Hoće li se odbor za bezbednost baviti problemom praćenja novinara

Skupštinski odbor za kontrolu službi bezbednosti može da proveri i utvrdi ko, zašto i po čijem nalogu nadgleda rad novinara u Srbiji i da li službe rade po zakonu. KRIK je pitao članove odbora da li će se ova tema naći na dnevnom redu neke od narednih sednica

Odbor za kontrolu rada službi bezbednosti treba da nadzire rad obaveštajnih agencija i da se stara da one rade u skladu sa zakonom. Stoga bi se na dnevnom redu neke od narednih sednica morali naći i tajni nadzor rada novinara i zloupotreba službi.

Poslednjih meseci u javnosti više novinara izrazilo je sumnju da su praćeni, a za neke od njih su u provladinim tabloidima objavljeni podaci iz ličnog života i privatne komunikacije.

Novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK kontaktirali su sve članove odbora da bi saznali da li će praćenje i prisluškivanje novinara biti relevantna tema za ovaj odbor.

Vladimir Đukanović, poslanik Srpske napredne stranke koji često optužuje istraživačke novinare da su špijuni, kaže da je odbor i u prethodnom sazivu kontrolisao rad službi i da je tada sve bilo po zakonu.

„Mi imamo mogućnost da izvršimo uvid u sve primene mera koje naše obaveštajne agencije rade i da utvrdimo da li su po zakonu postupili. Službe mogu da prisluškuju bilo koga uz odobrenje suda. Kad bi naša služba imala indicije da se neki naš novinar bavi špijunažom ili odaje informacije stranoj službi, u tom slučaju može da se traži dozvola suda za prisluškivanje i praćenje“, kaže Đukanović.

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, kaže za KRIK da nije nemoguće da se nezakonit nadzor rada novinara nađe na dnevnom redu neke od sednica, ali i da ga ova tema ne pogađa mnogo „jer je čitav život praćen“.

Član odbora Saša Radulović kaže za KRIK da odbor ima puno pravo da traži od službi bezbednosti podatke o tome kako se sprovode mere i da li se prate novinari.

„Da bi se nešto pokrenulo, potrebno je da imate većinu u odboru, a većinu čini SNS. Siguran sam zato da će sve inicijative koje budemo pokretali biti odbijene. To nas neće sprečiti da ih pokrenemo – između ostalog i temu praćenja novinara“, kaže lider pokreta Dosta je bilo.

Ovaj pokret ranije je najavio da će po ulasku u Skupštinu tražiti da se formira anketni odbor o tajnom nadzoru novinara i zloupotrebi službi bezbednosti u te svrhe.

Radoslav Milojičić iz Demokratske stranke ističe da će se baviti svim temama u kojima odbor ima nadležnost da reaguje.

„Sigurno je da režim Aleksandra Vučića osim novinara prati i političke neistomišljenike i siguran sam da se niko ne oseća bezbedno sem poslušnika vlasti“, kaže Milojičić.

Meho Omerović, poslanik Socijaldemokratske partije Srbije, kaže da je prerano da se spekuliše da li će odbor ispitivati ulogu bezbednosnih službi u praćenju novinara, jer će se tek na narednim sednicama utvrditi program rada do kraja godine.

„Duboko se nadam da se odbor neće baviti time jer neće biti praćenja. Ali, znate kako je, kao kod vatrogasaca, nikad ne znate da li će biti neki požar“, kaže Omerović.

Članovi odbora Marija Obradović i Dragan Šormaz iz Srpske napredne stranke, nisu želeli da odgovore na pitanja novinara KRIK-a, kao ni Dušan Bajatović iz Socijalističke partije Srbije.

Službe van zakona

Aleksandar Fatić, stručnjak u oblasti etike bezbednosnih službi, smatra da ne treba imati prevelika očekivanja od rada skupštinskog odbora.

„Odbor može da uputi zahtev službama bezbednosti da im dostavi informacije, ali je pitanje da li će ih oni dostaviti. U jednoj demokratskoj državi, službe bezbednosti ne bi smele da se bave praćenjem novinara. Zbog kulture tajnosti i nasleđa u našem društvu koji podrazumeva da su službe bezbednosti izvan uobičajenog zakonskog okvira, vrlo je teško očekivati da će se tu nešto promeniti“, navodi Fatić.

Tema praćenja i prisluškivanja rada novinara postala je ponovo aktuelna kada je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) održalo konferenciju u januaru ove godine iznoseći podatke o praćenju jedne novinarke.

U aprilu ove godine, provladin tabloid „Informer“ objavio je tekst u kome je detaljno opisao šta KRIK istražuje, čak i radni naslov teksta, iako o ovome niko sem novinara koji su radili na priči nije imao saznanja. Objavljeni su i podaci iz privatnog života urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića, kao i njegova telefonska komunikacija sa kolegama. Ovo se dogodilo dok je KRIK radio na priči o imovini premijera Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu novinarima KRIK-a rekao je da je ubeđen da urednika KRIK-a niko ne prati „kao novinara“.

Prošlog meseca, Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) izrazilo je zabrinutost zbog praćenja novinarke portala „Voice“ Maje Živanović. Dva muškarca, koji su je čekali ispred zgrade, pratili su je do posla. Ona kaže da je slučaj prijavila policiji.

„Zabrinjava što se novinarska profesija i država, uz retke izuzetke, ovim slučajevima ne bave suštinski već površno i na dnevnom nivou“, kaže Živanović.