Dva propisa, dva roka

Svi mediji u vlasništvu države, pokrajine, gradova i opština moraće do kraja godine da budu privatizovani, kaže Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima. Nacrt zakona o privatizaciji, međutim, ostavlja krajnji rok za privatizaciju do kraja 2016. godine. 

Dva propisa, koja su u isto vreme u pripremi i gotovo istovremeno bi trebalo da budu usvojeni, daju sasvim različite rokove. Akt o privatizaciji je „stariji“ od medijskog zakona.

Iako se on odnosi na društvenu imovinu, već u prvom članu je rečeno da je i da se „pod privatizacijom u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva i promena vlasništva državnog kapitala, kapitala Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave“. Upravo u ovoj kategoriji su mediji.

Kada će i pod kojim uslovima da dobiju nove gazde interesuje zaposlene u čak 81 medijskoj kući, koje čeka privatizacija. Od predlož enih i usvojenih amandmana, kada ovi propisi stignu u parlament, zavisi da li će ovi rokovi biti produžavani ili skraćivani. – Deo zakona o javnom informisanju koji se bavi rokovima privatizacije je besmislen, jer je nesprovodiv uz svu dobru volju – smatra Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije.

– Dobro je da postoji „leks specijalis“ o privatizaciji, jer je njegov rok realniji. Nezvanično, ipak, saznajemo da će se privatizacija medija maksimalno ubrzati, kako bi bila završ ena najkasnije u prvoj polovini naredne godine. Medijski zakon stigao je pre nekoliko dana sa dodatnog „skeniranja“ iz Brisela, gde nije bilo ozbiljnijih zamerki. I Evropa od države traži da se što pre odrekne vlasništva u medijima. Mišljenje na ovaj dokument dala su i ministarstva, a kada bude usvojen na sednici Vlade Srbije, nacrt će po hitnom postupku ići i pred poslanike. Novi vlasnici moraju se obavezati da će najmanje još pet godina nastaviti sa istom delatnošću i tu je, recimo, ovaj zakon „stariji“ od onog o privatizaciji, koji taj rok ograničava na dve godine. Ako se za neki medij ne zainteresuje nijedan kupac, nove gazde postaće sami zaposleni i to podelom besplatnih akcija. Od prvog januara naredne godine država neće smeti direktno da finansira medije, već samo kroz projekte od javnog interesa. Kako će biti finansirani RTS i RTV biće uređeno zakonom o javnim servisima.

Rok koji je postavljen nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima prekratak je

– Rok koji je postavljen nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima prekratak je. Još od 2002. godine imamo zakone koji su predviđali povlačenje države iz medija, ali se to do danas nije dogodilo smatra prof. dr Rade Veljanovski sa Fakulteta političkih nauka. „Ovoliki broj medija, na ovako malom tržištu, ne može da opstane i neki će morati da se ugase. Država se mora potrudi da opstanu oni koji su najznačajniji u javnom informisanju.“

Detaljniji registar

Postojeći Registar javnih glasila biće ugašen i najkasnije šest meseci od stupanja na snagu zakona biće formiran Registar medija. Među podacima o izdavaču i mediju nalaziće se i oni o prosečnim tiražima, vlasništvu, iznosu državne pomoći i sredstava dobijenih od različitih organa javne vlasti.