Još bez odgovora otkud tabloidu poverljivi bankarski izvodi

Da li ste sigurni da je bankovni izvod koji imate poslovna tajna između vas i banke? Ni deset dana nakon što je tabloid Informer objavio izvod iz platnog prometa nekoliko organizacija koje se bave istraživačkim novinarstvom, nema odgovora na pitanje kako je tako nešto moglo da se dogodi

Curenje informacija u Srbiji doseglo je nove razmere, jer na udaru nisu samo lični podaci građana, već i organizacija. Iako ne tvrde da je informacija potekla iz banke, u BIRN-u kažu da je ona dužna da štiti tajnost podataka. Iz banke odbijaju javno da se oglase, ali je BIRN objavio odgovor koji su njima uputili – da ni informacije ni dokument nisu potekli iz Rajfajzena.

“Čak da uzmemo i da taj papir nije potekao iz banke, mi očekujemo da nam banka da obrazloženje kako je bilo moguće da se to desi i inisistraćemo na tome, guraćemo u interesu javnosti ovu priču do kraja kroz sistem onako kako je zakonom predviđeno jer ako je moglo da se desi nama moglo je da se desi bilo kom preduzeću u Srbiji da se njihovi poslovni podaci zloupotrebe na ovaj način”, kaže direktorka BIRN-a Dragana Žarković Obradović.

Objavljivanje naloga za plaćanje ili izvoda sa računa je višestruko štetno, a najviše sa stanovišta poverenja u bankarski sistem Srbije, kaže poverenik Rodoljub Šabić. Iako podseća da nije nadležan da pokrene postupak protiv pravnog lica, on kaže da država ne bi smela da ignoriše ovakve pojave.

„Ako sama banka neće kategorički da reaguje ili preduzme druge mere koje na kraju krajeva ugrožavaju njen ugled i štete njenom klijentu, očekivao bih reakciju Narodne banke koja sprovodi nazdor nad celim bankarskim sistemom. Očekivao bih reakciju Udruženja banaka. To jeste fenomen koji nije dopustiv”, kaže on.

U BIRN-u kažu da su brojke na objavljenim izvodima tačne, ali da je kontekst problematičan, jer su ti podaci zloupotrebljeni za diskreditaciju organizacije. Međutim, zakon nije predvideo mogućnost da organizacija tuži medije za uvredu, već samo pojedinac.

Profesor pravnog univerziteta Union Saša Gajin kaže da mehanizmi za zaštitu postoje u okviru krivičnog prava, ali da se nadležni organi time bave nesavesno. “Povredu zakona ne možete da sprečite zakonom već razvijanjem svesti o tome da je potrebno poštovati tuđa prava. Ali, svaki zakon se krši i zakon je taj koji omogućava zaštitu od onih koji ga krše, a sam po sebi ne može bitno da doprinese tome da se ljudi odvaže da zaviruju u tuđe privatne živote, bankovne račune ili pribavljaju druge informacije”.

U Srbiji informacije cure na sve strane, a najgore je u Ministarsvu unutrašnjih poslova – koje bi moralo da bude i najsnažniji garant tajnosti podataka. Curenje informacija iz MUP-a doseglo je tolike razmere da je i resorni ministar Nebojša Stefanović bio prinuđen javno da obeća da će učiniti sve da iskoreni tu pojavu. Koliko je uspešan vidi se po naslovnim stranama tabloida, u kojima je istog dana kada je ministar dao obećanje, glavna vest bila zasnovana upravo na informacijama procurelim iz policije.

Video prilog TV N1 pogledajte ovde.