Drugo izvinjenje Tanjuga

Pometnja koju je u četvrtak izazvala informacija koju je emitovala državna agencija Tanjug mogla bi da posluži kao praktična lekcija studentima novinarstva. Pokazala je kako jedna delimično pogrešna ili neprecizna vest može da utiče na političke odnose u atmosferi oštre suprotstavljenosti političkih aktera, kada se jedva čeka povod za napad na političkog rivala i njegovo omalovažavanje.

Reč je Tanjugovoj vesti da je Komitet za društvena prava Saveta Evrope ocenio da je samo jedna trećina odredbi srpskog zakona o radu u skladu sa Evropskom društvenom poveljom, kojom se utvrđuju minimalna socijalna prava. Kakva „nabačena lopta” iz Strazbura za opozicionu Demokratsku stranku koja je bila protiv ovog zakona, ponosa vlade Aleksandra Vučića i resornog ministra Vulina! Ne propuštajući priliku da poentira, lider DS-a Bojan Pajtić je, uz zaključak da „izveštaj Saveta Evrope pokazuje u kojoj meri su premijer i vlada svojim neznanjem naneli štetu zaposlenima”, pozvao vladu i Vučića da zakon, usvojen u julu prošle godine, stave van snage.

I dok su se novinske redakcije pripremale da izveštaj Saveta Evrope dodatno obrade, stiže Tanjugova ispravka – reč je o starom, prethodnom zakonu o radu. Kakva prilika za vlast da uzvrati udarac Pajtiću – i to nokautom! Ha, sve što je Pajtić rekao, rekao je zapravo o „svom” zakonu iz 2009, slavodobitno je obznanjivao ministar Vulin na nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom.

I dok su se novinske redakcije pripremale da izveštaj Saveta Evrope dodatno obrade, stiže Tanjugova ispravka – reč je o starom, prethodnom zakonu o radu. Kakva prilika za vlast da uzvrati udarac Pajtiću – i to nokautom!

Novinari su, opet, sve posmatrali iz svog ugla: zar opet greška Tanjuga?! Pa jedva je prošlo deset dana otkada je ovaj ugledni medij objavio vest o napretku Srbije za devet mesta na „najnovijoj” listi „Reportera bez granica” o stanju medijskih sloboda u 180 država, koju su preneli svi ostali mediji, a bio je u pitanju izveštaj za 2013, koji je u Srbiji već objavljen početkom 2014. godine.

Tu bi priča mogla da se završi uz, eventualno, podsećanje i novinara i političara na onu staru mudrost: tri puta meri, jednom seci. Ali ne i kad živite u zemlji u kojoj se politička kultura pominje najčešće u ocenama da je nema i u kojoj se partijska „pravovernost” dokazuje tako što će se sa političkim protivnikom zaratiti „na krv i nož”, a politički dijalog obiluje optužbama za nesposobnost, neznanje, prevaru, mržnju, pljačku, izdaju… Naravno, uz selektivno korišćenje činjenica.

I tako je spor povodom Zakona o radu nastavljen. Naprednjaci ne propuštaju priliku za novi pokušaj da skinu Pajtića sa vrha vojvođanske vlasti, a njemu to ne mora obavezno da škodi. Eto mu novog detalja kad 4. februara pred evropskim socijaldemokratama, drugoj po snazi grupaciji u Evropskom parlamentu, bude govorio o prilikama u Srbiji. A ko je kriv za Zakon o radu? Pa Koštunica, izgleda. Donet je 2005, a sve posle toga su bile izmene i dopune.