Janković: Mediji u Srbiji nisu slobodni

Mediji u Srbiji nisu slobodni u meri primerenoj za savremenu evropsku državu i društvo, niti za ovde već jednom dostignuti nivo medijskih sloboda, navodi se u redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana Saše Jankovića za 2014. godinu. Postupci nosilaca vlasti i okolnosti na medijskom tržištu pogoduju autocenzuri ili tendencioznom, navijačkom izveštavanju usled koga trpi Ustavom zagarantovano pravo građana da budu istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavani o pitanjima od javnog značaja, smatra Zaštitnik

Kritičko izveštavanje je tokom 2014. godine označavano kao „subverzivna“, nečasna protivdržavna aktivnost koja koči reforme, napredak Srbije i mir i blagostanje njenih građana, podseća on u izveštaju objavljenom na sajtu Zaštitnika građana.

U izveštaju se ocenjuje da je autocenzura zahvatila medijski prostor jer oni koji pišu ili objavljuju kritičke tekstove bivaju sa visokih državnih mesta proglašeni za stranog ili tajkunskog plaćenika, unutrašnjeg neprijatelja, domaćeg izdajnika, „preplaćenika“ „opoziciju“…

Nakon toga obično usledi kraći ili duži linč u pojedinim medijima, sa veoma konkretnim posledicama po privatni život tih ljudi, navodi se u izveštaju koji je 15. marta predat u skupštinsku proceduru.

U isto vreme listovi ili mediji koji objavljuju kritičke misli ili činjenične tvrdnje koje protivreče vladajućoj retorici osnovano strahuju od povlačenja oglašivača, čiji novac je ključan za opstanak većine, ako ne i svih na medijskom tržištu Srbije.

Nije neuobičajeno, konstatuje Zaštitnik, da najviši predstavnici vlasti na pitanja koja im se ne sviđaju odgovore ličnim diskvalifikacijama i aluzijama na navodne skrivene motive novinara ili medijske kuće.

Primer je konferencija za štampu održana 8. oktobra 2014.

godine na kojoj je na legitimna pitanja novinarke predsednik Vlade umesto odgovora izneo niz optužbi o političkoj i interesnoj neobjektivnosti novinarke lično i lista za koji radi, ukazao je Janković.

Mehanizmi samoregulacije (novinarska udruženja, Savet za štampu…) nedovoljno su snažni, a njihove odluke ne dobijaju vidljivost ili budu proglašene politizovanim, pristrasnim, nestručnim, čime im se potkopava autoritet među najširim slojevima društva koji nemaju vremena niti mogućnosti da sami istražuju sve okolnosti i proveravaju tačnost svih javno iznetih tvrdnji.

Sumnje o otkazivanju emisija i promenama uređivačkih politika, koje su iznete u prethodnom Godišnjem izveštaju, potvrđene su tokom ovog izveštajnog perioda na najočigledniji način raskidom saradnje između TV kuće B92 i autorke kultne političke emisije „Utisak nedelje“, dodaje se u izveštaju.

Nesporno je pravo vlasnika da upravlja firmom. Pravo pitanje o slobodi medija ovde nije da li je neko naredio ukidanje „Utiska nedelje“ (ovaj organ ne smatra da se to dogodilo), već zbog čega bi neko u ozbiljnom i skupom poslu sa nacionalnom frekvencijom smatrao da može da ima poslovnu korist od ukidanja emisije u kojoj nikada nije nedostajalo reklama od kojih televizije žive, navodi se u izveštaju.

Ukidanjem te emisije bitno je smanjen medijski prostor u kome mogu da se čuju zagovornici različitih opcija i rešenja i vodi preko potreban javni društveni dijalog o najvažnijim pitanjima.

Iza stvari od nespornog nacionalnog interesa kao što su pomoć građanima na Kosovu i Metohiji ili rad sportskih udruženja sa najdužom tradicijom ponekad se provlače i nezakonite, kriminalne radnje, a novinari i redakcije koje gledaocima iznose činjenice ili sumnje o tome mogu računati na prikrivene i otvorene pretnje u čijem suzbijanju država nije pokazala efikasnost, ističe se u saopštenju.

U takvim situacijama novinari su prinuđeni da biraju između sopstvene bezbednosti i pravovremenog i potpunog informisanja javnosti o temama od javnog značaja. Samocenzura je tada posledica, a uzrok – neefikasnost države. Žrtva je sloboda medija i informisanost građana.

Jedna novinarka je šest godina pod 24-časovnom bezbednosnom zaštitom, upozorio je Janković. Život joj je sačuvan, ali sloboda kretanja, privatnost i pravo na rad – ne, ističe se u izveštaju.

U trci za tiražima i gledanošću, ali i pod neposrednim uticajem ili pritiskom različitih centara moći, građanima se, uporedo sa istinitim informacijama, i dalje plasiraju selektivne, nepotpune, polu-informacije, pa i potpuno lažne, činjenično netačne (dez)informacije.

Takozvano „curenje“ poverljivih informacija u pojedine medije, u stvari metod upravljanja javnim mnjenjem putem plasiranja „ekskluzivnih“ informacija iz zvaničnih, ali anonimnih izvora, nastavljen je, predočeno je u izveštaju.

Građani su mogli da gledaju ne samo snimak incidenta u kome su učestvovali pripadnici dve državne oružane formacije, a koji je načinila privatna TV kuća, već i snimak (nepotpun,

isprekidan) istog događaja koji je službeno načinio pripadnik jedne od te dve jedinice u okviru svoje redovne radne dužnosti.

Taj snimak nikako nije smeo da dospe u javnost, pogotovo dok istraga traje, a naređenje da bude dostavljen medijima moglo je da stigne samo sa najviših političkih pozicija, smatra ombudsman.

