„Ćuruvija i Mira Marković nisu ništa jedno drugom verovali”

Branka Prpa je u nastavku suđenja podsetila na odnos Slavka Ćuruvije sa suprugom Slobodana Miloševića, druženje sa načelnikom Generalštaba Momčilom Perišićem i na to kako je vlast bila mnogo ljuta što Albance ne naziva teroristima

Tokom današnjeg nastavka suđenja osumnjičenima za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa” i „Evropljanina” Slavka Ćuruvije, unakrsno je ispitivana Branka Prpa, koja je jedini očevidac tog ubistva.

Ona je, odgovarajući na pitanje predsednice Sudskog veća Snežane Jovanović, rekla da misli da je Slavka Ćuruviju života koštala jedna rečenica koju je izgovorio na večeri sa američkim kongresmenima u SAD.

„Pitali su nas šta mogu da urade da skinu Miloševića sa vlasti, a Slavko im je odgovorio: ‘Podignite hašku optužnicu’. Mislim da ga je ta rečenica suštinski koštala života”, rekla je Prpa.

Ona je prethodno objasnila da je Slavko Ćuruvija putovao u SAD po zvaničnom pozivu iz Stejt departmenta, da je tamo predstavljao nezavisne medije u Srbiji.  Pored njega, putovali su i predstavnici „Otpora” i političke opozicije, koje je predstavljao Nebojša Čović.

„Sa nama je bila i Ljiljana Smajlović, u to vreme urednica spoljnopolitičke rubrike ‘Evropljanina’, kao osoba sa veoma ozbiljnim vezama u Vašingtonu, što je mene i Slavka u to vreme veoma začudilo. Činjenica je da se njena reč slušala u organizacijama koje su dodeljivale novac nezavisnim medijima”, rekla je Prpa.

„Slavko je prvi put pozvan na informativni razgovor nakon što je objavio vest o ubistvu porodice Jašari. Na tom razgovoru su mu objasnili da je trebalo da koristi reč ‘teroristi’ umesto Albanci, na šta im je on rekao da ne može teroristima nazvati žene i decu. Kasnije mu je iz vlasti poručivano da su na njega ‘mnogo ljuti’”

Govoreći o odnosima Slavka Ćuruvije i Mire Marković, tadašnje predsednice Jugoslovenske levice i supruge predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, Prpa je rekla da je to bio odnos dvoje ljudi koji „jedno drugome nisu ništa verovali, a pritom su jedno drugim pokušali da manipulišu”.

„Ćuruvija ju je znao odranije, ali u to vreme je odlazio iz uverenja koje je tada vladalo da je Mirjana Marković nukleus političke prakse i da se treba informisati o njenim planovima”, rekla je Prpa i dodala:

„Međutim, po povratku bi mi priznao da nije saznao ništa, da se radilo o izuzetno manipulativnoj osobi koja je sebe prikazivala kao nešto malo više od domaćice koja je, eto, na njenu nesreću, došla u ovako strašnu situaciju. Slavko mi je pričao da je imala ceger pored sebe i pričala mu je o pijaci. To je u suštini bila besmislena komunikacija koja nije Slavku pomogla u nameri da se obavesti o nekim njenim planovima i da o tome informiše javnost.”

Branka Prpa je izdvojila odnos Slavka Ćuruvije sa generalom Momčilom Perišićem, tadašnjim načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije, za kojeg je rekla da je bio u sukobu sa vlašću Miloševića i da je odbio da izvršava njegova naređenja, ali i da je „glumio opoziciju” i u suštini pokušavao da se odvoji od režima za koji se od 1997. godine, nakon gubitka izbora, znalo da je gotov.

„Jednom ga je Perišić pozvao u kabinet i pitao da li bi ‘Dnevni telegraf’ podržao kad bi on izvršio državni udar. Naravno, odgovorio je Slavko, samo izvolite, imate moju podršku. Kad je došao kući i to mi ispričao, analizirali smo da li je možda neoprezno postupio. Kasnije smo, međutim, viđali Perišića na Kopaoniku i Slavko bi ga cinično pitao: ‘Generale, gde ode taj državni udar? Da li ćete ga započinjati ili ne? Šta vi, u stvari, radite?’”, prenosi Prpa.

Rekla je i da se Ćuruvija družio sa Perišićem i da im je on čak dao aparat kojim su proveravali da li imaju prislušne uređaje u stanu, takozvane bubice.

