Jelena Ćuruvija: Jedini sukob moj otac je imao sa Mirom Marković

Bio je prisluškivan i progonjen preko medija. Pretnje su počele od uvođenja novog Zakona o informisanju, rekla je ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije. Branka Prpa: Epilog represije nezabeležene u istoriji srpskog novinarstva bilo je ubistvo Ćuruvije

Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, izjavila je danas u Specijalnom sudu da je njen otac nekoliko meseci pre ubistva bio prisluškivan i progonjen preko medija, kao i da je jedini sukob imao sa Mirom Marković, suprugom tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

„Rekao joj je da to što rade nije dobro za zemlju… Mislim da joj je čak rekao da će ‘visiti na Terazijama’, zbog čega je Mira Marković briznula u plač, tata mi je rekao. I posle je bila vrlo neprijatna”, rekla je Jelena Ćuruvija

Ona je, svedočeći na suđenju četvorici optuženih za ubistvo Ćuruvije, podsetila na to da se pritisak na njenog oca osećao od oktobra 1998. godine, odnosno od uvođenja novog Zakona o informisanju, kada su počele pretnje, opasnost i nelagoda za njenu porodicu. Tada su i novine njenog oca, „Dnevni telegraf”, zapečaćene, a tiraž zaplenjen.

„Osećalo se još tada da neko želi da uništi i njega i njegove novine. Osećali smo sve vreme nelagodu i napetost od oktobra 1998”, dodala je.

„Poslednjih meseci je držao tribine po Srbiji ‘Nije srpski ćutati’ i ja sam išla sa njim. I tamo se osećala nelagodnost”, navela je Jelena Ćuruvija, dodavši da su na tribinama primećivali ljude koji izgledali kao da su pripadnici Državne bezbednosti.

„Znao je da ga prisluškuju, jednom je čak i našao nešto u stanu, ali to nije shvatao ozbiljno sve dok u Dnevniku (centralna informativna emisija RTS-a, prim. ur.) nije pročitan tekst iz ‘Politike ekspres’, taj javni poziv na linč. Tada smo se svi uplašili, ali on nije hteo da ode”, rekla je Jelena Ćuruvija.

„Na članak pročitan u Dnevniku reagovao je tako što je razgovarao sa nekim iz vlasti, ta osoba ga je smirila, rekla mu je da ne brine, da je to samo bio deo medijskih napada. Zato je on ostao u zemlji, jer je dobio uveravanje da ništa strašno neće da se desi”, objasnila je.

Jelena Ćuruvija kaže da je njen otac znao da ga prisluškuju. „Jednom je čak i našao nešto u stanu, ali to nije shvatao ozbiljno sve dok u Dnevniku nije pročitan tekst iz ‘Politike ekspres’, taj javni poziv na linč, i tada smo se svi uplašili, ali on nije hteo da ode”

Jelena Ćuruvija Đurica je na pitanje tužioca objasnila da je njen otac jedini sukob imao sa Mirom Marković, posle razgovora s njom, koji je bio „jako neprijatan”.

Ona je rekla da je Slavko Ćuruvija, kao vlasnik novina, smatrao da treba da poznaje sve bitne ljude u zemlji, pa i Miloševića i Miru Marković, sa kojom se povremeno viđao.

„Direktno joj je rekao da to što rade nije dobro za zemlju… Mislim da joj je rekao da će ‘visiti na Terazijama’, zbog čega je Mira Marković briznula u plač, tata mi je rekao. I posle je bila vrlo neprijatna. Bio je to incident”, ispričala je Jelena Ćuruvija Đurica i dodala da ne zna da je imao sukobe sa drugim ljudima.

Na dan ubistva srela je oca kod Ateljea 212, rekla je ona i dodala da je tog dana bio bez obezbeđenja.

„On je posle išao na ručak, a kasnije sam dobila informaciju da je ubijen. Dva policajca su posle došla kod nas kući i obavila jedan opšti razgovor. Posle s nama godinama niko nije kontaktirao”, navela je ona.

Odgovarajući na pitanja odbrane, ona je navela da su iza njenog oca ostali samo dugovi, prazni računi i sefovi i da nikakav novac nije nađen.

Odbrana optuženih je takođe pokušala da pokrene pitanje Ćuruvijinog obezbeđenja, odnosno njegovih telohranitelja, ali Jelena nije imala bliža saznanja o njima, niti kako ih je i preko koga njen otac angažovao.

