Duševna bol fotoreportera ugušila „E-novine”

Advokati i fotoreporteri koriste rupe u zakonu da bi zaradili tako što naplaćuju navodnu duševnu bol. Mi smo prva žrtva njihove pohlepe, jer su u mogućnosti da legalnom pljačkom uništavaju medije, kaže glavni urednik tog portala Petar Luković

„E-novine prestaju sa radom posle osam godina jer su pod terorističkim napadom fotoreportera, njihovih advokata i suda”, kaže za „Politiku” kontroverzni beogradski novinar i urednik „E-novina” Petar Luković. Zlonamerni će reći da su pre očekivali da će ovaj portal, koji s ponosom ističe prijateljsku privrženost biznismenu Stanku Subotiću Canetu, prestati sa radom zbog presuda koje su dobijali glavni junaci Lukovićevih tekstova nego zbog tužbi fotoreportera. Luković, međutim, kaže da samo ove nedelje mora da se pred sudom pojavi pet puta. „E-novine” su tužene jer su na nekim fotografijama izostavili da potpišu autora, a negde je urednik dao sebi za pravo da sam kadrira fotografiju. Međutim, tvrdi Luković, sve te fotografije daleko su od umetničkog dela.

– Jedan fotoreporter obratio se sudu zbog fotografije sa skupštinske sednice na kojoj su Borko Stefanović i Vuk Jeremić. Tu je reč pre o dokumentu nego o umetničkom delu, ali nas ta fotografija košta 170.000 dinara. Do sada smo isplatili 439 dinara, jer više nismo imali. Fotoreporteri i advokati koriste rupe u zakonu da bi se brzo obogatili tako što na mafijaški način naplaćuju navodnu duševnu bol. Mi smo prva žrtva njihove pohlepe, jer su u mogućnosti da legalnom pljačkom uništavaju medije – kaže Luković i dodaje da ga ne iznenađuje što je izostala reakcija novinskih udruženja i drugih redakcija na vest da jedna redakcija prestaje da radi.

Prilika da se stane na put fotoreporterima propuštena je pre mesec dana, kada su poslanici odbili nezgrapno tumačenje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo prema kojem novinska fotografija nije autorsko delo. Naime, Zakon o autorskim i srodnim pravima fotografiju ne samo da je stavio u povlašćen položaj u odnosu na ostale novinarske proizvode, već je izjednačio sa slikom, skulpturom, filmom, pozorišnom predstavom… Najjednostavnije, ovaj propis ne pravi razliku između fotografije povrća iz hipermarketa i Rodenove skulpture.

MANČIĆ: SUD POSLEDNJA STANICA

Predsednik Centra za razvoj fotografije Zvezdan Mančić kaže za „Politiku” da je krađa fotografija decenijski problem koji je počeo da se rešava nedavno sprovođenjem Zakona o autorskim pravima.

– Najveći broj mojih kolega prvo kontaktira redakciju koja je bez pitanja objavila određenu fotografiju insistirajući na dogovoru o nadoknadi. Ali ako druga strana ne reaguje pravdu potraže na sudu – navodi Mančić.

Ali prave muke redakcije imaju zbog nakaradnog sudskog tumačenja odredbe zakona koja kaže da poslodavci prava na fotografije, koje su autori snimili izvršavajući radne obaveze, imaju samo u narednih pet godina. Upravo se to rešenje sve češće zloupotrebljava, pa fotoreporteri i advokati specijalizovani za takve slučajeve love medije koji objave fotografiju stariju od pet godina i pokreću tužbe. A sudije samo određuju visinu kazne.

Žrtve su podjednako i štampani i elektronski mediji, velike redakcije i portali koji broje manje od 10 novinara. A nadoknada koju moraju da plate fotoreporterima za duševnu bol određuje se u sladu sa cenovnikom Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (LUPUDS).

– Radio televiziji Srbije (RTS) je jedan renomirani foto-servis ponudio 1.500 fotografija za 1.000 evra mesečno. A mi ćemo verovatno morati da kolegi iz „Politike” platimo više od 500 evra za nadoknadu nematerijalne štete. I to zato što smo njegovu fotografiju police sa hlebom kadrirali u televizijskom formatu. Nikako ne sporimo autorska prava fotoreporterima, ali se mora znati šta je umetničko delo. Ova fotografija to svakako nije – kaže odgovorni urednik internet portala RTS-a Ljubiša Obradović.