Doušničko novinarstvo po ministru Selakoviću

Posao novinara je da “kopaju” i da pokušavaju da otkriju informacije. Posao im je, isto tako, da štite izvore svojih informacija. A ukoliko je reč o nekakvom postupku ili proceduri u kojoj je neko obavezan da čuva tajnu, onda je posao države, ako je već interesuje kako je nešto procurilo, da utvrdi kako se to dogodilo, kaže za RSE advokat za medijsko pravo Slobodan Kremenjak, u komentaru na izjavu ministra pravde iz koje proizilazi da novinari treba da otkrivaju izvore svojih informacija.

Nikola Selaković je novinarima u Vladi Srbije izjavio sledeće:

“Kada budem video prvog novinara da dobije informacije ispod stola i ne objavi ih nego prijavi nadležnim organima i kaže ‘kaznite te ljude’, ja ću onda reći da smo na dobrom putu”. Ministar pravde je to rekao nakon molbe da prokomentariše to što su delovi izveštaja vojne komisije o padu helikoptera objavljeni u pojedinim medijima.

Slobodan Kremenjak smatra da ovakvim stavom ministar pravde od novinara očekuje da odstupaju od jednog od osnovnih principa svoje profesije:

„Ono što je po meni tu ključan problem jeste što ministar Selaković smatra da bi odstupanje novinara od načela svoje profesije koje je poznato kao zaštita novinarskih izvora i zaštita novinarske tajne predstavljalo znak nekakvog napretka na našoj društvenoj i medijskoj sceni. Ja, naprotiv, smatram da je zaštita novinarskih izvora, odnosno, pravo novinara da uskrate informaciju o svojim izvorima jako važno za slobodu informisanja. A ukoliko procure neke informacije koje ne bi trebalo da procure, nije posao novinara da prijavljuju svoje izvore nego bi vlast trebalo da utvrdi šta se zapravo dogodilo ne vršeći pritom pritisak na novinare jer oni i po zakonu imaju pravo da uskrate informacije o svojim izvorima“, objašnjava Kremenjak.

On dodaje da zakon precizno definiše odstupanja od ovih načela:

„Princip je da novinar uvek ima pravo da uskrati informacije o svojim izvorima, osim ukoliko se radi o informacijama koje se odnose na neko teško krivično delo za koje je zaprećena visoka zatvorska kazna. Zakon u tom pogledu ima neke pragove koje predvidja. Ukoliko je kao najniža moguća kazna za to delo predvidjena kazna od pet godina zatvora, u toj situaciji novinar ne bi imao pravo da uskrati informaciju ukoliko neko u nekom postupku takvu informaciju zatraži. To je jedan deo priče. Drugi deo priče je takodje vezan za jako teška krivična dela, naime, za situaciju kada svaki gradjanin, pa tako i novinar, ima zakonsku obavezu da prijavi svoja saznanja koja eventualno ima o odredjenom teškom krivičnom delu“, kaže Slobodan Kremenjak.