Branka Prpa: Država i njeni organi su izvršili ubistvo

Istoričarka Branka Prpa, svedočeći o detaljima ubistva Slavka Ćuruvije i progona koji mu je prethodio, rekla je danas u Specijalnom sudu u Beogradu da je njoj „apsolutno jasno” da su izvršioci tog ubistva „država i njeni organi”.

Prpa je u svedočenju istakla da je ubistvo Slavka Ćuruvije rezultat represije koja je krenula od oktobra 1998, kada je donet u to vreme novi Zakon o informisanju.

„Slavko Ćuruvija je proganjan na način koji je prvi put zabeležen u političkoj praksi kada je u pitanju nezavisno novinarstvo. Osnov za to je bio Zakon o informisanju”, rekla je Prpa.

Dodala je da su Ćuruviji pre ubistva upućivane razne „i javne i tajne” pretnje i svedočila je o detaljima ubistva kojem je prisustvovala.

Rekla je da su 11. aprila, na dan ubistva, Ćuruvija i ona krenuli u šetnju oko 14 sati, i po povratku, oko 16 sati, u pasažu kuće u Svetogorskoj ulici gde su živeli, „digla se neka ogromna prašina i buka”.

„Mislila sam da je počela oluja i da je to udar nevremena. Slavko je počeo da pada i držao me je za ruku. Mislila sam da se sapleo. Počela sam da se okrećem da vidim šta se dešava i tada sam dobila udarac u glavu i pala. Slavko je pao pre mene, a ja za njim. Dok sam ležala, videla sam čoveka koji je prilazio s pištoljem ka nama koji smo ležali na zemlji. Prišao je Slavku i pucao mu u glavu”, ispričala je Prpa.

Onda je čovek s pištoljem došao do nje. „Ja sam ćutala i gledala i on je ćutao i okrenuo se i mirno i polako otišao sa mesta zločina”, rekla je Prpa, objasnivši da je ubicu gledala sa zemlje, dok je on stajao iznad nje.

„Lice mu je bilo otkriveno, na glavi je imao crnu vunenu kapu, i jaknu. To je bilo amorfno lice, bez nekih fizičkih karakteristika. Imao je široko lice. Ono što pamtim, sa tom navučenom kapom, jesu krupne crne oči, i bio je izuzetno bled. Bledilo i crne oči”, ispričala je Prpa.

Prpa je rekla da je bilo raznih pretnji Ćuruviji, koje su bile javne poput „Vučićevog intervjua u ‘Argumentu’, s naslovom ‘Osvetiću se Ćuruviji’, kao i tajne, kao što je Šešeljeva da će ga ubiti”

Prpa je opisala da ubica nije bio mnogo visok, po njenoj proceni oko 175 centimetara, nabijen, izbildovan i kratkog vrata.

„S neopisivom mirnoćom je pucao, ruka nije zadrhtala, to lice nije imalo ni jedan jedini izraz”, dodala je.

Odgovarajući na pitanje tužioca da li su na licu mesta bile dve osobe iako je videla samo jednog čoveka, Prpa je navela da osoba koja je pucala nije mogla da istovremeno nju udari.

„Zbog toga sam imala osećaj da je mene neko drugi udario. Najviše zbog toga što smo gotovo istovremeno padali. Te dve radnje nisu mogle da se povežu, teško je da je ista osoba udarala i pucala. Zato je moj osećaj da je tu bio još neko”, ispričala je ona.

Prpa je takođe istakla da je ubistvo Ćuruvije rezultat represije koja je krenula od oktobra 1998. kada je donet u to vreme novi Zakon o informisanju, na osnovu koga je bilo moguće ne samo kažnjavanje novinara, glavnog urednika i direktora medija, već je uvedena kolektivna krivica i plenidba imovine okrivljenih i optuženih u roku od 24 sata.

„Radi se o izuzetnoj represiji, nezabeleženoj u istoriji srpskog novinarstva, koja je za epilog imala ubistvo novinara, osnivača dva lista, što je takođe nezabeleženo u istoriji srpskog novinarstva.”

Prpa je ukazala na to da je Ćuruvija u to vreme ostao „nažalost gotovo sam na medijskoj sceni, drugi nisu bili tako jaki”, njegovi listovi imali su ogromne tiraže, i tako se izdvajao kao opasnost po režim. „Svima je bilo jasno da je on bio u izuzetnoj opasnosti.”

