Jezik ulice donosi zaradu

Tekstovi i emisije čiji je smisao jeftina zabava, zbog profita ne prezaju ni od vulgarnosti. eda Todorović: Srpski tabloidi su i dalje snažno fascinirani politikom

„Dok Rada šljaka, on uživa sa seksi streljašicom”, “Nisam alkos, imam najbolju guzu na estradi”, “Zašto je Zorica napustila prvog sina”, “Ceca odložila rođendan”…

Ovo su samo neki od poslednjih novinskih naslova koji su “progutali” srpsku štampu i medije uopšte. Tabloidi. U isto vreme sa TV ekrana milionsko gledalište privlače “rijaliti cirkusi” poput “Farme”, “Parova” “Ludih kuća”… Kako stručnjaci iz ove oblasti kažu, nevažno postaje glavna vest. Ko se potukao, ko je koga prevario, a koja dama sa estrade ima najbolje silikone. Tekstovi i emisije čiji je jedini smisao jeftina zabava ne prezaju ni od najgorih vulgarnosti, a jedini cilj je što veći profit uz što manje truda. Za to vreme nove generacije već stasavaju sa novim uzorima, glavnim junacima rijalitija i naslovnica tabloida, kojima bi da zavire u lonac, u ormar, u bračni krevet.

Najveći tiražni uzlet doživeli su časopisi koji su svoj koncept bazirali na čarobnoj formuli uspeha – estrada, seks i trač. A glavni krivac za takvu sliku, izloge kioska i teme među mladima je društvena elita, smatra Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

– Politička, intelektualna, ekonomska elita nije ispunila jednu od svojih najvažnijih uloga da osigura zaštitu stvarnih društvenih vrednosti – kaže Janjić. – To se ne čini zabranom nekog programa, nego neprekidnim zalaganjem za prave vrednosti. Kod nas se digne prašina kada neki medij objavi nešto što se ne dopadne nekim političkim ili drugim centrima moći, dok se o emisijama u kojima se otvoreno promovišu antivrednosti i koje su dostupne i deci, veoma retko ko oglašava.

Tabloidizacija je zavladala srpskim medijima poslednjih deset godina, ali su se prvi tabloidi pojavili mnogo ranije.

– Sedamdesetih godina prošlog veka bio je period procvata ilustrovane, zabavno revijalne štampe koja se, u borbi sa televizijom, obilato služila šundom – kaže Neda Todorović, profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka. – U Srbiji se tada objavljuju “Čik”, “Adam i Eva”, “Magazin za muškarce”. Devedesete godine 20. veka i početak novog milenijuma, obeleženi su snažnom tabloidizacijom ne samo štampanih nego i elektronskih i onlajn medija.

Po rečima profesorke Todorović, profit, a ne etika, najdublja je motivacija tabloidnog žurnalizma.

– Tabloidizacija podrazumeva “stvaranje proizvoda sa najnižim imeniteljem koji privlače makismalni broj potrošača – kaže naša sagovornica. – Nudeći bekstvo od stvarnosti i laka rešenja ono utiče na nepoželjnu radikalizaciju društva pod parolom da deluje u intresu “malog” čoveka. Obraćaju mu se osiromašenim, neknjiževnim žargonom i jezikom ulice, intimizuju se sa njim. Bez zazora, koristi se kič, šund i folk u prisnoj komunikaciji – “na ti”, često, nudi i “psovačko novinarstvo” u kome “jake reči” zamenjuju argumente.

Kako naša sagovornica kaže, umesto da odgovore na osnovne zahteve novinarske profesije – aktuelnost, značaj i zanimljivost, tabloidi polaze isključivo od ovog trećeg. Tabloidno novinarstvo je jeftino, manja ulaganja, nego u kvalitetnoj štampi prati, paradoskalno – porast profita!

– Ono što čini srž kvalitetne štampe, u tabloidima ne mora da dobije prostor – kaže naša sagovornica. – Većina tema povezana je sa privatnom sferom, nečijim ličnim iskustvom, sa zanimljivim pojedinačnim primerima. Personalizovana vest dominira nad javnim interesom. Srpski tabloidi su, za razliku od evropskih ili američkih, i dalje snažno fascinirani politikom i političarima. Politizacija srpskih, pre svega dnevnih tabloida razumljiva je kada se imaju na umu razlike u iskustvu kroz koje smo, u poslednjoj deceniji i po, prošli u odnosu na građane zapadnih demokratija.

Po mišljenju Dragana Janjića iz NUNS, “Šoder lista” i “Minimaksovizija” se mogu posmatrati kao začeci tabloidizacije televizije u Srbiji, ali samo u formalnom smislu. Suštinski, to su bile emisije “lake zabave” koje nisu vređale ni ljude pojedinačno, ni javni moral u meri u kojoj se to čini danas u tabloidnim emisijama na televiziji.

– “Šoder lista” je u osnovi bila humoristička emisija iz koje se mogla pročitati poruka “mi se samo šalimo, mi ne mislimo da su ovo što gledate vrednosti kojima treba da težite, samo pokušavamo da vas zabavimo” – kaže naš sagovornik. – Današnje emisije tabloidnog tipa su svetlosnim godinama daleko od toga. U njima su kič, neukus, pa i nemoral praktično pretvoreni u vrednosnu poruku. Problem je u tome što one postaju najgledanije i što ni njihovi autori ni društvo u celini ne pokušavaju da publici ukažu na to kakve “vrednosti” joj se plasiraju.

Emisije poput “Farme” i “Parova” nisu izmišljene kod nas, nego su došle iz razvijenih zemalja.

– Ali, društva u tim zemljama imaju razrađene mehanizme kojima utiču na građane da ostanu verni istinskim društvenim vrednostima i da prepoznaju prostakluk u načinu mišljenja i ponašanja iz takvih emisija – smatra Janjić. – Čak je i “Farma” na samom početku bila jedna relativno pristojna emisija. Ali, čim je počelo zavirivanje u privatnost odnosa među ljudima, publika se lako stopila s pozicijom voajera koji kroz ključaonicu ili rupu u zidu posmatra šta se događa u susednom stanu i da traži sve više i više. Produkcije su spremno odgovorile i sada imamo neku vrstu porno emisija začinjenu primitivnim svađama i razgovorima kakvi se ne vode ni po palanačkim krčmama u sitne sate.

Novi “junaci” tablodnih emisija Mimi Oro, Maca Diskrecija, Sandra Afrika, Atina Ferari polako ali sigurno postaju uzor generacijama koje stasavaju. Svedoci smo da su se već pojavile prve generacije vaspitane upravo na ovakvim saržajima.

– Treba se nadati da će mnoga od te dece, kada odrastu, biti pametnija od svojih roditelja i da će razumeti kakve poruke nose “junaci” emisija koje su gledali – kaže Janjić.

„Čerečenje“ i poruke građanima

Na našim televizijama postoje i tabloidne političke emisije u kojima se “čereče” javne ličnosti, obično oni koji nisu po volji političkim, ekonomskim ili drugim centrima moći, pa čak i obični građani, a da se pri tome potpuno ignorišu osnovna pravila novinarske profesije – kaže Janjić. – Odluka političara, odnosno predstavnika vlasti, da u takvim emisijama učestvuju ili da ih koriste kako bi postigli neke svoje ciljeve, loša je poruka građanima i ostavlja prostor da se ono što se narodski zove “olajavanje” prihvati kao normalna društvena vrednost.

 Ilustracija: Večernje Novosti