Društvene mreže u realnom svetu

Određena predstava koju ljudi imaju o nama iz realnog sveta, može vrlo lako da se promeni kada neko uđe na naš onlajn profil i pogleda detalje

„Bože, da li je moguće da je on lajkovao Erika Satija i Tuluz-Lotreka? Mislio sam da je on jedna površna osoba koju ne zanima ništa osim rijaliti emisija. A vidi ovo, pročitao je ’Velikog Getsbija’? Ne mogu da verujem…”

Ovo je česta pojava na društvenim mrežama. Određena predstava koju ljudi imaju o nama iz realnog sveta, može vrlo lako da se promeni kada neko uđe na naš onlajn profil i pogleda detalje. Ovaj zanimljiv fenomen bio je tema istraživanja sprovedenog u Guglu pre nekoliko godina.

Guglovi psiholozi uočili su jedan zanimljiv fenomen. U realnom svetu van mreža, svako od nas ima nekakve grupe prijatelja ili poznanika. Na primer, ako se neka devojka doselila iz Jagodine u Beograd na studije, ona ima nekoliko nezavisnih grupa prijatelja: društvo iz Jagodine, društvo iz Beograda, društvo sa fakulteta, društvo iz izlazaka, i naravno, njena porodica kao posebna grupa.

Sa svakom od ovih grupa prijatelja ljudi se ponašaju drugačije, imaju posebnu varijaciju svoje ličnosti koju prikazuju samo pred ljudima iz te grupe. Najčešće to rade da bi se bolje uklopili. Ponašanje neke osobe sa „društvom iz izlazaka“ razlikuje se od ponašanja pred grupom koju zovemo porodica. Ili, ponašanje pred društvom iz Jagodine razlikuje se od ponašanja pred društvom iz Beograda.

Ljudi prirodno izbegavaju situacije u kojima bi se spojili članovi neke dve grupe iz njihovih života, jer ne bi znali kako da se ponašaju. Ako bismo u toj situaciji prezentovali svoju ličnost koja je poznata prvoj grupi, ljudi iz druge grupe bili bi u šoku, jer smo njima godinama prezentovali neku drugačiju sliku. Ove situacije „mešanja grupa“ se ponekad neizbežno dese, i ljudi tada deluju čudno pokušavajući da balansiraju između dve verzije samih sebe.

Šta se desilo s pojavom društvenih mreža? Sada su svi ovi ljudi iz našeg života na jednom virtuelnom mestu, sve grupe. Sa ovim fenomenom, kada se ljudi zapanjuju saznajući neke nove slojeve svojih dugogodišnjih poznanika, sada se suočavamo svakodnevno.

Na primer, određena osoba ima kao „fejsbuk” prijatelje dva momka koji su gej par. Oni su na „Fejsbuku” postavili svoju sliku na kojoj su zagrljeni, a ona je prokomentarisala „baš ste divan par, obožavam da se družim s vama”. Taj komentar sada mogu videti svi ljudi iz ostalih životnih grupa. Na primer, neki član familije koji je oduvek pričao sve najgore o gej populaciji na porodičnim okupljanjima.

Interesantna stvar je, prema istraživanju „Gugla”, da ljudi nisu svesni ovoga kao što su svesni u realnom svetu. Ljudi koji bi pre umrli nego da kažu neke stvari pred svojom familijom, pišu te iste stvari na „Fejsbuku”, gde ista ta familija može sve to da pročita. Ili, možda još bolji primer: objavljuju svoje slike koje u životu ne bi pokazali za stolom na porodičnoj slavi. Jednostavno, kada su ljudi „onlajn”, nemaju taj osećaj za skrivanje delova svoje ličnosti koji imaju kada su ti ljudi fizički oko njih. A efekat je isti. Oni saznaju neverovatne stvari o nama. Neko od njih se razočara, neko počne da nas ceni više, ali niko ne ostaje ravnodušan.

Jedan moj poznanik nedavno reče: „Moj sin, koji je drugi razred osnovne, upravo je lajkovao fotku svoje učiteljice u kupaćem kostimu.” Sećam se, kada sam išao u školu, nisam znao ništa o svojoj učiteljici osim da radi u školi, da predaje i ocenjuje. Ako bih slučajno sreo učiteljicu u supermarketu sa korpom u ruci, osećao bih se krajnje čudno, jer je to narušavanje moje slike o njoj. A danas, sve se to izmenilo. Deca su pronašla svoje nastavnike na „Fejsbuku” i postala su sa njima prijatelji. Postalo je praktično nemoguće prezentovati sebe u posebnom svetlu za posebne ljude ukoliko imate bilo kakav profil na društvenim mrežama.

Da li je ovo dobro ili loše? Deluje mi da može biti i jedno i drugo. Možemo pokvariti odnose sa nekim ljudima, ali sa druge strane, neki ljudi mogu saznati zanimljive stvari o nama i zavoleti nas još više zbog toga.

Fakultet za medije i komunikacije