Ona je takođe navela da je nagovarala Ćuruviju da odu iz Srbije jer je bilo jasno da će situacija biti iskorišćena za radikalan obračun sa njim. Dodala je da je on otišao u Crnu Goru i pokušao da nađe stan tamo, ali se „vratio brže nego što je otišao”, 23, 24. marta 1999, i rekao da neće nigde da ide.

„Radi se o izuzetnoj represiji, nezabeleženoj u istoriji srpskog novinarstva koja je imala za epilog ubistvo novinara, osnivača dva lista, što je takođe nezabeleženo u istoriji srpskog novinarstva”

„Rekao je – šta mogu da mi urade, mogu samo da me streljaju i ništa više”, navela je ona. Njegova odluka je bila potpuno razumna, sa svešću šta to znači, kazala je Prpa i dodala da je Ćuruvija, u vreme kad je ubijen, bio iskusan novinar koji je sa svojim iskustvom bio „sve sem naivan čovek”.

Prpa je dodala da je postojao spisak za likvidaciju sa više od 100 imena.

„Na prvom mestu je bio Slavko, a na drugom Zoran Đinđić. Rekla sam Zoranu: ‘Beži, ubiće i tebe’, a on je rekao da će otići posle sahrane. Tako je i uradio. Dan kasnije otišao je u Crnu Goru.”

„Darko Popivoda, nekadašnji šef obezbeđenja u ‘Dnevnom telegrafu’, dao je otkaz pošto su ga na ulici presrela dva policajca. Rekli su mu da se makne od Slavka, jer će glave otići i jednom i drugom”, posvedočila je Prpa, koja je rekla i da je Ćuruvija dobijao informacije da mu se prisluškuje telefon.

„Mi smo od sudija anonimno dobijali upozorenja kad će biti plenidba, postojala je ta solidarnost. Iz pošte smo dobijali upozorenja da tamo dvojica sede i da imamo 24-časovno pokrivanje, da operativci sede u pošti. Ja sam primećivala čoveka u poprečnoj ulici kod naše kuće, kad je počelo bombardovanje. Padale su bombe, a on sedi u kolima. Rekla sam Slavku: ‘Ovi ovde dežuraju, ko normalan sedi u kolima satima dok padaju bombe!’ On bi mi rekao da zna da su svuda okolo, ali da neće da uđe u paranoju i da se okreće na sve strane.”

Govoreći o obezbeđenju koje je Ćuruvija uveo na jesen 1998, ona je rekla da je „Slavko želeo da pokaže da neće dozvoliti baš lako da ga napadnu” i da je ono više služilo kao sistem odvraćanja i trebalo je da ima „psihološki efekat”.

„Hteo je da poruči – ako želite da me napadnete, neću vam dozvoliti da vam to bude tako lako… Obezbeđenje je uvedeno jer je počela represija i smatrao je da ono ipak treba da postoji. Ali on je to radio više s pompeznošću, više je to bio teatar, nego što je suštinski nešto radilo”, rekla je.

Prpa je objasnila da je obezbeđenje bilo u redakciji, i da ih je Slavko Ćuruvija angažovao kada su nekud išli, kao i da je bilo više pripadnika obezbeđenja u prizemlju zgrade u kojoj su živeli. Na dan ubistva, međutim, nisu imali obezbeđenje, jer u tom periodu, od početka bombardovanja, više nisu imali obezbeđenje koje ih je pratilo van kuće.

Na pitanje advokata Slobodana Ružića da li je Ćuruvija imao političke ambicije, Prpa je rekla da su njegova jedina ambicija bile njegove novine.

„Pokušavao je da opoziciju učini aktivnijom, zvao ih je u kuću, zamerao da nisu aktivni. Nekada se šalio da će osnovati svoju stranku jer nijedna ne valja, ali njegova suštinska opredeljenost i ambicija bile su njegove novine, zbog čega je na kraju i izgubio glavu.”

„Postojao je spisak za likvidaciju sa više od 100 imena. Na prvom mestu je bio Slavko, a na drugom Zoran Đinđić. Rekla sam Zoranu: ‘Beži, ubiće i tebe’, a on je rekao da će otići posle sahrane”

Branka Prpa je rekla da je bilo raznih pretnji Ćuruviji, koje su bile javne poput „Vučićevog intervjua u ‘Argumentu’, s naslovom ‘Osvetiću se Ćuruviji’, kao i tajne, kao što je Šešeljeva da će ga ubiti”.

