Gruhonjić: Protiv cenzure se moraju boriti i novinari i javnost

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić ocenio je da je aktuelni Izveštaj o medijima Saveta za borbu protiv korupcije samo jedan u nizu izveštaja koji potvrđuju da se u Srbiji mediji cenzurišu. On je u emisiji „Jedan na jedan“ Radio-televizije Vojvodine kazao da takvi izveštaju obesmišljavaju i poruke predstavnika vlasti da cenzura ne postoji

„I ovaj Izveštaj pokazuje da je upravo na onima koji traže dokaze za cenzuru teret dokazivanja da nema cenzure. Uostalom, u ovom Izveštaju su samo zvanični dokazi postojanja cenzure, jer postoji još niz dokaza da se u medijima svakodnevno cenzurišu neke teme“, istakao je Gruhonjić.

On je kazao i da je Izveštaj Saveta potpuno očekivan, jer su svima koji rade u medijima navodi iz tog dokumenta dobro poznati. Međutim, kako je naveo, ne treba očekivati da će vlast tim povodom preduzeti išta više od onog šta od nje bude tražila javnost.

„U demokratskim društvima uvek je najvažniji pritisak javnosti. U državama koje u institucionalnom smislu nisu dovoljno formirane, međutim, vlast ovakavu situaciju koristi za svesno brukanje medijske profesije. Jer, autoritarna vlast ima interes da javnosti pokaže da medijima ne treba verovati i u tome su u potpunosti uspeli. Ali, sad novinari tome moraju da se usprotive“, poručio je Gruhonjić.

„Mediji u Srbiji ne da nisu slobodni, nego su u dubokom ropstvu. A, ako su mediji u dubokom ropstvu, onda ni država nije demokratska“

On je ocenio da i u aktuelnom Izveštaju nema nikakvih promena ni u pogledu transparentnosti vlasništva u medijima ni u pogledu političkih uticaja na medije, te da je u odnosu na prethodni Izveštaj iz 2011. godine „sad situacija samo još gora“.

On je ocenio i da bi u skladu sa zakonima nadležne institucije morale da ispitaju transparentnost vlasništva u medijima, te da jedino što očekuje od nadležnih organa jeste „da konačno počnu primenjivati zakone republike Srbije“.

„Očekujemo da država poštuje zakone koje je donela i da konačno izađe iz vlasništva u medijima. Pošto ovako postoje privilegovani mediji, a građani treba da znaju i da ih vlast potkrada kad nekim medijima otpisuju poreze, na primer. Zato očekujem da nam javnost u tome bude saveznik“, kazao je on.

On je istakao da se kroz različite političko-finansijske uticaje na medije ugrožava fundamentalno pravo građana na informisanje.

„Onaj ko nema problem da krši novinarski kodeks i nije novinar, jer time što potpisuje naručene tekstove svesno urušava značaj novinarske profesije“

„To znači da mediji u Srbiji ne da nisu slobodni, nego su u dubokom ropstvu. A, ako su mediji u dubokom ropstvu, onda ni država nije demokratska“, ukazao je.

Gruhonjić je kritikovao novinare koji saučestvuju u kreiranju takve medijske atmosfere, ukazujući da za odstupanje od profesionalnih standarda i novinarske etike ne može biti opravdanja, te da opravdanje ne može biti ni strah od gubitka posla. Prema njegovim rečima, odstupanje od novinarskog kodeksa neprihvatljivo isto kao što bi bilo neprihvatljivo da lekari iz nekih razloga ili pritisaka odustaju od pravila struke i Hipokratove zakletve, ili da sudije ne primenjuju zakone.

„Onaj ko nema problem da krši novinarski kodeks i nije novinar, jer time što potpisuje naručene tekstove svesno urušava značaj novinarske profesije“, kazao je on.

Dodao je da ipak veruje u ozbiljno novinarstvo i u to da novinari mogu da odbrane svoju profesiju.

Komentarišući angažman bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i njegovog saradnika Alistera Kembela kao savetnika u Vladi Srbije, Gruhonjić je kazao da to vidi kao „samo još jednu karikaturu aktuelne valsti“.

„Zanimljivo je to da su upravo Alister Kembel, Toni Bler i Aleksandar Vučić bili ljuti neprijatelji pre 15 godina, ali i da su neki od njih ovde i osuđeni zbog bombardovanja Srbije. Tako da je to još jedna karikatura ove vlasti“, ocenio je Gruhonjić.