Duška Vučinić, portparolka Radio-televizije Srbije: Kablovska ne oslobađa plaćanja takse za javni servis

Od 1. januara 2016. godine, posle godinu i po dana, građani Srbije će ponovo plaćati pretplatu za javne servise, ali će se ovoga puta zvati taksa. U toku su pregovori nadležnih u Radio-televiziji Srbije i Radio-televiziji Vojvodine o tome kako će tačno izgledati naplata takse, a jedino što se za sada zna jeste da će ona biti oko 500 dinara. Međutim, mnogi građani su nezadovoljni ovom najavom, jer im i dalje nije jasno zašto se plaćaju RTS i RTV. Zašto je važno plaćati taksu za javne servise, za Danas govori Duška Vučinić, šefica Odeljenja za odnose sa javnošću RTS

Taksa za RTS i RTV je predviđena Zakonom koji je usvojila Narodna skupština 2. avgusta 2014. godine. Najviše telo zakonodavne vlasti u Srbiji donelo je takvu odluku zato što je obaveza države da omogući stabilno finansiranje javnih medijskih servisa – Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine – objašnjava Vučinićeva.

Većini građana koji koriste kablovsku televiziju, ipak, nije jasno zašto moraju da plaćaju i pretplatu, odnosno taksu za javne servise i pretplatu kablovskom operatoru.

– Značajno je naglasiti i razjasniti razliku koja se često ne pravi između korišćenja kablovske televizije i televizijskih programa. Kablovski operateri su uglavnom privatne kompanije koje pružaju samo tehničku uslugu. Kablovskim televizijama se plaća usluga prenosa signala, da ne biste morali da imate „antenu na krovu“. Država je obezbedila besplatan digitalni signal, tako da kablovsku treba da plaćate samo ako želite više kanala. Ali, to je vaš izbor i ne oslobađa vas takse za javni servis. Zakon kaže da kablovski operateri besplatno emituju programe nacionalnih televizija. U Srbiji ne postoji osoba koja može da shvati da poklanjaš nekome program u koji si uložio milione evra, da zauzvrat ne dobiješ ni dinar, a da onaj ko emituje tvoj program na njemu zarađuje. Jasno je da kablovski operateri ne čine uslugu nacionalnim televizijama, jer su one u digitalnoj eri dostupne svima.

Dosta je onih koji kažu da ne žele da plaćaju javni servis žaleći se na TV sadržaj, a opet je RTS najgledaniji već godinama u Srbiji. Kako to komentarišete?

„U Srbiji ne postoji osoba koja može da shvati da poklanjaš nekome program u koji si uložio milione evra, da zauzvrat ne dobiješ ni dinar, a da onaj ko emituje tvoj program na njemu zarađuje“

– Jedino na programima RTS-a gledaoci su imali priliku da prate emisije celokupne žanrovske ponude (svih 13), a naš drugi program uglavnom je rezervisan za emisije naučnog, dečjeg, obrazovnog, programa prilagođenog gledaocima sa posebnim potrebama, kulturnog, umetničkog i verskog sadržaja. „Večni sjaj detinjstva“, „Zanimanje dete“, „Plava ptica“, samo su neki od naslova od 184 emisije koje je Dečji program prikazao od početka godine, među kojima je i Mali dnevnik, koji je emitovao svoju 200. epizodu. Za nešto starije, u godini za nama, prikazali smo 574 emisije domaćeg i stranog školskog programa. Misija i odgovornost RTS-a jeste u čuvanju, negovanju i promovisanju nacionalnog identiteta i kulture, obrazovanja, zaštite životne sredine… Samo prošle godine proizvedeno je 260 emisija koje obuhvataju navedene oblasti. Podsećam i na obimne dokumentarne serijale: „313“, „Srbija u Velikom ratu“ i 403 emisije iz oblasti kulture. Jedini smo koji imamo Kulturni i Sportski dnevnik, koji na dnevnom nivou obrađuju aktuelne teme i dešavanja iz kulture i sporta. Veliki sportski događaji postižu ogromnu gledanost jedino kada se emituju na programima RTS. Posle sedam godina najstariji i najugledniji teniski turnir Vimbldon emitovan je na RTS. Svi mečevi su bili izuzetno gledani, a ukupan broj gledalaca koji su barem jedan minut gledali finale Novak Đoković – Rodžer Federer iznosi 1.867.000. U vreme kada su svi rijaliti programi imali svoja finala i završne faze, najgledanije je ipak bilo finale Evropskog prvenstva u ženskoj košarci koje je emitovano na RTS.

I reprize domaćih serija su uvek među najgledanijim programima, iako RTS-u mnogi zameraju što ih ponavljate po više puta…

„Sve naše serije visoke su produkcije, a čak i reprizno, gledanije su od ostalih sadržaja na drugim televizijama. Uvek ima novih gledalaca i onih koji bi da ih ponovo vide“

– Domaće serije, i premijerno i reprizno, beleže izuzetnu gledanost i našle su svoje mesto u 20 najgledanijih televizijskih programa. Jasno je, svakako, da niko ne može da proizvede 365 novih epizoda serijskog programa godišnje. U trenutnoj finansijskoj situaciji posebno. Sve naše serije visoke su produkcije, a čak i reprizno, gledanije su od ostalih sadržaja na drugim televizijama. Uvek ima novih gledalaca i onih koji bi da ih ponovo vide. Mi se ponosimo našim serijama jer u njima negujemo bogatstvo maternjeg jezika, njegove varijetete i kao realnost i kao umetnički izraz. Serije definišu aktuelno vreme u kom živimo i obrađuju teme i probleme svakodnevnog života. U senci povike na reprize ne smeju da ostanu premijerno emitovane serije poput „Jagodići – oproštajni valcer“, „Montevideo, vidimo se“ i „Branio sam mladu Bosnu“. Redakcija dramskog i serijskog programa samo u prvih šest meseci ove godine snimila je i emitovala deset epizoda serije „Ulica lipa“, tri epizode serijala „Atomski zdesna“, sedam predstava u okviru ciklusa TV teatar i prikazala tri studentska filma. U pripremi je i TV film „Bez stepenika“, u kojem je pokojni glumac Đuza Stojiljković imao svoju poslednju ulogu.

Ne odstupamo od standarda i kvaliteta

„RTS je jedina medijska kuća koja ima svoju muzičku produkciju: veliki simfonijski orkestar, dva narodna i jedan džez orkestar, tri hora od kojih je Kolibri nedavno obeležio 50 godina postojanja i u stalnom je usponu popularnosti. Takođe, negujemo kulturnu baštinu, kroz brojne sadržaje naše galerijske i izdavačke delatnosti. RTS poseduje i vodi računa o televizijskim i radio zapisima kao kulturnom nasleđu od nacionalnog interesa. Mi nikada ne odstupamo od naših standarda i kvaliteta, što je očigledno po meri naših gledalaca, a gledanost je glavni dokaz za to“, napominje Vučinićeva za Danas.