Franko Simatović opet nije došao na suđenje za ubistvo Ćuruvije, sud može da naredi da ga privedu

Sudski dostavljač je, kaže predsednica sudskog veća, 10. maja u Simatovićevom stanu zatekao ženu koja mu čuva dete i koja je potvrdila da on živi na toj adresi, ali nije primila poziv. Poziv okačen na oglasnu tablu suda

Franko Simatović, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti (RDB), nije se odazvao ni na drugi poziv veća Specijalnog suda za organizovani kriminal da svedoči na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Kako je objasnila predsednica veća, sudija Snežana Jovanović, sudski dostavljač je 10. maja u Simatovićevom stanu zatekao ženu koja mu čuva dete i koja je potvrdila da Simatović živi na toj adresi, ali nije primila poziv.

Očekivalo se da će Simatović izneti više detalja o sastanku Milorada Ulemeka, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) RDB, i prvooptuženog Radomira Markovića, načelnika RDB u vreme ubistva vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, na kojem je, prema Ulemekovim rečima, početkom agresije NATO 1999. godine Marković od njega zatražio da likvidira „osobu koja predstavlja veliku opasnost za bezbednost zemlje“, koji se, prema Ulemeku, održao u Simatovićevoj kancelariji.

Za ubistvo Ćuruvije 11. aprila 1999. godine, osim Markovića, optuženi su i Milan Radonjić, tadašnji načelnik beogradskog centra RDB (CRDB), Ratko Romić, bivši glavni obaveštajni inspektor Druge uprave RDB, i Miroslav Kurak, rezervista RDB, koji je u optužnici označen kao neposredni izvršilac ubistva. Kurak je u bekstvu.

Simatović je trebalo da svedoči još u aprilu, ali je sud u poslednjem trenutku obavešten da on nije primio poziv. Pošto su se danas i tužilac i odbrana optuženih saglasili da Simatovića treba neposredno saslušati, postavilo se pitanje daljeg postupanja u vezi sa nedolaskom ovog svedoka.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić rekao je da će Tužilaštvo, budući da Simatovića čeka obnova suđenja pred Haškim tribunalom zbog ratnih zločina tokom ratova i raspada Jugoslavije, sve informacije koje u vezi s tim bude dobilo, dostaviti sudu.

Vladimir Marinkov, branilac Radomira Markovića, začudio se na ovaj predlog tužioca, jer je, kako kaže, utvrđeno da Simatović zaista živi na naznačenoj adresi, pa sud ima instrumente da obezbedi njegovo prisustvo.

Sud, naime, može da naredi privođenje svedoka koji odbija da se odazove na poziv, a sudija Snežana Jovanović je rekla da je poziv objavljen na oglasnoj tabli suda. Prema zakonu, poziv se smatra dostavljenim kada prođe osam dana od njegovog postavljanja na oglasnu tablu, a posle toga sud zaista može da naredi i privođenje.

Advokat Stevan Protić: „Ovde se sudi celoj Službi“

Tako je danas svedočio samo Dragan Jončić, penzioner RDB, koji je u vreme bombardovanja bio šef odseka u Sedmoj (prislušnoj) upravi centrale RDB. On je rekao da poznaje Radonjića, Romića i Markovića, ali da ih nije video još od osamdesetih godina.

O ubistvu Slavka Ćuruvije, prisluškivanju njegovih telefona, ili bilo kojim drugim okolnostima povezanim sa predmetom ovog suđenja, tvrdio je da ne zna ama baš ništa. Njegov tim se, kako je rekao, u vreme bombardovanja bavio prisluškivanjem komunikacije NATO avijacije.

Očekivalo se da će Simatović izneti više detalja o sastanku Milorada Ulemeka i Radomira Markovića, na kojem je, prema Ulemekovim rečima, početkom agresije NATO 1999. godine Marković od njega zatražio da likvidira „osobu koja predstavlja veliku opasnost za bezbednost zemlje“

Tužilac je pitao Jončića da li su slušali komunikaciju naših helikoptera, na primer, kao i da li su se satelitski telefoni mogli prisluškivati. Ulemek je, naime, u izjavi datoj u istrazi 2014. godine, rekao da je na pomenuti sastanak doleteo helikopterom, a da je na njega pozvan preko satelitskog telefona koji je koristila JSO. Jončić je odgovorio da „naše“ nisu slušali, a da je, koliko zna, satelitske telefone moguće slušati. Ipak se ogradio, rekavši da nije stručan za tehnička pitanja.

Ovakvo svedočenje izazvalo je reakciju optuženih i njihovih advokata. Oni su istakli primedbe ne na sadržaj svedočenja, već na to što je ovakav svedok, koji, kako su tvrdili, ne zna ništa važno za rasvetljavanje ubistva, uopšte pozvan.