„Jednom ga je Perišić pozvao u kabinet i pitao da li bi ‘Dnevni telegraf’ podržao kad bi on izvršio državni udar. Naravno, odgovorio je Slavko, samo izvolite, imate moju podršku. (…) Kasnije smo, međutim, viđali Perišića na Kopaoniku i Slavko bi ga cinično pitao: ‘Generale, gde ode taj državni udar?’”

Perišić je, po svedočenju Branke Prpe, obaveštavao Slavka o pojedinim događajima u vlasti.

„Tako je, na primer, general Perišić 1997. godine rekao Ćuruviji da je odbio naređenje Miloševića da se nakon izbora obračuna sa Milom Đukanovićem i ekipom u Crnoj Gori, vojnim putem”, rekla je Prpa.

Branilac Zora Dobričanin Nikodinović interesovala se da li su Ćuruvija i Prpa sumnjali da ih prisluškuje i Vojska, imajući u vidu da se Slavko družio sa generalom Perišićem, pa bi izvesna kontraobaveštajna aktivnost KOS-a bila očekivana.

Prpa je odgovorila da su ona i Slavko imali „razumnu sumnju” da ih i Vojska prisluškuje, da je Ćuruvija „umereno verovao” generalu Perišiću jer je znao da ovaj pokušava da se „opere od Miloševića”.

Na pitanje da li kad kaže da je „država ubila Ćuruviju” isključuje Vojsku, Prpa je odgovorila: „Ne, uopšte. Zato sam govorila o ceduljici sa imenima pripadnika KOS-a. Ne treba zaboraviti da civilna vlast u to ratno vreme nije mogla da radi ništa a da prethodno nije postigla konsenzus sa Vojskom”.

Kada je 1998. godine pitanje Kosova postalo veoma bitno, došlo je do smene u Državnoj bezbednosti, a Ćuruvija je obavešten da je Jovica Stanišić otišao jer je odbio da krene u direktan sukob sa Albancima, a ne zbog navodne bolesti.

„Istu stvar je Perišić odbio u leto te godine, da s vojskom krene na Kosovo”, rekla je Prpa i dodala da je načelnik Generalštaba tada obavestio Ćuruviju i da se Nebojša Pavković, u to vreme komandant Prištinskog korpusa, odmetnuo i stavio pod direktnu komandu Miloševića.

„Jednom kada su završili posao, Tijanić je otišao u drugu sobu po svoj pištolj, koji je bio prekriven novinama, i vratio se rekavši: ‘Nema pištolja’. Slavko ga je pitao: ‘Kako nema pištolja!?’, a on je rekao: ‘Nema’ i onda su zvali policiju i prijavili nestanak”

Odgovarajući na pitanja predsednice Veća o razlozima informativnih razgovora na koje je Slavko Ćuruvija pozivan i o sudskim procesima koji su vođeni protiv njega i njegovih novina, Prpa je rekla da je Slavko prvi put pozvan na informativni razgovor nakon što je objavio vest o ubistvu porodice Jašari.

„Na tom razgovoru su mu objasnili da je trebalo da koristi reč ‘teroristi’ umesto Albanci, na šta im je on rekao da ne može teroristima nazvati žene i decu. Kasnije mu je iz vlasti poručivano da su na njega ‘mnogo ljuti’, kako mu je to rekla Nada Popović Perišić, a već od jeseni kreće zabrana ‘Dnevnog telegrafa’ i ‘Evropljanina’.”

Prpa je svedočila da je „Evropljanin” zabranjen zbog više tekstova: zbog otvorenog pisma Miloševiću, koje su potpisali Aleksandar Tijanić i Slavko Ćuruvija, zatim zbog potpisa ispod fotografije pobune u Rumuniji „Možda je ovo i naš scenario” i zbog navoda u jednom tekstu da je iz Srbije do tada otišlo 400.000 mladih ljudi.

Postupak protiv „Dnevnog telegrafa”, rekla je Prpa, vođen je zbog objavljivanja pesnice „Otpora” na naslovnoj strani.

„Krivično gonjenje, međutim, usledilo je nakon teksta u ‘Dnevnom telegrafu’ o tadašnjem ministru zdravlja Milovanu Bojiću, u kojem se on povezuje sa smrću jednog lekara. Za taj tekst novinari Janković i Lukić, kao i glavni urednik Slavko Ćuruvija osuđeni su na po šest meseci zatvora 8. marta 1999. Janković je pobegao u Crnu Goru, Lukić je kaznu odslužio u Padinskoj Skeli, a Slavko je ubijen”, rekla je Prpa.

Upitana da li je Slavko Ćuruvija imao političkih ambicija, Prpa je rekla da su političke ambicije prema vlasti bilo nešto što su oboje prezirali.

