Jedna ruka brani, druga napada slobodu medija

Dok Kameron govori da „Šarli ebdo” sme da crta proroka Muhameda, otkriva se da njegova tajna služba čita mejlove novinara

Britanska tajna služba čitala je elektronsku poštu novinara najprestižnijih svetskih medija, pri čemu je neke od njih po opasnosti izjednačavala sa teroristima i hakerima, objavljeno je juče na osnovu materijala uzbunjivača Edvarda Snoudena. Priča o špijuniranju novinara pojavila se u „Gardijanu” samo nekoliko dana nakon što je šef Dauning strita Dejvid Kameron branio pravo sedme sile da piše o čemu god hoće uključujući pravo „Šarli ebdoa” da crta karikature proroka Muhameda.

Jedna od ostrvskih tajnih službi (GCHQ, pandan američkoj Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji, zaduženoj za sajber-uhođenje) upadala je u prepisku reportera i urednika Bi-Bi-Sija, Rojtersa, „Sana”, „Monda”, „Vašington posta”, „Njujork tajmsa” i lista koji je ovo objavio –„Gardijana”. Kako otkrivaju novi Snoudenovi spisi, tajna služba je 2008. za samo deset minuta „pokupila” 70.000 novinarskih mejlova, prepisku sa sagovornicima i urednicima. Pik je imala na reportere koji se bave istraživačkim novinarstvom, a koje je smatrala za bezbednosni rizik bezmalo jednak onome koji predstavljaju teroristi i hakeri.

Kako otkrivaju novi Snoudenovi spisi, tajna služba je 2008. za samo deset minuta „pokupila” 70.000 novinarskih mejlova, prepisku sa sagovornicima i urednicima. Pik je imala na reportere koji se bave istraživačkim novinarstvom, a koje je smatrala za bezbednosni rizik bezmalo jednak onome koji predstavljaju teroristi i hakeri.

Iako se pomenuti događaj zbio za vreme vlade Gordona Brauna, medijske kuće, novinari i urednici pozvali su Kamerona da zaštiti slobodu govora jer je i za vreme njegove vlasti ostao zakon koji u izvesnim slučajevima dozvoljava uhođenje redakcija bez sudskog naloga. Upravo su tako špijunirani urednik političke rubrike tabloida „San” i reporter nedeljnog izdanja „Dejli mejla”.

Kucanje na Kameronova vrata ima smisla kada se zna da se od terorističkog napada na redakciju pariskog satiričnog nedeljnika upravo šef Dauning strita istakao u odbrani „Šarli ebdoa” i prava na izražavanje. Obrušio se i na papu kada je ocenio da rimokatolički poglavar greši kada kaže da oni koji su povredili tuđa verska osećanja mogu da očekuje osvetu.

„U slobodnom društvu postoji pravo da uvredite nečiju veru. Ja sam hrišćanin i mogu da smatram da je neko nešto uvredljivo rekao o Isusu, ali nemam pravo da mu se osvetim. Moramo da prihvatimo da novine, magazini mogu da objave stvari koje su za nekog vređanje sve dok je to u granicama zakona”, kazao je Kameron za američku televiziju Si-Bi-Es tokom nedavne posete Vašingtonu.

Podaci o uhođenju novinara još jednom su potvrdili kontradiktornost Kameronovih postupaka: dok je u Parizu tvrdio da se ne sme gušiti sloboda govora, u Vašingtonu je od predsednika Baraka Obame tražio pomoć u suzbijanju privatnosti komunikacije na svetskoj mreži. Ostrvski mediji pišu da je Kameron molio Obamu da lobira kod kompanija poput „Gugla” ili „Epla” da podatke o korisnicima podele sa obaveštajcima u Londonu, a zarad zajedničke borbe protiv terorizma. Posle sastanka dvojica lidera su izjavila da nastavljaju saradnju u obračunu sa teroristima, ali nije bilo reči o tome da li će Silicijumska dolina tešnje sarađivati sa transatlantskim saveznikom kao što sarađuje sa američkom vladom.

Pre nego što je preleteo okean, Kameron je najavio da će tražiti zabranu šifrovanja prepiske u mejlovima, na društvenim mrežama i generalno na internetu. Da bi zaštitile klijente od države i hakera, kompanije poput „Jahua” ili „Microsofta” sve češće i sve jače „zaključavaju” elektronsku poštu, izbegavajući da naprave „ključ”, što znači da ne mogu da pomognu bezbednjacima čak ni kada ovi imaju sudski nalog.

Obama se nije izjasnio o pitanju zabrana enkripcije, ali kada bi se složio sa Kameronom, kako zaključuje „Volstrit džornal”,bio bi to veliku zaokret u odnosu na sadašnju američku politiku insistiranja na šifrovanju da bi se tako SAD zaštitile od hakera iz drugih zemalja, Rusije i Kine, pre svega.

Kameronova želja da zbog grupe terorista olakša posao sajber-kriminalcima koji otvaraju mejlove, bankovne račune i poslovne tajne miliona Britanaca verovatno nije njegov najbolji korak pred majske parlamentarne izbore. Pitanje je koliko će mu pomoći i to što je primljen u zapadno krilo Bele kuće i što se slikao sa Obamom jer nije poznato da je na Ostrvu predsednik SAD zadržao neku veću popularnost. Ipak, mediji ocenjuju da je premijeru svakako bilo važno da dođe do ovalnog kabineta da bi pokazao da je on, za razliku od izazivača na izborima, svetski lider.