Još nepoznato kako će se deliti akcije

Ostalo je nešto više od tri meseca do isteka roka za privatizaciju medija u Srbiji, a od 84 javna glasila na spisku još nije objavljen nijedan poziv za prodaju. U javnosti se zato postavlja pitanje da li će država uspeti da se povuče iz vlasništva medija do 1. jula ove godine, kako je predvideo Zakon o javnom informisanju, ili će taj rok morati biti produžen. Iz Ministarstva kulture i informisanja koje je nadležno za rokove prodaje državnih medija, međutim, tvrde za Nezavisno udruženja novinara Srbije da se za sada pomeranje rokova ne dovodi u pitanje i da je i dalje na snazi odredba da taj proces mora biti završen do 1. jula ove godine

Još nije poznato ni kako će se deliti akcije zaposlenima ukoliko za pojedine medije ne bude zainteresovan nijedan kupac. Podsetimo, zakonom je propisano da ukoliko neki medij ne bude želeo niko da kupi, akcije medija će biti ponuđene zaposlenima, a ukoliko i oni to odbiju to javno glasilo će biti ugašeno. Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković kaže za NUNS da nadležno ministarstvo u ovom trenutku priprema uredbu o tome kako će i kada deliti besplatne akcije zaposlenima i ko će sve imati pravo na njih. Nakon što Ministartsvo završi pisanje, Vlada Srbije će morati da usvoji taj dokument.

Ono što se može očekivati jeste da, izgleda, na te akcije neće imati pravo svi zaposleni. Najverovatnije je da to pravo neće moći da ostvare oni koji su već dobili besplatne akcije nekoliko javnih preduzeća koje su deljene građanima pre nekoliko godina, čuvene „Dinkićeve besplatne akcije“.

Mahom nepoznati interesenti

Kada je reč o postupku privatizacije medija, za sada je Agenacija za privatizaciju prikupila jedino pisma o zainteresovanosti za kupovinu medija, a, kako kažu za NUNS, za 84 medija za koje je raspisan javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti stigla su ukupno 154 pisma. Spisak potencijalnih kupaca, međutim, Agencija ne želi da objavi, jer, kako kažu, to nije spisak „pravih kupaca“ i zato ne žele da zbunjuju javnost.

Uprkos tome, NUNS je ranije dobio podatke o kompanijama i fizičkim licima koji su na javni poziv Agencije za privatizaciju dostavili pisma o zainteresovanosti za kupovinu prvih 49 državnih medija za koje je raspisan poziv. Prema tom spisku, firma „Feedback Consulting and New Media Production“ iz Novog Sada Danijela Kulačina i Vladan Kostić kao fizičko lice zainteresovani su za kupovinu većeg broja državnih lokalnih medija, imajući u vidu da su dostavili pisma o zainteresovanosti za kupovinu po desetak glasila. Među zainteresovanima za kupovinu medija ističe se i fizičko lice Miloš Paunović, koji je poslao pisma o zainteresovanosti za kupovinu Politike ad, RTV Pančevo i TV Smederevo.

Na spisku se nalazi i kompanija Miodraga Kostića MK grup, koja je izrazila želju da kupi novosadski Dnevnik holding i izdavačku kuću Radnička štampa. Najviše zainteresovanih ima za kupovinu BC Info iz Bele Crkve – čak šest, isto toliko je i pisama o namerama o kupovini Pančevca, dok je po pet interesenata za Glas Podrinja iz Šapca, Nedeljne novine iz Bačke Palanke i Radio Sombor.

Proces sporo teče

Što se tiče daljeg postupka, u Agenciji za privatizaciju napominju za NUNS da u skladu sa Zakonom o privatizaciji izdavač medija koji je subjekt privatizacije bio je u obavezi da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala do 31. decembra poslednje poslovne godine, u roku od 45 dana od dana objave javnog poziva za prikupljanje pisama o zainteresovanosti.

„Dokumentacija, koju priprema izdavač medija koji je subjekt privatizacije i dostavlja Agenciji za privatizaciji, treba da sadrži osnovne podatke o subjektu privatizacije, podatke o stanju sredstava i obaveza, analizu dosadašnjeg poslovanja subjekta privatizacije, statusnu dokumentaciju, imovinsko-pravnu dokumentaciju, finansijske izveštaje za poslednje tri godine, zajedno sa izveštajem revizora ako postoji obaveza sačinjavanja revizorskog izveštaja, podatke o proceni vrednosti kapitala, specifikaciju imovine, prava i obaveza subjekta privatizacije i izjavu odgovornog lica o tačnosti i sveobuhvatnosti podataka“, objašnjavaju u Agenciji.

Na pitanje NUNS za koliko medija je do sada prikupljena sva neophodna dokumentacija za privatizaciju i kada će biti raspisani prvi pozivi za prodaju, u Agenciji odgovaraju neodređeno. „Dinamika objavljivanja javnih poziva za prikupljanje obavezujućih ponuda zavisiće od postupanja izdavača medija i njihovih osnivača u skladu sa obavezama iz Zakona o privatizaciji i dostavljanja potrebnih akata i dokumentacija. Kada se budu stekli uslovi, Agencija će, u skladu sa članom 26. Zakona o privatizaciji objavljivati javne pozive za prodaju kapitala izdavača medija koji su subjekti privatizacije“. Međutim, prema nezvaničnim informacijama, veliki broj medija još nije predao kompletnu dokumentaciju neophodnu za početak postupka njihove prodaje.

Javni pozivi za prodaju kapitala, dodaju, biće objavljeni najmanje u jednom dnevnom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Srbije i na internet stranici Agencije za privatizaciju, najkasnije 30 dana pre dana koji je određen za dostavljanje prijava.

Prema ranijim podacima Agencije za provatizaciju, 56 medija je u većinskom vlasništvu lokalne samouprave, 15 Agencije za privatizaciju (reč je o onima u kojima je raskinut ugovor o prodaji u prethodnoj privatizaciji), četiri su u većinskom vlasništvu Republike Srbije za koje Vlada Srbije predaje potrebnu dokumentaciju, dok je jedno glasilo u društvenom vlasništvu.

Raskinuto 18 ugovora

Prethodnih godina, inače, privatizovano je 56 medija (31 elektronski i 25 štampanih), za sedam je obustavljena prodaja, u 37 slučajeva je prekinut postupak privatizacije, dok je osam medija ostalo neprivatizovano nakon tri neuspešne aukcije. Među tih osam su bili Radio Valjevo, JPI Mladenovac, Radio Požega, TV Požega, RTV Brus, Radio Pirot, Radio Leskovac i RTV Inđija. Prema tim podacima Agencije iz 2011. godine, od 56 prodatih medija u 18 slučajeva se privatizacija pokazala neuspešnom, odnosno ugovori o prodaji su posle godinu ili dve raskinuti, kao što je bio slučaj sa Pančevcem.

RTV Kragujevac, RTV Šabac, Niška televizija, Javno preduzeće za informisanje Novi Pazar, RTV Vranje, Radio Subotica, Radio Novi Bečej i Radio Bujanovac su među medijima za koje je prekinut postupak privatizacije 1. septembra 2010, a koji se i danas ponovo nalaze na prodajnom spisku. Proces prodaje obustavljen je ranijih godina, između ostalih, za Gradski informativni centar „Apolo“ iz Novog sada i „Štampu, radio i film“ iz Bora, koji su takođe i sada na listi za prodaju, dok, na primer, Politika, Dnevnik, Tanjug i Studio B nisu ranijih godina bili predmet privatizacije medija u Srbiji.