„Slavko je voleo da provocira, pa je tako izjavljivao da će postati predsednik države. To je izjava slična onoj koju je voleo da daje novinarima za koje je znao da rade za režim, da je dobio onih 400.000 dolara”, rekla je ona.

Govoreći o odnosima Slavka Ćuruvije i Mire Marković, Prpa je rekla da je to bio odnos dvoje ljudi koji „jedno drugome nisu ništa verovali, a pritom su jedno drugim pokušali da manipulišu”

Predsednicu Sudskog veća Snežanu Jovanović interesovalo je ko je plaćao obezbeđenje koje je imao Slavko Ćuruvija u svojoj zgradi i šta je bio njihov posao. Prpa je tada ispričala priču o pištolju Aleksandra Tijanića:

„Tijanić je voleo da nosi pištolj oko pojasa. Kad je dolazio kod nas, Slavko bi ga zamolio da ga ostavi u drugoj prostoriji jer Branka ne voli oružje. Tijanić je to i učinio. Jednom kada su završili posao, Tijanić je otišao u drugu sobu po svoj pištolj, koji je bio prekriven novinama, i vratio se rekavši: ‘Nema pištolja’. Slavko ga je pitao: ‘Kako nema pištolja!?’, on je rekao: ‘Nema’ i onda su zvali policiju i prijavili nestanak.”

„Činjenica da je nestao taj pištolj bila je dovoljna da počnete da mislite da imate nekog dole ko će da kontroliše ko se penje gore do stana”, rekla je Prpa i dodala da je obezbeđenje bilo nenaoružano i da je imalo zadatak da kontroliše ko ulazi u zgradu i izlazi iz nje.

„Slavko im je iznajmio stan u prizemlju da spreči ulazak u stan inspekcije koju nam je slala Danica Drašković. Naime, Slavko je bio u sukobu sa gradskom vlašću u kojoj je tada bio SPO, jer je Danica uradila sve da nam ukine već napisanu dozvolu za adaptaciju potkrovlja i slala je inspekcije. Slavko je rekao da neće više dozvoliti da oni dolaze i postavio je 24-časovno obezbeđenje u prizemlje zgrade”, objasnila je Prpa.

Momir Radosavljević se uglavnom ne seća

U nastavku suđenja svedočio je Momir Radosavljević, bivši pripadnik Resora državne bezbednosti, koji je na čelu beogradskog centra RDB bio od 23. marta 1998. do 6. aprila 1999, kada je smenjen sa te funkcije, samo pet dana uoči ubistva Slavka Ćuruvije.

On je naveo da misli da je, kada je preuzeo dužnost u beogradskom centru RDB u martu 1998, već zatekao slučaj Ćuruvija. Kako je izneo, Ćuruvija je bio u „obradi“ odeljenja zaduženog za kontraobaveštajne aktivnosti, čiji je zadatak bio da utvrdi svrhu njegovih kontakata sa stranim licima. On je kazao i da smatra da je interesovanje Službe za Ćuruviju bilo opravdano.

Radosavljević je, međutim, rekao i da ima „krhka“ saznanja jer je na toj funkciji bio kratko vreme pre nego što je smenjen, uoči Ćuruvijinog ubistva, i na veći deo pitanja sudija, tužioca i advokata odbrane odgovarao je tvrdnjom da se ne seća precizno detalja iz tog perioda službe.

Objasnio je i da nije lično rukovodio operacijom tajnog praćenja Slavka Ćuruvije, već je samo dobijao pisane izveštaje, čijih se navoda takođe nije sećao.

Pojašnjavajući okolnosti smenjivanja sa čelnog mesta u beogradskom centru DB, ovaj svedok je kazao da je u ponoć 6. aprila 1999. pozvan kod tadašnjeg zamenika načelnika DB Nikole Ćurčića. „Rečeno mi je da su se istorijske okolnosti promenile i da na to mesto treba da dođe mlađi i dinamičniji čovek“, kazao je Radosavljević i dodao da ta odluka nije mogla da bude doneta bez odobrenja načelnika DB, koji je u to vreme bio Rade Marković.

Odgovarajući na pitanja optuženih, Radosavljević je rekao da tokom rada u Službi nikada od nekog nadređenog nije dobio službeni nalog koji je sadržao elemente krivičnog dela, niti je takve naloge izdao, kao i da nije čuo da se u Državnoj bezbednosti koristi termin „ukloniti“, u smislu likvidacije nekog lica.

Suđenje će biti nastavljeno 5. i 6. oktobra saslušanjem svedoka Stevana Baste i drugih svedoka o kojima će sud naknadno obavestiti strane u procesu.