„Šesnaest godina držim te stravične slike u glavi, da bih dočekala ovaj dan da mogu sve to da ispričam.”

Kako je kazala, istraga nije ni vođena pre formiranja vlade Zorana Đinđića, kada su je iz policije zvali na prepoznavanje po fotografijama.

Objasnila je da su joj pokazane razne fotografije i da je jedna osoba najviše ličila na onog koji je pucao, mada nije mogla to sa apsolutnom sigurnošću da potvrdi. Prpa je navela da su u policiji rekli da je to Luka Pejović.

„Mislim da su mi rekli da je mrtav. Pošto sam insistirala na tom bledilu, rekli su da je to njegova karakteristika, i da bi se on okamenio tokom isleđivanja”, rekla je Prpa.

Dodala je i da su joj inspektori rekli da je Pejović rekao da će biti ubijen „jer je odradio novinara”.

Navela je da je dobijala anonimne pretnje ubistvom 2007. u vreme kada je davala izjavu o ovom slučaju, o čemu je obavestila policiju i tužilaštvo.

Na pitanje advokata odbrane o Komisiji za istraživanje ubistava novinara, Prpa je ponovila stav da ne smatra da razne komisije treba da nadomešćuju državne organe jer ona ima policiju i tužilaštvo, i tako nešto je loše za državu.

Odgovarajući na pitanja branioca prvooptuženog Radomira Markovića, Prpa je detaljno opisala i šta se dešavalo neposredno po ubistvu, pošto je videla ubicu da se udaljava sa mesta zločina.

„Nakon toga, ustajem i jurim do zgrade. Okrećem dva broja telefona. Pozivam Gordanu Sušu da obavesti novinare i Danicu Drašković da zove Hitnu pomoć”, rekla je Prpa.

Na pitanja branioca okrivljenih, Branka Prpa je rekla da nije sigurna da ju je neko udario pištoljem u glavu, već da joj je taj odgovor sugerisan od stane policajaca koji su je pitali “da li se seća udarca drvenim ili metalnim delom pištolja”. Ona nije isključila mogućnost da je povredu zadobila od rikošeta.

Govoreći o finansijskoj situaciji u kojoj se Ćuruvija nalazio, Branka Prpa je posvedočila da je Slavko Ćuruvija govorio u Američkom kongresu nakon čega mu je bila obećana finansijska pomoć.

„Krajem marta dobili smo i-mejl iz Vašingtona u kojem je pisalo da mu je odobreno 250.000 dolara pomoći da obnovi delatnost izdavanja novina, ali taj novac nikad nije stigao i Slavko je ubijen”, rekla je Prpa.

Branka Prpa je svedočila i o zalepljenoj cedulji koju je našla na spomen-ploči u pasažu u kom je ubijen Slavko Ćuruvija.

„Na toj cedulji su bila ispisana imena dvojice pripadnika KOS-a. Ne sećam se imena. Cedulju sam dala Slavkovom bratu Jovi Ćuruviji, koji ju je prosledio Dušanu Mihajloviću, koji je, koliko znam, od Vojske dobio odgovor da oni sa tim slučajem nemaju veze”, rekla je Prpa i izrazila čuđenje zbog toga što KOS daje takav odgovor, imajući u vidu da je Slavko Ćuruvija svedočio u Američkom kongresu i u Političkom komitetu Evrope u Parizu, i da su baš zbog toga morali da ga prate.

Branka Prpa je potvrdila autentičnost dosijea „Ćuran” i objasnila kad ga je i od koga prvi put dobila.

„Dosije ‘Ćuran’ mi je prvo pokazala Nataša Kandić. Kad sam ga pročitala, ja sam potvrdila, a to potvrđujem i danas, njegovu verodostojnost, ali ne i autentičnost. Verodostojnost znači da se u dosijeu nalazi nešto što je mogao da zna samo neko ko nas je opservirao”, rekla je Prpa.

Suđenje se nastavlja u sredu, 9. septembra, pitanjima koja će Branki Prpi postavljati sudija Snežana Jovanović i članovi sudskog veća, ako ih budu imali, kao i sami okrivljeni. Predviđeno je i da u nastavku svedoče još dvojica pripadnika Službe državne bezbednosti.

 Na fotografiji Slavko i Jelena Ćuruvija. Foto: Arhiva Dnevnog telegrafa