Evropska komisija: Autocenzura, pretnje novinarima, govor mržnje, niske plate i dalje problemi medija u Srbiji

U Izveštaju o Srbiji za 2016. godinu Evropska komisija kao probleme navodi i pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara. Ističe da su istrage i presude za napade i zastrašivanja retke, dok pojedini novinari i dalje imaju policijsku pratnju

Govor mržnje u medijima, autocenzura, niske plate novinara, pretnje i napadi, kao i mlake reakcije pravosuđa, ali i nejasan status Tanjuga i manjak nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), neki su od gorućih problema koje je pobrojala Evropska komisija u Izveštaju o Srbiji za 2016. godinu, predstavljenom danas u Beogradu.

U Izveštaju se navodi da je Srbija dostigla određeni nivo pripremljenosti kada je reč o slobodi govora, ali da nije napredovala u proteklih godinu dana.

“Postoji potreba da se održe i podstiču politički dijalog, kritička diskusija i debata, kao i izražavanje različitih mišljenja – kako u mejnstrim medijima, tako i na društvenim mrežama”, navodi se u izveštaju.

Tokom izborne kampanje medijsko izveštavanje bilo je pristrasno, dominantne stranke su imale neopravdanu prednost, a granica između partijskih i državnih aktivnosti bila je zamagljena.

“Politička kontrola medijskog sektora rezultirala je raširenom autocenzurom, a falio je i efikasan mehanizam za monitoring medija tokom kampanje”, stoji u ovom dokumentu.

I govor mržnje se, prema oceni Evropske komisije, često toleriše u medijima, a biva procesuiran veoma retko.

“Izjave državnih zvaničnika u vezi sa istraživačkim radom novinara nisu išle u prilog stvaranju okruženja u kome bi sloboda izražavanja mogla da postoji bez prepreka”, dodaje se u Izveštaju.

Novinari i dalje ugroženi

Kao zabrinjavajući problem, Evropska komisija navodi i pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, dok su istrage i presude za napade i zastrašivanja retke, a pojedini novinari i dalje imaju policijsku pratnju.

Ni Komisija za istraživanje ubistva novinara iz 1999. i 2000, prema oceni EK, nije napravila dalji napredak, a i pravosuđe tapka u mestu kada je reč o istraživanju nekoliko slučajeva napada na veb-sajtove od 2014. godine.

“U narednom periodu bi Srbija trebalo da omogući okruženje bez smetnji za slobodu izražavanja, a pretnje, fizički napadi, podstrekivanje na nasilje i slučajeve zadiranja u privatnost novinara i blogera da se na odgovarajući način prate od strane pravosudnih organa i javno osude”, preporuke su koje se navode.

Novinari su, prema ovom izveštaju, ugroženi i ekonomski, pa niske plate i nedostatak sigurnosti u poslu nastavlja da ih čini “osetljivim na pritisak i uticaje”, zbog čega se ocenjuje da “celokupno medijsko okruženje ohrabruje autocenzuru”.

Finansiranje RTS-a i RTV-a da se uskladi sa zakonom

Iako se javni servisi – Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine – podseća se u ovom dokumentu, finansiraju i kroz pretplatu, finansije iz budžeta treba da budu raspoređene prema jasnijim kriterijumima. Sredstva koja su im dostupna, ocenjuju u Komisiji, nisu dovoljna da ovi servisi ispune svoje zakonske obaveze pa ih ovaj “privremeni model finansiranja čini osetljivim na političke uticaje”.

Treba razjasniti, kako se navodi, i način na koji se finansira Tanjug, kao i celokupnu situaciju sa ovom novinskom agencijom.

Kako se finansiraju mediji nakon privatizacije nije dovoljno jasno u nekim slučajevima, jer “privatizacija državnih medija nije dovela i do transparentnosti vlasništva ili finansiranja, uključujući i državno finansiranje”.

I konkursno sufinansiranje bi trebalo da se uskladi sa zakonom, uz fer i transparentne procedure i bez mešanja državne administracije, naročito na lokalu.

“REM da bude nezavisan od političkih uticaja”

Evropska komisija konstatuje da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) već neko vreme radi u nepotpunom sastavu, s obzirom na to da je imenovano šest od devet članova.

“Postavljanje članova REM-a treba da bude nezavisno od političkog uticaja. Regulatoru i dalje fali nezavisnost u monitoringu emitera, koji bi trebalo da osigura ispunjavanje programskih obaveza”, stoji u dokumentu.

Još uvek se čeka, podsećaju iz Evropske komisije, na procenu REM-a o tome koliko su mediji poštovali zakonske procedure tokom izborne kampanje aprila 2016. godine.

Savet za štampu ulaže napore

U dokumentu je samo Savet za štampu ocenjen pozitivno, uz konstataciju da je ovo telo “intenziviralo napore da zabeleži i izrekne kazne za kršenje profesionalnih standarda u štampanim medijima”.

“Savet je zabeležio da je kršenje kodeksa u porastu, pre svega kada je reč o istinitosti objavljenih informacija. Medijskim izveštavanjem baziranim na anonimnim izvorima ili izvorima iz istrage nastavlja se potkopavanje poverenja u pravosudne institucije, krše se standardi zaštite ličnih podataka i pretpostavka nevinosti”, stoji u izveštaju.

Zbog toga bi, prema preporukama, vlasnici i urednici morali više da poštuju profesionalne standarde.

Inače, Srbija je za poglavlje 10, koje se tiče informatičkog društva i medija, ocenjena kao umereno pripremljena, ali pre svega zbog određenog napretka koji je, kako se navodi, ostvaren usvajanjem Zakona o informacijskoj bezbednosti.

Kako je navedeno, u predstojećem periodu Srbija će morati pre svega da obezbedi nezavisnost RATEL-a kao i da ojača kapacitet resornog ministarstva, ali i da reguliše oblast reklamiranja.

____________________________________________________________________________________________________

Davenport: Fokusirani na probleme privatizacije i finansiranja medija

„Procena situacije u Srbiji je slična kao i za druge zemlje. Izveštaj konstatuje činjenicu da su medijski zakoni usvojeni, ali ove godine smo u prilici da procenjujemo implementaciju tih zakona. Ovaj izveštaj se fokusira na nedostatke u toj implementaciji, na primer na mane kada je reč o privatizaciji medija, bilo na nacionalnom ili lokalnom nivou, kao i na mane implementacije u oblasti finansiranja medija. Važno je reći da smo doneli i neke preporuke za ključne probleme po ekonomskim, političkim i drugim kriterijumima, što su koraci koji bi trebalo da se preduzmu.“
____________________________________________________________________________________________________

 Foto: Medija centar Beograd