Zakonska regulativa ne prati u potpunosti tehnološki razvoj tržišta televizije u Srbiji, čija je dinamika „pregazila“ propise u toj oblasti, pa su neophodne njihove izmene, složili su se učesnici diskusije „Kablovski operatori i tržište televizije u Srbiji“
Oni su istakli da je neophodna izmena seta zakonskih rešenja i propisa kako bi se trenutna situacija na tržištu dovela u red, jer neki segmenti distrubucije medijskih sadržaja nisu regulisani i maltene su u sivoj zoni.
Stručnjaci su se složili i da digitalizacija u ovom trenutku nije obesmislila dodelu nacionalnih TV frekvencija i da je to i dalje neophodno, jer to nije samo tržišno, već i pitanje i ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Generalni sekretar Regulatornog tela za elektronske medije Republike Srbije (REM) Nenad Janković rekao je da to telo ne piše zakone, već ih sprovodi.
On tvrdi da radno telo za izradu Nacrta zakona o elektronskim medijima nije usvojilo usvojile brojne predloge REM-a, kao i da zakon, takav kako sad izgleda, „umnogome onemogućio da REM bude efikasniji u svom radu“.
„Bez obzira na to, mi smo se potrudili da donesemo niz podzakonskih akata, da bliže uredimo neke oblasti vezane za naš posao i to se privodi kraju…“, naveo je Janković.
Prema njegovim rečima, digitalizacija je u Srbiji sprovedena sa velikim zakašnjenjem, i proces je okončan tek kada smo se obavezali na rok kao i druge evropske zemlje.
„Pružaoci medijskih usluga u najvećem delu, 90 odsto, nisu tehnički spremno dočekali digitalizaciju, a o programskim sadržajima možemo da pričamo od sada pa do večnosti“, kazao je Janković.
On je ukazao da u ovom trenutku ima više od 80 kablovskih operatera, i da je privatna inicijativa za digitalizaciju, išla brže od državne.
Prema njegovim rečima, ne postoji jasna strategija u toj oblasti i država nije napravila korak da javno preduzeće „Emisiona tehnika i veze“, koja je operater terestričnog (zemaljskog) emitovanja, postane konkurentno kablovskim operaterima.
Predstavnik Telekom Srbija Marijana Vukašinović kazala je da je Telekom Srbija relativno kasno ušao u biznis segment distribucije multimedijalnih sadržaja, krajem 2008. godine, kada je tržište kablovske distribucije u Srbiji, primetila je, bilo u priličnoj meri razvijeno i zasićeno.
Startna pozicija je bila prilično komplikovana za novog operatora, u uslovima nelojalne konkurencije, sa nedovršenim zakonskim rešenjima, propisima koji nisu do kraja pratile tehnološki razvoj ove oblasti…
Ali, uz dobru osmišljenu strategiju i ciljeve, Telekom je uspeo da se pozicionira kao drugi po veličini operator distribucije multimedijalnih sadržaja“, istakla je Vukašinović.
Ona je precizirala da Telekom, nakon osam godina, ima bazu od oko 400.000 IPTV korisnika, nudi u svom portofliju lajv TV kanala više od 270 kanala na teritoriji cele Srbije, a u okviru osnovnog paketa ima više od 114 kanala.
„Da li je srpsko tržište u smislu zakonodavnog okvira i propisa koji ga prate spremno da podrži ovu dinamiku tehnološkog razvoja veliko je i otvoreno pitanje… Zakonodavni okvir i propisi koji treba da regulišu ne razvijaju se dinamikom kojom bi trebalo da bi ispratili sve tehnološke promene i dinamiku na tržištu“, navela je Vukašinović.
Ona je međutim, istakla da se ni zakoni ne mogu menjati tako često, pa smatra da je možda celishodno razmišljati u pravcu da se buduća zakonska rešenja postave kao fleksibilna i da se kod njih koliko je moguće, previdi dalji tehnološki razvoj.
Treba pokušati da se kroz izmene propisa, trenutna situacija na tržištu dovede u red, jer se segmenti telekomunikacija, odnosno distrubucije medijskih sadržaja koji nisu regulisani, odvijaju na osnovu privatnih inicijativa i pomalo stihijski, kaže Vukašinović.
Ona je precizirala da se to odnosi na zakone o elektronskim komunikacijama, o elektronskim medijima, autorskim i srodnim pravima i drugih zakona i propisa…
Vukašinović je zaključila da nacionalni emiteri imaju svoje mesto na tržištu i da dodela nacionalnih frekvencija u programskom i širem društvenom smislu nije obesmišljena.
Medijski advokat Miloš Stojković iz ANEM-a ocenio je da „večito kasnimo“ ne samo za tehnološkim trendovima, već i trendovima regulacije u Evropi i svetu.
„Dok mi rešimo bazična pitanja u medijskom sektoru – da li postoji cenzura, pitanje pretplate za javne servise, izlasku države iz vlasništva nad medijima.. Pitanja koja diktira tehnološki napredak i razvoj ostaju nerešena, a zakoni nisu kadri da isprate tehnološke promene“, istakao je Stojković.
Država prvo mora da odluči šta hoće da reguliše, a šta ne, da li su nam potrebna ograničenja, i da uredi minimalan prag primenljiv za sve pružaoce medijskih usluga, smatra Stojković, koji je takođe mišljenja da dodela nacionalnih TV frekvencija nije obesmišljena, kako zbog javnog interesa, tako i marketinškog potencijala.
„Tržište oglašavanja namenjeno televiziji vredi 83 miliona evra, a 91 odsto marketinških budžeta ide na televizije koje imaju zemaljski način pokrivanja… Marketinške agencije prepoznaju da i dalje televizije koje su terestrijalne imaju najveći marketinški potencijal“, kazao je Stojković.
U 10 prvih kanala po gledanosti, prvih sedam su televzije koje se emituju putem dozvole koje su dobile od regulatora, dodao je on.
Sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo PKS Jelena Jovanović iznela je podatke o tržištu distribucije medijskih sadržaja u 2014. godini, gde tržišno učešće po broju pretplatnika nose dva distributera, a 80 odsto medijskih sadržaja „drže“ tri distributera.
„Četiri distributera nose više od 86 odsto ukupnih prihoda u ovoj grani“, rekla je Jovanović, napominjući da je broj pretplatnika kablovskih distrubutera pao za 100.000 u 2014, u odnosu na 2013, kao i da razlozi za to mogu budu raznorazni.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.