Snimci su kupljeni iz dva zajma vredna 56 miliona evrakoje je Srbija podigla kod Svetske banke na račun građana ove zemlje koji o tim poslovima, izgleda, ne treba ništa da znaju. I to nije kraj, jer je u kancelariji Svetske banke u Srbiji Pištaljci rečeno da ovo neće biti i poslednje plaćanje, jer se, kako su nam naglasili, snimci kupuju na „svakih tri do pet godina“.
Poslovi RGZ-a sa „Vekomom“, izgleda da su otišli u „ilegalu“ još u julu 2018. godine, nedugo pošto je Pištaljka otkrila da su snimci kupljeni u prvoj direktnoj nabavci, a plaćeni milion evra, neupotrebljivi, jer su čitava područja pokrivena maglom i na njima se ništa ne vidi. Sporni satelitski snimci iz 2015. godine trebalo je da budu osnov za legalizaciju bespravnih objekata na teritoriji Srbije.
Iako je Pištaljka za poslednje tri godine, koliko piše o ovom spornom poslu, od RGZ-a u više navrata tražila razna dokumenta, da postoji oznaka tajnosti na njima saopšteno je tek pre četiri dana, pošto smo još jednom zatražili svu dokumentaciju o poslovima između Geodetskog zavoda i „Vekoma Geo“ od 2015. godine do danas. Ovu dokumentaciju Pištaljka je tražila jer je u maju otkrila i objavila da RGZ kupuje novu turu snimaka od iste firme od koje je kupila i prvu turu neupotrebljivih snimaka, ovaj put za četiri miliona evra.
Da podsetimo, Pištaljka je nedavno otkrila da je Vlada Srbije u julu 2018. godine donela odluku o podizanju novog, drugog kredita kod Svetske banke, ovaj put od 21 milion evra. Novi kredit namenjen je, kako se navodi u dokumentu Vlade, „finansiranju prekoračenja troškova i potpunom postizanju razvojnih ciljeva“ originalnog projekta u koje spada i izrada novog seta satelitskih snimaka. Originalni projekat „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji“ finansiran je iz prvog kredita Svetske banke koji je iznosio 36,2 miliona evra.
Apsurdno je da je jedan od ciljeva ovog projekta čiji delovi su proglašeni tajnim upravo povećanje transparentnosti u oblasti nekretnina. Odluku o novom kreditu od 21 milion evra Vlada je donela u julu 2018. godine, sporazum Srbije i Svetske banke o ovom kreditu potpisan je u novembru 2019, a Zakon o potvrđivanju ovog sporazuma usvojen je u Skupštini u februaru ove godine.
Pištaljka je u međuvremenu otkrila i da je RGZ firmi „Vekom Geo“ u martu ove godine, ovog puta putem javne nabavke, dodelio još jedan posao, vredan 12.391.483 dinara. Toliko će nas koštati nabavka najnovije verzije postojećih softvera za obradu snimaka iz vazduha i njihovo održavanje. „Vekom“ je bio jedini učesnik na ovom tenderu.
Kancelarija Svetske banke, na čijem sajtu je objavljeno da je RGZ 23. jula 23. jula obavestio firmu „Vekom geo d.o.o.“ da će sklopiti ugovor sa njima, u više navrata je tvrdila da je „Vekom Geo“ ekskluzivni distributer američke firme „Maksar“ (Maxar – Digital Globe) i jedina firma koja takve snimke može da ponudi našem tržištu. To je, kako objašnjavaju u Svetskoj banci, i razlog što je i ovog puta posao sklopljen direktnim odabirom.
Novi ugovor se zaključuje na period od godinu dana i snimci se nabavljaju za potrebe masovne procene nepokretnosti i digitalizacije katastra. Kako se na sajtu Svetske banke može pročitati, ona ima slične projekte širom sveta, a kao cilj navodi se širenje baze za naplatu poreza na imovinu.
Iako je kvalitet snimaka iz 2015. i 2016. godine od početka bio sporan, zbog čega su ubrzo posle pisanja Pištaljke i uklonjeni sa sajta RGZ-a, a kasnije zamenjeni novima, kancelarija Svetske banke u Srbiji sve vreme tvrdi da nije upoznata sa time da su snimci iz prve ture lošeg kvaliteta te da je njihov kvalitet „u potpunosti u skladu sa specifikacijama“.
