Danica Vučenić: Vlast me onemogućila da radim svoj posao

Dosadašnja novinarka Radio-televizije Vojvodine (RTV) Danica Vučenić izjavila je za list Danas da je odlučila da napusti novinarstvo jer je, zbog bojkota predstavnika vlasti posle gostovanja Olje Bećković u njenoj autorskoj emisiji „Jedan na jedan“, onemogućena da u ime publike postavi pitanja od značaja za javnost. Danica Vučinić je dobitnica mnogih nagrada, između ostalog, i nagrade za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“ za 2014. godinu. 

RSE: Na osnovu čega si donela odluku da napustiš novinarstvo?

Vučenić: Već nekoliko meseci unazad, od oktobra, predstavnici SNS odbijaju da dolaze u moju emisiju. To možda ne bi bio problem da je sporadična pojava. Međutim, ovo je postao pravi bojkot. I to se dešava od trenutka kada sam pozvala u goste Olju Bećković, odmah posle protesta ispred B92. Ja sam svih ovih meseci pokušavala bilo koga od njih da dovedem, da im postavim pitanja kao i svima drugima, međutim, nisam uspela. Prosto se u takvoj poziciji, kao novinar, čiji je posao da na javnom servisu u ime svoje publike, postavlja pitanja odgovornim ljudima, osećam besmisleno. Odlazim iz profesionalnih razloga, jer mislim da u ovom trenutku ne zadovoljavam profesionalne kriterijume koje zahteva pozicija koju sam zauzimala na Televiziji Vojvodina. To je moj lični osećaj i ja u tome ne mogu da učestvujem.

RSE: Da li su ti pozivani ljudi iz SNS davali objašnjenja zašto ne dolaze?

Vučenić: Ne. Uglavnom su izbegavali. To se uvek dešavalo. Nikada nisam  zamerala nikome ko ne želi da dođe, ali ovo sad nije incident. Ovo je pojava. Ako ne postoji ni jedna osoba iz SNS koja želi da dođe, koju sam ja pozivala, onda moram da sednem i promislim šta se tu dešava.

RSE: Da li je njihova namera bila upravo to?

Vučenić: Ja ne mogu da tumačim šta je njihova namera. Mislim da je to infantilno ponašanje. Na tako odgovornoj poziciji, kada svaki dan vodite emisiju na javnom servisu, morate da vodite računa i o tom aspektu da li zadovoljavate profesionalne kriterijume. Ako su procenili da ću ja to učiniti, svaka im čast, pobedili su.

RSE: To je bila vrsta ozbiljnog pritiska ljudi na vlasti?

Vučenić: To je činjenica. Ja nemam goste. Ja ne dobijam odgovore za svoju publiku na pitanja od odgovornih u određenim institucijama i na pozicijama, dakle od vlasti. Radim na javnom servisu. Javni servis finansiraju svi građani i građanke.

Kada govorimo od pritiscima, nisam ni razmišljala na taj način. Obično govorimo o tome da li te neko zove, da li ti neko preti, da li ti kaže ova ili ona pitanja. Meni se to nikada nije desilo u karijeri, ni na ovoj televiziji ni na B92. Pa da, jeste. To jeste pritisak.

RSE: Dobila si nagradu „Dušan Bogavaca“ za etiku i hrabrost. kako razumeti ovaj čin?

Vučenić: Dobila sam još jednu nagradu. Godine 2011. sam dobila nagradu „Vitez poziva“ i na toj nagradi piše „Zato što se je na najbolji način usaglasila profesionalno zvanje i savest“. Ta rečenica mi je jedan dan upala u oči i zapitala sam se: Šta meni savest nalaže? Da li da u ovoj situaciji radim ili da ne radim?“ Pa ne znam, meni savest nekako nalaže da ne radim. Mislim da sama publika, kada se upale kamere, kada se podigne regler u radiju, šta bilo koga briga koje ja unutrašnje probleme imam, ona želi da čuje i vidi ono što se dešava na ekranu. Ako nešto ne vidi i ne čuje, što bi trebalo da vidi i čuje, onda meni savest nalaže da kažem „OK, doviđenja, ja ovo više ne mogu da vam ponudim“. Prema tome, kada je reč o hrabrosti, ja ne mogu da kažem da sam imala bilo kakav strah da radim. Mislim da se to vidi po gostima koje sam pozivala i temama koje sam otvarala svih ovih godina. Ovo je sad situacija iz koje ne vidim izlaz.

RSE: Već jutros sam pročitala u jednom od tabloida da odlaziš jer si našla bolje plaćen posao.
Vučenić: Ne idem zbog plate, moja plata nije bila mala. U granicama Srbije ona je bila sasvim pristojna i zato ne idem. Ja se nikada nisam bavila novinarstvom zbog novca, bavila sam se novinarstvom jer ga volim. Prema tome, plata nije razlog zašto idem.

RSE: Da li znaš kuda ideš?

Vučenić: Za sada smo u fazi pregovora, ali videćemo za koji dan. Moram da pronađem mesto na kojem ću raditi u narednom periodu.