitivanja odao. Iako je reč o informaciji iz istrage, ona obično do novinara ne stiže od policajaca. Poverljive detalje ispod ruke redakcijama doturaju političari – ali po pravilu, kada neka afera ide njima na ruku.
Urednici dnevnih listova ocenili su da su policija i tužilaštvo zatvoreniji nego ranije i da je neophodno uspostaviti mehanizme komunikacije.
Glavni urednik dnevnog lista „Blic“ Marko Stjepanović rekao je da u odnosu na pre 20 godina, kada je počeo da radi kao novinar, informacije manje cure, ali je i kritikovao policiju, tužilaštvo i sudstvo koji nemaju uspostavljene mehanizme komunikacije sa novinarima.
On je napomenuo da nema konferencija za novinare nadležnih za određena aktuelna dešavanja, kao što je to slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama, kada dođe do nekih incidenata.
Kako je naveo, tužilaštvo i sudovi su najzatvoreniji, dok je sa policijom nešto bolja situacija.
Urednik u dnevnom listu „Kurir“ Saša Milovanović ukazao je da je većina dobijenih informacija ustvari u nečijem interesu i da je zato i dobijena, a da je na kolegijumu redakcije da proceni da li da se objavljuje i da li je u tom slučaju ipak preči interes javnosti da sazna.
Predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić rekao je da je ipak prilikom objavljivanja neophodno ući u motive onoga ko daje informacije.
On se nije saglasio sa tim da je pretežni interes pravo javnosti da nešto sazna, ako je to nešto što može da naruši pretpostavku nečije nevinosti.
„Moramo da nađemo ravnotežu između prava javnosti da zna i zaštite privatnog interesa i nečije časti i ugleda“, rekao je Ilić.
Prema njegovim rečima, neophodno je snositi i neku vrstu profesionalne odgovornosti za informacije koje se ispostave kao netačne i koje su narušile nečiji ugled.
Urednik dnevnog lista „Danas“ Zoran Panović rekao je da se spinuje i da se u medijima objavljuju prljave stvari, ali i da u Srbiji vlada „paranoja“ i da se više ni na jedan tekst ne gleda kao na objavljivanje zbog novinarskih motiva.
„Sve je deo neke zavere, više se novinarski motivi za tekstove ne uzimaju u obzir, sve se tumači kao da si se prodao nekome“, ocenio je Panović.
Tribinu je, u Medija centru, organizovao Centar za otvoreni dijalog.
Video prilog TV N1 pogledajte ovde.
Foto: N1
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.