Georgij Vladimirovič Fedorov, član Društvene komore Rusije: Zapad okrivljuje Rusiju za sopstvene greške

Svaku tragediju koja se dogodi u Rusiji zapadni mediji povezuju s imenom Vladimira Putina ne bi li narušili njegov imidž

U Beogradu je, prvi put od kada je Srbija preuzela predsedavanje Oebsu, nedavno održana međunarodna konferencija posvećena zaštiti bezbednosti novinara. Umesto konstruktivnih predloga o rešenju ovog problema, skup je obeležilo optuživanje Rusije od strane velikog broja delegacija za širenje propagande, kao i međusobno razmenjivanje optužbi ruske i ukrajinske delegacije za nasilje nad novinarima suprotne strane.

Ima li problema kada je reč o medijskim slobodama u Rusiji, jesu li one manje nego u zemljama koje kritikuju, kao i kakva je sada situacija u Ukrajini, za „Politiku” govori Georgij Vladimirovič Fedorov, član Društvene komore Rusije i predsednik Centra za socijalna i politička istraživanja „Aspekt”.

– U Rusiji zaista postoji problem u vezi s radom sredstava javnog informisanja, ali se to nikako ne može porediti sa situacijom u Ukrajini, gde se nad radnicima u medijima vrši otvoreno nasilje, i to rade upravo snažne državne strukture. Osim toga, želim da istaknem da u Rusiji svoj posao slobodno obavljaju i predstavnici opozicionih i inostranih medija, uključujući i ukrajinske.

Tokom prvog dana Oebsove konferencije učesnici su se upoznali sa izveštajem o torturi ukrajinskih državnih organa nad ruskim medijima. Možete li da nam kažete nešto o zaključcima tog izveštaja?

Osnovni zaključci su oni koji su i predstavljeni na Oebsovoj konferenciji. Zločini koji su počinjeni prema predstavnicima ruskih medija od strane ukrajinskih državnih struktura dobijaju masovni karakter. Ukrajinske vlasti više vole da zatvaraju oči pred zločinima počinjenim prema ruskim novinarima.

Član ukrajinske delegacije novinarka Anastasija Danko je okarakterisala izveštaj kao „fantaziju”, istovremeno naglasivši da veruje Oebsovim saopštenjima u kojim nema ničeg sličnog. Kako vi to komentarišete?

Složeno je komentarisati stav novinarke Anastasije Danko, jer kao član ukrajinske delegacije nije želela bolje da se upozna sa izveštajem u kojem su predstavljene sve činjenice i dokazi o zločinima ukrajinske države. Nakon konferencije, članovi naše delegacije su pokušali da predaju pomenutoj novinarki svu prikupljenu dokumentaciju, ali nas je ona ignorisala. Što još jednom dokazuje to da se zvanični stav ukrajinskih vlasti sastoji u prećutkivanju činjenica zločina izvršenih na istoku Ukrajine.

Slažete li se sa stavom nekih ruskih medija da se nikada ne bi saznalo o masakru u Odesi da nije bilo TV Raša tudej?

Objektivna informacija o tragediji koja se dogodila u Domu sindikata u Odesi bi se na ovaj ili onaj način pojavila u medijima. Izveštači televizijskog kanala Raša tudej su odradili ogroman posao, obavestili su ceo svet o činjenicama ove tragedije.

Kakav je položaj medija u Ukrajini? Ima li veličanja ekstremnih ideologija?

Osnovna karakteristika medija u Ukrajini je nedostatak alternativne tačke gledišta. Zbog propagiranja nepovoljnih stavova se otpuštaju voditelji, gase se televizijski kanali, novinari se zastrašuju i napadaju. Uz sve to, zvanični ukrajinski mediji nastavljaju da šire mržnju u društvu.

Kako komentarišete pokušaje zapadnih medija da okrive Rusiju za pad aviona u leto 2014. godine, a predsednika Vladimira Putina za pokušaj ubistva opozicionara Borisa Njemcova?

Takve optužbe treba posmatrati kao smišljenu kampanju usmerenu i protiv ruskih vlasti i protiv Rusije uopšte. Na kraju krajeva, svaku tragediju koja se dogodi u Rusiji, zapadni mediji će povezivati s imenom ruskog predsednika. Cilj je da se udari na imidž Vladimira Putina. Čak i za ubistvo Borisa Njemcova zapadni novinari su pokušali da okrive ruskog predsednika, bez obzira na činjenicu da je smrt političara išla u korist samo protivnicima Putina, tajkunima kojima je bila potrebna sakralna žrtva u borbi protiv sadašnje vlasti.

Zapadni mediji često predstavljaju Rusiju kao neprijatelja celog čovečanstva. Zašto je to tako?

Postoje sile kojima danas ide u prilog da Rusiju ne prikazuju u objektivnom svetlu, okrivljujući je često za sopstvene greške. Tako SAD, kršeći norme međunarodnog prava i kršeći osnovne principe međunarodnih odnosa, za to okrivljuje Rusiju.