Draža Petrović: U Srbiji vlada diktatura nad medijskim sadržajem

Novinari u Srbiji izloženi su zastrašivanju, a po potrebi i javnom progonu – i to upravo putem medija, dok većina medija ne želi da se zamera vlastima kako ne bi ugrozili svoj opstanak. Ono što mediji objavljuju nije ništa drugo do odraz takvog stanja, zaključili su učesnici tribine „Tišina tamo! (Ima li cenzure u Srbiji?)“ koja je održana juče u Novom Sadu.

Petrović: Poternica na Pinku

Glavni urednik beogradskog lista Danas Dragoljub Draža Petrović podsetio je na to da tokom devedesetih godina prošlog veka privatni mediji nisu bili pod kontrolom vlasti, dok danas, primećuje, tek retki nisu. Takvi mediji, među kojima je i list koji uređuje, suočavaju se, pored ostalog, s tim da ih predstavnici vlasti – ignorišu. Većina medija, ocenjuje, ne želi da se konfrontira s vlašću kako ne bi izgubili prihode od reklama.

„U Srbiji, čini mi se, pre svega vlada diktatura nad medijskim sadržajem“, kazao je Petrović. „Može da vam se dogodi, kao što se dogodilo meni, da zbog teksta koji se nekome ne dopada završite u Jutarnjem programu TV Pink, sa sopstvenom fotografijom kao svojevrsnom poternicom, i gde gosti u studiju brane vlast od novinara, ili da dobijate pretnje.

„Imam Fejsbuk stranicu sa 20.000 fanova i to je trenutno sve što imam na raspolaganju da bih se mogao slobodno izraziti“ (Marko Vidojković)

Ako se ova vlast, sa više od 50 posto podrške, ovako odnosi prema medijima, šta li će tek biti kad im popularnost bude pala na 30 posto? Brine me to, jer Vučić mi liči na igrača šaha koji ruši figure kada izgubi partiju“, naveo je glavni urednik Danasa.

Sanja Kljajić: Pretnje i zastrašivanja

„Otvorene pretnje, praćenje i fotografisanje novinara, a sve se to događalo u poslednje vreme, imaju samo jedan cilj – zastrašivanje“, kazala je novinarka i aktivistkinja Pokreta Podrži RTV Sanja Kljajić. Srećom, u pitanju su kolege koje takvi pritisci neće pokolebati u nastojanjima da svoj posao rade profesionalno.

Na opasku da su se medijski sadržaji u Srbiji dominantno sveli na „lov na klikove i lajkove“, Sanja Kljajić je primetila da su na meti pretnji i zastrašivanja upravo portali, poput BIRN-a, KRIK-a, CINS-a i VOICE-a, čiji tekstovi ne dobijaju veliki broj lajkova.

„Ti portali navodno nisu čitani i uticajni, a ovamo se stalno bave njima i istraživačkim tekstovima koje objavljuju“, dodala je ona.

Bivša novinarka Radio-televizije Vojvodine, sa koje je otišla pre nekoliko meseci u znak protesta zbog cenzure na pokrajinskom javnom servisu, ističe da novinarima u Srbiji manjka solidarnosti, ali i potrebe za očuvanjem ličnog i profesionalnog integriteta.

„Ako smo mi na RTV mogli da pružimo otpor ugrožavanju profesionalnosti javnog servisa, onda smatram da je to nužno da urade i svi ostali koji se nađu u takvoj situaciji“, kazala je Sanja Kljajić i upitala zbog čega novinari RTS-a uporno ćute o onome što se dešava na nacionalnom javnom servisu.

„Nas nekoliko je zbog tog otpora moralo da napusti tu televiziju, ali ja i dalje držim da je to što smo se pobunili, i u tome dobili veliku podršku građana, bio važan javni čas o javnom servisu.“

Za svoju bivšu kuću tvrdi da je do smena urednika u maju bila „oličenje slobode medija i profesionalnog novinarstva“ i da je sadašnja situacija u RTV zabrinjavajuća.

„Danas ta kuća ne liči na onu od pre maja, kada su smenjeni urednici i voditelji, a koji do danas nisu vraćeni da rade emisije sa kojih su skinuti. Ono što može da se čuje jeste da u RTV i dalje postoje kolege koje pokušavaju da rade profesionalno svoj posao, ali sve takve uredništvo, koje je i dalje u svojevrsnom vanrednom stanju, ili ne šalje na događaje na kojima bi mogli da postave nezgodna pitanja ili ih šalju na događaje gde je izvesno da neće ni moći da postave pitanja“, navela je novinarka Sanja Kljajić.

Vidojković: Cenzura života

„Ako smo mi na RTV mogli da pružimo otpor ugrožavanju profesionalnosti javnog servisa, onda smatram da je to nužno da urade i svi ostali u takvoj situaciji“ (Sanja Kljajić)

Pisac i novinar Marko Vidojković ukazao je na to da u Srbiji, osim cenzure medijskih sadržaja, postoji i, kako je to nazvao, cenzura života. „To je mera protiv pojedinaca koji su kritički nastrojeni prema vlasti“, objasnio je.

„Ako puno laješ protiv ove vlasti, ne da ne možeš da radiš u medijima, već nisi poželjan ni da daješ izjave i intervjue. Ja pljujem po ovom režimu iz prostog razloga – mrzim lošu vlast i loše režime“, poručio je Vidojković, podsetivši na to da mu je bez ikakvog obrazloženja raskinut ugovor za emisiju koju je godinu dana vodio na jednoj banjalučkoj televiziji.

„Internet danas predstavlja jedinu oazu slobodne reči iako se i tu, naravno, može pronaći dosta smeća“, kazao je Vidojković. „Imam Fejsbuk stranicu sa 20.000 fanova i to je trenutno sve što imam na raspolaganju da bih se mogao slobodno izraziti.“

Tribina je održana u prepunoj sali Mesne zajednice „Omladinski pokret“, koju je predsednik Saveta te mesne zajednice Marko Mirković uporedio „sa galskim selom u Rimskom carstvu“, budući da je jedina od 46 mesnih zajednica na teritoriji Novog Sada u kojoj Srpska napredna stranka nije na vlasti.

 Foto: Cenzolovka