Stevan Protić, branilac Miroslava Kuraka, rekao je da je i ovaj svedok dokaz da se u ovom sudskom postupku ne sudi samo optuženima, već celokupnom RDB i njegovom načinu rada. On je to potkrepio citatom iz optužnice, gde se kaže da je „mera tajnog praćenja prema Slavku Ćuruviji primenjivana tokom februara, marta i aprila suprotno pravilima Službe i tada važećim zakonskim propisima“.

„U februaru i martu načelnik beogradskog centra RDB nije bio Milan Radonjić, već Momir Radosavljević, tako da iz same optužnice očigledno proizlazi da se sudi celoj Službi. To dokazuje i saslušavanje ovog svedoka“, rekao je Protić.

Milan Radonjić je rekao da se u sudnici govori o stvarima koje nemaju veze sa predmetom postupka, a mogle bi da ugroze bezbednost zemlje, pa svedoci uopšte ne bi smeli da se o njima izjašnjavaju.

„Ovaj svedok se bavio radio-izviđanjem. Kakve to veze ima sa ubistvom Slavka Ćuruvije?“, pitao je Radonjić.

Sudija Snežana Jovanović odgovorila je da su svedoci upozoreni da su oslobođeni obaveze čuvanja državne tajne samo za potrebe ovog postupka i da mogu snositi odgovornost ukoliko govore o poverljivim podacima koji nemaju veze sa predmetom suđenja.

Ratko Romić je, međutim, ukazao na to da se iz transkripata iskaza datih tokom tužilačke istrage vidi da svedocima nije skrenuta pažnja da se oslobađanje od obaveze čuvanja tajne odnosi samo na činjenice vezane za slučaj „Ćuruvija“, već im je, naprotiv, rečeno da o svemu mogu slobodno da govore.

Nezakoniti dokazi i krunski svedoci

Kada je Snežana Jovanović pozvala učesnike suđenja da iznesu predloge, advokati odbrane su zatražili da se Tužilaštvo izjasni o čemu će svedočiti koji svedok, da bi se izbegla nepotrebna svedočenja, a Zora Nikodinović Dobričanin, koja brani Radonjića i Romića, predložila je da se svedoci saslušavaju prema važnosti.

„Ako je Ulemek taj krunski svedok, dajte da prvo njega čujemo“, rekla je Nikodinović Dobričanin.

Današnji svedok Dragan Jončić, penzioner RDB, koji je u vreme bombardovanja radio u Sedmoj (prislušnoj) upravi centrale RDB, tvrdio je da ne zna ama baš ništa o ubistvu Slavka Ćuruvije, prisluškivanju njegovih telefona, ili bilo kojim drugim okolnostima  povezanim sa predmetom ovog suđenja

Ona je zatražila i da se prikupe svi dokazi koji terete njene klijente, uključujući i zapise njihove komunikacije prisluškivane tokom istrage, bez obzira na to da li su pribavljeni na zakonit način ili ne, da bi sud mogao da proceni koji su dokazi sakupljani nezakonito i izuzme ih iz spisa predmeta.

Podsetila je na jučerašnje svedočenje Gradimira Milića, koji je rekao da je RDB 2001. godine prisluškivao Ratka Romića bez ikakvog naloga i izneo neke detalje njegovih telefonskih razgovora sa Miroslavom Kurakom. Nikodinović Dobričanin je zatražila da se deo u kojem Milić prepričava prisluškivane razgovore izuzme iz njegovog svedočenja jer je, kako kaže, i Ustavni sud zauzeo stav da se nezakonito pribavljeni dokazi ne mogu koristiti ni posredno.

Ona je zatražila i da se pribave knjige evidencije naloga za prisluškivanje, o kojima je u ponedeljak svedočila Aleksandra Radojičić, u vreme ubistva v.d. načelnika Sedmog odeljenja CRDB.

Na kraju je ponovo zatražila da njeni klijenti budu pušteni iz pritvora, iznoseći argumente o neopravdanosti njihovog daljeg zadržavanja koje je pominjala i ranije. Tužilac Milenko Mandić se tom predlogu usprotivio.

Posle kraće pauze, Snežana Jovanović je saopštila da je sudsko veće odlučilo da Radonjića i Romića zadrži u pritvoru, a da svedoke saslušava onako kako je utvrđeno na početku procesa.

„Svi svedoci su podjednako važni, ništa nije odabrano nasumice. Bitno je pratiti grupu po grupu svedoka jer su oni grupisani tako da se suđenje lakše prati i da se što više sazna“, objasnila je predsednica sudskog veća.

Nastavak suđenja je zakazan za 8. jun.

 Foto: Aljazeera