Izveštavanje o korupciji: Nema pomaka bez zaštite novinara

Koliko mediji u Srbiji ozbiljno pristupaju izveštavanju o korupciji u društvu, u kojoj meri su saveznici društva u borbi protiv korupcije… Koliko su novinari i novinarke edukovani za izveštavanje o ovoj pojavi samo su neka od pitanja na koja su poslenici javne reči na skupu u Prijepolju, u organizaciji ovdašnje TV Forum, pokušali da nađu odgovor

Profesionalizam i svest o javnom interesu je suština borbe medija protiv korupcije. Međutim, za nesmetan rad potrebna je ekonomska sigurnost, edukacija i neutralisanje pritisaka na medije mišljenja je Stojan Marković iz „Čačanskih novina “.

„Nažalost mislim da zadugo nećemo imati slobodne medije u Srbiji, bar dok je ovakva vlast. Primer je „Insajder“ TV B92. I kada uspete da producirate jednu takvu emisiju, autor dolazi u velike probleme i to nisu normalni uslovi za rad“, podvlači Marković.

U svakodnevnoj trci za novcem kojim se moraju obezbediti najosnovniji troškovi redakcije nema se vremena za istraživačko novinarstvo. Ovo je posebno izraženo kod lokalnih medija.

Ako ga i ima to je naručeno iz centara moći, bilo političkih ili ekonomskih pojašnjava Ishak Slezović direktor i glavni i odgovorni urednik Radija Sto plus iz Novog Pazara, Slezović kaže da je od svega najvažnija zaštita novinara.

„Često se dešava da novinar koji se bavi istraživanjem je u životnim problemima, a da ga niko ne zaštiti. Mislim, pre svega na državu, na sistem. Tako da je to jedan razlog. A drugi, zašto bi se neko bavio istraživačkim novinarstvom, za platu od 200, 300 eura„, pita se Slezović.

Ivan Kovačević iz „Podrinjskih novina“ iz Šapca smatra da se neki ozbiljni rad na temama vezanim za korupciju vezuje za centalne medije. Ipak i oni su u manjini. Kod medija na lokalu, kaže Kovačević, veliki je problem mala sredina i strah od zameranja moćnicima od kojih često zavisi i opstanak medija.

„Mi smo objavili plate opštinskih funkcionera. Tog trenutka svi oglašivači koji su tada bili kod nas su nam rekli – pa da li ste vi normalni mi nećemo više sa vama da saradjujemo, navućićete nam neku bedu -.Mada su te plate šest meseci kasnije objavljene na sajtu opštine, nama se ti oglašivači nikada nisu vratili , a mi smo dobili epitet da smo protiv države , da smo protiv lokalne vlasti“, podvlači Kovačević.

„Mediji u Srbiji se vrlo malo i površno bave problemom korupcije. To se većinom svodi na policijska saopštenja ili izjave zvaničnika koji prenose rezultate policje ili tužilaštva. S druge strane, imamo curenje podataka iz predistražnih i istražnih postupaka, pa imamo medije koji saznaju ko će biti uhapšen, i to svakako nije ozbiljan pristup u borbi protiv korupcije“, mišljenja jeZlatko Minić iz nevladine organizacije Transparetnost Srbije.

Prema poslednjem izveštaju „Transparensi Internešenela“ od decembra prošle godine Srbija je bila na 78 mestu po korupciji od 180 zemalja sa vrlo niskim indeksom od 41 od 100. Sve ispod 50 je jako loše, upozorio je Minić.

„Od medija ne bi trebalo da očekujemo da da rade ono to što je delatnost policije ili tužilaštva, ali bi poznavanjem obaveza preuzetim Strategijom i Akcionim planom za borpu protiv korupcije, mogli da prepoznaju gde mogu izvršiti pritisak da bi se uspešnije procesuirala korupcija“, kaže Minić.

„Mediji bi mogli da insistiraju na tome šta se dešava sa uvodjenjem krivičnog dela nezakonito bogaćenje, koje je takođe predvidjeno Strategijom i Akcionim planom. To bi omogućilo procesuiranje kada je korupcija teško dokaziva, da neko ko je državni službenik ili ima neka javna ovlašćenja, ima imovinu koja je u neskladu sa njegovim prihodima, za koju se može posumnjati da je stekao iz korupcije. Mislim da je ovde prostor za delovanje medija, da vrše pritisak na državne organe da rade, jer vrlo malo mogu sami da urade u otkrivanju slučajeva korupcije“, navodi Minić.

U istraživanju koje je TV Forum iz Prijepolja sprovela medju novinarima i novinarkamau okviru projekta „Unapredjenje novinarskog i medijskog profesionalizma i stručnosti u cilju borbe protiv korupcije“ koordinatorka projekta Sanja Malešić za RSE ističe da su novinari i novinarke izmedju ostalog naveli, da nisu dovoljo edukovani za izveštavnje o korupciji, i nedovoljno informisani o radu Agencije za borbu protiv o korupcije.

Istraživanje je pokazalo i da se o korupciji izveštava selektivno i senzacionalistički.