Dunja Mijatović: Nema bezbednosii bez slobode medija

Predstavnica OEBS-a Dunja Mijatović kaže da nema bezbednosti u zemlji u kojoj mediji nisu slobodni i u kojoj novinari ne mogu slobodno da se izraze

Ona je dodala da nema ni slobodnog izražavanja u društvu koje nije bezbedno.

Kada se priča o bezbednosti „bitno je da se ne naruše interesi društva“, rekla je Dunja Mijatović na otvaranju seminara koji je organizovao nemačko-američki Maršalov centar, sa ciljem da olakša razmenu iskustava i informacija na polju strateških komunikacija u sektoru bezbednosti.

Prema njenim rečima, napadi na redakciju „Šarli Ebdoa“ u Parizu i napadi u Kopenhagenu „direktno su povezani sa slobodom medija i njihovim radom“, a kriza u Ukrajini je važna za priču o slobodi medija jer su na Krimu, pre referenduma i ruske aneksije, „prvo napadnuti mediji“.

„Ja čvrsto verujem da nema bezbednosti ako ne žzivimo u zemlji u kojima su mediji slobodni i u kojima novinari mogu slobodno da se izraze, a ne možemo (slobodno) da se izrazimo ako ne živimo u bezbednom društvu“, dodala je Dunja Mijatović.

Ambasador Nemačke Hajnc Vilhelm je rekao na otvaranju da je „Srbija važna ako ne i najvažnija zemlja na Zapadnom Balkanu“, da je „krenula ka uspostavljanju sve tešnjih veza sa NATO-om“. Vilhelm je podsetio da je Srbija pre nekoliko dana potpisala Individualno partnersko-akcioni plan sa Alijansom i ocenio je da je „vrlo ohrabrujuće“ što je premijer Srbije Aleksandar Vučić „sinoć imao važan govor za godišnjicu NATO bombardovanja u Beogradu“. „Mnogi ljudi su poginuli tokom bombardovanja, i možda je dobar trenutak da imamo ovu konferenciju“, rekao je nemački ambasador, koji je stratešku komunikaciju definisao kao „prenošenje osmišljenih poruka kroz medije određenim publikama radi postizanja određenog efekta“.

Zamenik šefa američke diplomatske misije u Srbiji Gordon Dugud je rekao da su te komunikacije „oduvek postojale“, ali da je „koncept promišljanja šta će se reći i kako će se reći došao sa razvojem novinarstva koje radi 24 sata“, pa su „vlade i institucije morale da se prilagode tome“.

„Svako treba da dobije informaciju koja mu je od koristi i koja mu je potrebna“, rekao je Dugud. Prema njegovim rečima, mediji umeju da postave i neprijatna pitanja, ali oni „nisu neprijatelj“, već „partneri“ i „sredstvo kojim vlade mogu da upute poruku“.

Dunja Mijatović je upozorila da mnoge zemlje, zbog pretnji po svoju bezbednost, „preko noći“ uvode zakone protiv tih pretnji „iz dobrih razloga“, ali da nastaju „ogromne restrikcije po slobodu govora i po slobodu medija“.

„U ime bezbednosti mnoge vlade prave pogrešne korake, pa treba da se vrate vrednostima ljudskih prava“, upozorila je ona i dodala da ljudska prava „generalno ne smeju da se podmeću pod tepih“, i da bezbednost ne treba da bude isprad njih, pošto je „istorija pokazala da to nije pravi način“.

Dunja Mijatović je ukazala na to da novinari „često ne proveravaju sve činjenice“ i da je to „realnost“, ali je dodala da to „ne treba da bude nikakav izgovor za pritisak na medije kako bi oni hvalili vladu“.

Predstavnica OEBS-a je ukazala na potrebu postojanja transparentnosti u javnim institucijama i ocenila da „Srbija radi puno da bi to unapredila“, ali je i rekla da „veća transparentnost podrazumeva i bolje novinare“.

Takođe je rekla da ako novinari ne mogu da pristupe informacijama, onda ne mogu da daju izveštaje koji su zasnovani na činjenicama, a kada „novinari ne mogu slobodno da izraze mišljenje, kada ne mogu da istraže korupciju i kriminal u društvu, onda se suočavamo sa problemom uspostavljanja demokratije“.

„Poruka državama: Sklonite ruke sa medija, ne pravite od njih robove, ne pretite im. Svaka država koja to radi neće biti uspešna“, rekla je Dunja Mijatović.

Ambasador Hajnc Vilhelm je na to rekao da „nema izgovora za nasilje nad novinarima“ ali je dodao da „to neće rešiti problem“ i da „sloboda govora nije neograničena kategorija“, te da se mora odgovoriti na pitanje gde je „granica u vređanju“.

„Slažem se“, uzvratila je Dunja Mijatović, „samo ja kao promoter slobode medija nikad ne bih govorila o granicama. O granicama treba da rešavaju sudovi. Ne treba da se ubijaju novinari“.

Kako je navedeno u pozivu novinarima, na seminaru će učestovati oko 30 učesnika iz ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova Srbije kako bi „poboljšali svoje znanje o bezbednosnom i medijskom okruženju koje se stalno menja i napreduje i u okviru koga je potrebno da se radi efikasno, ali u skladu sa svim demokratskim normama.“