I ekološki novinari pod pritiskom i cenzurom

U toku je najveći svetski rat do sada – rat protiv zagađenja, koje preti da uništi čoveka, ukazala je ekološka aktivistkinja Jolen de la Binj. Premijer Monaka ukazao je da je Mediteran posebno ugrožen, kao područje sa 1% mora ali velikim biodiverzitetom

On je istakao i da bi zanemarivanje ekologije usled migrantske krize dovelo do još većih stradanja u budućnosti. Promene koje su potrebne da se situacija poboljša iziskuju promene životnog stila, što prirodno izaziva otpor, ukazao je princ Albert II od Monaka na skupu Unije frankofonih novinara o životnoj sredini na Mediteranu, dodavši da su mediji ključni za promenu svesti. Učesnici skupa iz 29 zemalja u svetu ukazali su na izazove, pa i prepreke u obavljanju tog zadatka. Manjak novca, uticaj lobija, cenzura i nedostatak informacija samo su neke od njih.

Premijer Monaka Serž Tel (Serge Telle) rekao je da je Mediteran region u kojem je očuvanje životne sredine najproblematičnije – on čini 1% mora u svetu, ali najveću koncentraciju biodiverziteta. U nekim područjima zagađenje je toliko da je zabranjeno kupanje na plažama, a takvih primera ima u Alžiru i u Bejrutu.

„Pitanje je kako govoriti o ekologiji kada se deca dave bežeći od ratova“, rekao je Tel, dodajući da to nisu „konkurentne teme“ i da bi zanemarivanje ekologije samo pogoršalo humanitarnu krizu.

Mediteran je postao „velika grobnica“, sa 5.000 poginulih prošle godine i više od 2.000 od početka 2016. Međutim, „ako se danas ne pozabavimo ekološkim pitanjima (…) ljudske drame će sutra biti još veće nego danas“, rekao je on na skupu koji je održan 4. i 5. marta.

Generalna sekretarka Međunarodne organizacije frankofonije Mikael Žan (Michaelle Jean) rekla je da je Mediteran je ugrožen zagađenjem i klimatskim promenama, i da je na novim generacijama da se angažuju više nego prethodne na zaštiti životne sredine, upozorila je ona.

„Verujem da se ekološke vrednosti šire i da će mlade generacije učiniti ono što smo mi propustili, da će biti odlučni tamo gde smo mi odlugovlačili“, rekla je ona.

Prema njenoj oceni, i izbeglička kriza koja se odvija na Mediteranu je takođe delimično posledica klimatskih promena, koji su doveli do umanjenja plodnosti zemlje, dezertifikacije, proređivanje izvora vode.

Ekonomski interesi i ugroženi novinari

Niko od učesnika iz 29 zemalja nije doveo u pitanje značaj medija za stvaranje sveta u kojem će se voditi računa o životnoj sredini. Ukazano je međutim na probleme i ograničenja, koji idu od preteranih očekivanja od medija, preko manjka informacija i uticaja lobija, do ugrožavanja bezbednosti novinara.

Sudsko gonjenje, napadi, pa čak i ubistvo i nestanak, problemi su sa kojim se novinari u svetu mogu suočiti ukoliko tokom izveštavanja o životnoj sredini naruše interese moćnika. Na skupu je ukazano na izveštaj Reportera bez granica u kojem su navedeni konkretni slučajevi osam novinara ugroženih zbog pisanja o „zelenim temama“.

Cenzura je takođe prisutna, pri čemu krivac može biti država u zemljama u kojima kontroliše medije i velike projekte, ali i privatne korporacije u čijem portfoliju su i mediji.

Ignorisanje i smanjenje budžeta za oglašavanje problemi su sa kojima se novinari koji ugroze ekonomske interese mogu suočiti u „srećnijim“ delovima sveta, gde nisu direktno ugroženi.

Uprkos značaju ove teme, ekološko izveštavanje ometaju i sami urednici medija, koji ovu temu i dalje ne smatraju prioritetom, i resurse usmeravaju pre svega na „elitne“ teme poput politike, ekonomije i finansija. Retki su mediji koji sebi priušte ekološke novinare koji imaju na raspolaganju vreme za složenije istraživačke priče, saglasni su učesnici.

Na skupu je učestvovalo 80 novinara, ali i ekoloških aktivista i poslanika ekoloških stranaka, iz 29 zemalja, pre svega mediteranskog basena. Učestvovali su i predstavnici Srbije i drugih zemalja regiona, Hrvatske, Crne Gore, Bugarske i Rumunije. Skup je organizovala Unija frankofonih novinara i njen ogranak u Monaku.

Političari nisu ekološka elita

Filozof Sintija Fleri ocenila je da političari „više nisu pioniri ekologije“, i objasnila da je ekologija u izvesnom smislu inkopatibilna sa merenjem uspeha političara. Naime, mere zaštite životne sredine daju opipljive rezultate tek na duži rok, a uspeh političara meri se u kratkim izbornim ciklusima.

Ekološka aktivistkinja Jolen de la Binj se sa ovim nije složila, ocenivši da političari kad ne donose potrebne mere „prosto ne rade svoj posao“.

„Po mom mišljenju, trenutno smo u najgorem svetskom ratu do sada, koji će nas dokrajčiti“; navela je ona.

Za smanjenje zagađenja i klimatskih promena potrebna promena načina života koji je, u zapadnim zemljama, u prethodnim decenijama znatno udobniji nego ranije.

Prema njenom iskustvu, javnost traži ekološke teme, potrebni su im odgovori i informacije, a publika koja se ranije svodila na levičarski nastrojenu dobrostojeću klasu sada se širi, i interesovanje je veliko čak i među mladima od 20-ak godina. U glavne izazove ubrojala je težnju medija da informacije objavljuju što brže, što nije u skladu sa ekološkim temama, vreme, polemički aspekt, lobije…

Njen „recept“ za promenu je da mediji i aktivisti zauzmu ton koji nije moralizatorski, kao i da se obrađuju svakodnevne teme, pritupačne svima, sa ekološkog aspekta. Ukazala je da svaki potez u svakodnevnom životu utiče na životnu sredinu. Kupovina ruža koje stižu s drugog kraja sveta umesto sezonskog cveća, kao i jagoda usred zime, dobri su primeri po njenom mišljenju.

Princ Albert II od Monaka rekao je da je ovaj grad-država uvrstio životnu sredinu među prioritete pre više od veka, i da se danas zna da čovečanstvo zavisi od prirode.

„Potrebne su promene koje neće biti lake i izazveće otpor“, naveo je princ od Monaka, koji ima i fondaciju koja podržava projekte zaštite životne sredine i istraživački centar posvećen ekologiji.

Autor: S. V