Međutim, da je kvalitet snimaka iz prve ture sporan, Pištaljci su u više navrata potvrđivalči i sami čelnici RGZ-a, a to se direktno priznaje i u izveštaju RGZ o izvršenju projekata. U pomenutom izveštaju se govori o lošem kvalitetu snimaka i konstatuje da se za milion evra mogu dobiti snimci tog kvaliteta, a da bolji snimci koštaju dva do četiri puta više.
U prilog tvrdnji da snimci nisu bili zadovoljavajućeg kvaliteta ide i činjenica da je RGZ od jula 2016. godine uputio Vekomu više od 20 reklamacija na pomenute snimke.
Uprkos činjenici da je RGZ reklamaciju upućivao i tokom 2017. godine i direktor „Vekoma“ Veljko Fuštić, baš kao i kancelarija Svetske banke, tvrdi da su „snimci iz 2015. godine bili arhivski snimci“ koje su oni „besplatno ustupili RGZ-u“ te da su svi plaćeni snimci napravljeni nakon potpisivanja ugovora 2016. godine – dobri.
„Odgovornost za loše snimke nije na našoj firmi jer je tada, 2015. godine, RGZ od nas tražio da im damo bilo kakve snimke da bi to ispunili na vreme. Mi smo im onda dali arhivske snimke koje smo već imali. Ti snimci nisu bili plaćeni iz projekta koji je krenuo 2016. godine. Mi smo tek tada potpisali ugovor i svi naši snimci iz 2016. godine su odgovarajućeg kvaliteta“, rekao je za Pištaljku Fuštić pre potpisivanja novog ugovora.
Na primedbu da njegove tvrdnje RGZ demantuje u svojim izveštajima direktor Vekoma odgovara da „da svako može da priča šta želi i da oni pregovaraju sa Svetskom bankom, a ne sa RGZ-om“.
RGZ je na svom sajtu navodi da je ugovorom od 5. maja 2016. godine, a u svrhu uspostavljanja sistema za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti i fiskalni katastar, nabavio satelitske snimke: „Zakon o ozakonjenju objekata u članu 6. definiše ozakonjenje na osnovu satelitskih snimaka iz 2015. te je nabavka koja je rađena pod projektom „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji“ uključila arhivske snimke iz 2015. i to sve one koji su ispunjavali zahtevani kvalitet, a tamo gde nije bilo takvih snimaka nabavljeni su novi iz snimanja 2016. godine”.
Zakon o ozakonjenju isključivo pominje snimak iz 2015. a ne i 2016. godine.
Direktor Geodetskog zavoda proganja Pištaljku zbog pisanja o nepravilnostima
Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković lično je angažovao advokate iz kancelarije Stanivuk i Manasijevski koji su se lažno predstavljali kao zastupnici RGZ-a da novinskim redakcijama koje su prenele tekst Pištaljke o spornim snimcima šalju demanti za koji su lažno tvrdili da je zvanični demanti RGZ-a. Advokati ove kancelarije demanti su slali i redakcijama koje nisu prenele Pištaljkine tekstove.
Nakon što smo Draškovićevim advokatima skrenuli pažnju da su se ne samo Pištaljci, već i drugim medijima koji su tekst preneli, predstavili kao punomoćnici RGZ-a i njegovog zakonskog zastupnika, a ne kao punomoćnici fizičkog lica Borka Draškovića dobili smo sledeći odgovor: „Posredi je bio lapsus calami (greška u pisanju), trebalo je precizirati da je advokatska kancelarija Stanivuk i Manasijevski punomoćnik g-dina Borka Draškovića, kao punomoćnika RGZ-a“, odgovorila nam je advokatica Anja Stanivuk.
Direktor Drašković poznat je i po tome što je pre dve i po godine pokušavao da istraži rad Pištaljke. On je od Poverenika za informacije od javnog značaja tražio sve dokumente koje mu je Pištaljka uputila. Tadašnji Poverenik Rodoljub Šabić napisao je da je istraživanje rada novinara „nov, „srpski“ odnos vlasti i medija“.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.