Službeni operativni snimak pripadnika specijalne policijske jedinice na dužnosti nepropisno je prikazan javnosti da bi se stvorilo javno mnjenje o određenom događaju, dok je Zaštitnik građana uskraćen za podatke o istom događaju koji su prema izričitim odredbama Zakona drugi organi dužni da mu dostave kako bi ostvario svoju Ustavom utvrđenu institucionalnu kontrolnu ulogu.

Tabloidizacija države je i dalje prisutna. Podaci iz istraga u toku, pa i podaci o tome koje će istrage tek biti pokrenute, pojavljuju se i dalje u određenim medijima. Nije poznato da je neko do sada odgovarao zbog takvog „curenja“ poverljivih informacija neovlašćenim licima, navodi se u delu izveštaja Zaštitnika građana o slobodi medija.

On ukazuje i da su ekonomsko stanje i mehanizmi zaštite radnih prava novinara na niskom nivou, a njihovo sindikalno organizovanje je slabo.

Zaštitnik ocenjuje da je značajan normativni napredak načinjen donošenjem tri medijska zakona – Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima.

Zabrinjavajuće stanje ljudskih prava

U Izveštaju ombudsmana navodi se da je stanje ljudskih prava u Srbiji tokom 2014. godine bilo zabrinjavajuće. Stanje vladavine prava i pravne sigurnosti, poštovanje principa „dobre uprave“, organizacija i kapacitet administracije, primena zakona i ekonomska situacija bili su takvi da nisu obezbedili nivo poštovanja prava građana potreban za dostojanstven život svih, navodi se u izveštaju koji je objavljen na sajtu Zaštitnika građana.

Unapređenja po pojedinim pitanjima u oblastima kao što je zdravstvo nisu uspela da promene opštu ocenu, ali su vredna hvale. Tragične poplave tokom maja odnele su živote više od 50 građana i spasilaca, čijim porodicama se i ovde izražava saučešće. Solidarnost građana, aktivnosti državnih organa, a posebno transparentan rad Vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, te pomoć iz inostranstva pomogli su u ublažavanju posledica.

Građani nisu, kao ni ranijih godina, zbog organizacionih slabosti u radu administracije, pred organima vlasti u potpunosti i u razumnim rokovima ostvarivali sva prava koja im garantuje pravni poredak. Najveći broj pritužbi građana, 44 odsto od svih primljenih pritužbi, odnosi se na neblagovremen rad administracije, nemaran odnos prema poslu, očigledno pogrešnu primenu prava i druge propuste iz domena „dobre uprave“, navodi se u izveštaju.

Zabeležen je određen normativni i praktični napredak u zaštiti i ostvarivanju prava dece, ali su mnoge manjkavosti opstale, iako je na njih ukazano i mogle su biti otklonjene. Izuzetno je visok procenat nezaposlenosti među mladima i mnogi, po pravilu visokoobrazovani, izlaz traže odlaskom iz zemlje.

Osobe sa invaliditetom u Srbiji i dalje se svakodnevno suočavaju sa složenim problemima koji ih onemogućavaju da ravnopravno ostvaruju priznata prava i budu ravnopravno uključene u društvo, ukazuje Zaštitnik građana. Žene nisu ravnopravne, mada se svest o značaju rodne ravnopravnosti i prepoznavanje pojavnih oblika rodne diskriminacije povećava.

Uspešno je organizovana, po prvi put bez masovnog nasilja, Parada ponosa u glavnom gradu, konstatuje Zaštitnik građana. Slučaj sa transrodnom osobom, majorom koju je Ministarstvo odbrane penzionisalo nakon promene pola, najteži je i najslikovitiji vid kršenja prava na rodni identitet od državnog organa, kakav nije odavno zabeležen u ionako niskom administrativnom kapacitetu u oblasti rodne ravnopravnosti.

U proteklom periodu nije došlo do značajnijeg unapređenja položaja lica lišenih slobode u policijskim stanicama, pritvorskim jedinicama, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatrijskim bolnicama i ustanovama socijalne zaštite domskog tipa, prihvatilištu za strance i centrima za azil.

Ishitreno, neuravnoteženo, za građane skupo uvođenje javnobeležničke službe u Srbiju, odsustvo spremnosti Ministarstva pravde da na vreme prizna i otkloni greške od kojih su neke, čak, začete godinama ranije, doveli su do štrajka advokata kojim je četiri meseca blokirano pravosuđe u Srbiji, a građani udaljeni od brze i dostižne pravde.

U izveštajnom periodu nije uočen napredak u sprovođenju konkretnih mera i aktivnosti na ostvarenju osnovnih principa reforme javne uprave: profesionalizaciji, depolitizaciji i racionalizaciji.

Većina od preko 200.000 interno raseljenih građana suočava se i dalje sa egzistencijalnim problemima, daleko od očiju javnosti i udarnih vesti u sredstvima javnog informisanja, uprkos skromnoj pomoći koju primaju od Komesarijata za izbeglice i migracije.

Napori Vlade da se izbeglicama obezbedi bolji smeštaj i zapošljavanje bili su skromni, ali su zabeleženi.

U izveštaju se navodi da hiljade ljudi prođu kroz Srbiju na putu ka zapadu ili severu Evrope, a da na njih domaći organi ne primene zakone i procedure koje postoje za takve slučajeve. Zaštitnik građana dao je iscrpne preporuke nadležnim organima kako unaprediti stanje u toj oblasti.

Prema proceni međunarodnih posmatračkih tela, vanredni parlamentarni izbori bili su u načelu slobodni, iako je bilo prijava izolovanih incidenata i slučajeva zastrašivanja glasača.

Potrebno je unaprediti transparentnost finansiranja političkih partija i izborne kampanje, navodi se u izveštaju.

 Foto: Medija Centar