Naš karikaturista i ilustrator Jugoslav Vlahović koji je poznavao četvoricu ubijenih karikaturista priča za „Blic” da ga je ta vest duboko potresla.
– Pre samo dva-tri meseca sreli smo se u Sen Žist le Marte gde su se svake godine okupljali karikaturisti u Nacionalnom centru za karikaturu. Upoznao sam ih tamo i bili su vrlo druželjubivi, prijatni i duhoviti. Kako ja ne govorim francuski, a oni vrlo slabo engleski, bilo mi je krivo što ne možemo više da razgovaramo, toliko da sam poželeo da naučim njihov jezik. Bio sam šokiran kad sam čuo. Javio mi je kolega iz Francuske i prvo sam mislio da je samo Kabu stradao dok nisam pročitao vesti. Ceo dan su mi stizali mejlovi i pozivi iz celog sveta, cela zajednica je u šoku – priča Vlahović, i napominje da je rad ubijenog Bernarda Tinje deo beogradske izložbe “Zlatni osmeh” koja je 29. decembra otvorena u Beogradu.
Vlahović se seća i da su mu francuski karikaturisti pružili podršku kada je krajem sedamdesetih godina imao izložbu u Parizu.
– Tada su upravo u svom časopisu “Šarli ebdo” 1979. godine objavili jedan moj crtež i najavili otvaranje moje izložbu. Bio je to prijateljski i kolegijalni čin i podrška koja mi je veoma značila – seća se Vlahović.
Svoje kolege opisao je još kao veoma cenjene u svom radu, ne samo u Francuskoj, već u celom svetu.
– Ja se bavim drugačijom vrstom karikature i ilustracije. Oni su se bavili tom političkom provokacijom poput našeg Koraksa i Dušana Petričića i na tome su izgradili tradiciju. Ali njihova satira nije se odnosila samo na druge, već su bili i autosatiričari, umeli su da se šale na svoj račun. Legende su, imali su svoje sledbenike i to ne samo u Francuskoj, već u celom svetu – dodaje Vlahović.
Vlahović napominje da je ovo strašna stvar koja je podigla veliku prašinu i o kojoj će se tek pisati.
Ovo ubistvo možda je i poruka ostalima – da li ćemo se zatvoriti iz straha ili ćemo još više dići glas – poručuje naš cenjeni karikaturista.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.