Kad je fotografija skuplja od slike Save Šumanovića

Zakon o autorskim i srodnim pravima fotografiju je stavio u povlašćen položaj u odnosu na novinske tekstove, ekskluzivne intervjue, istraživačke članke i ratne reportaže koje bez ovlašćenja mogu da preuzmu drugi mediji

Kada je pre dve godine „Politika” upozoravala na česte nesreće na Ibarskoj magistrali našla se u problemu – fotografija koja je trebalo da ilustruje tekst kupljena je pre više od pet godina, pa je bilo neophodno pozvati autora da da svoj blagoslov da se ponovno objavi. Međutim, fotoreporter je u međuvremenu preminuo, a autorska prava su pripala njegovoj porodici. Naslednici su pristali da naš list objavi fotografiju, ali uz nadoknadu za koju može da se plati polugodišnji Rojtersov servis (desetine hiljada fotografija). A da urednici kojim slučajem nisu proverili ko je autor i kada je fotografija nastala rizikovali bi da slučaj stigne na sud i suoče se sa izuzetno visokom novčanom kaznom za koju bi mogli da kupe neko delo Save Šumanovića.

Zakon o autorskim i srodnim pravima fotografiju je stavio u povlašćen položaj  u odnosu na ostale novinarske proizvode. Prema ovom propisu novinska fotografija je autorsko delo isto koliko i slika, skulptura, film, pozorišna predstava… Još jednostavnije rečeno – istu zaštitu ima film Emira Kusturice i fotografija rafova iz prodavnice hipermarketa. S druge strane, novinarski tekstovi, ekskluzivni intervjui, istraživački članci, ratne reportaže nisu obuhvaćeni ovim propisom. Tako onaj novinar koji je nedeljama istraživao o korupciji, a čiji tekst bez ovlašćenja preuzmu drugi mediji, zaštitu može jedino da traži od Saveta za štampu, koji će da uputi opomenu. Nema zaštite autorstva za novinare.

Prave noćne more novinske kuće imaju zbog nakaradnog sudskog tumačenja odredbe  Zakona o autorskim i srodnim pravima koja kaže da poslodavci prava na fotografije koje su autori snimili izvršavajući radne obaveze imaju samo narednih pet godina. Takvo rešenje često se zloupotrebljava – fotoreporteri združenim snagama love redakcije koje objavljuje ove stare fotografije i obaveštavaju advokate koji su se već specijalizovali za ovakve slučajeve. Posle toga sudije samo razrezuju visinu kazne za novinske kuće.

Zbog toga su štampani i elektronski mediji sa olakšanjem dočekala tumačenje skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo prema kojem fotografija nije autorsko delo. U toku je rasprava u parlamentu, nakon čega će poslanici odlučiti da li se ovo tumačenje prihvata ili odbija.

– Vodiću na ručak onoga ko je predložio ovu zakonsku odredbu. Bio je poslednji čas. To je postalo neizdrživo. „Večernje novosti” su prošle godine platile nekoliko miliona odštete ljudima koji su nas tužili za prenošenje novinske fotografije. Obične, na kojoj se, primera radi, vide most, baba na mostu i jedan saobraćajni znak. Neki od autora tražili su i preko pola miliona dinara odštete, a sudije presuđivale na trista hiljada. Akademski slikar u Srbiji ako proda svoje delo za 300 evra smatra to uspehom, dok srpski fotoreporteri i fotografi za svoje novinske fotografije, sa ulice, pijace, reke, iz dvorišta, dobijaju hiljade evra. Konačno da tome dođe kraj – kaže za „Politiku” generalni direktor i glavni urednik „Večernjih novosti” Ratko Dmitrović.

Direktor lista „Blic” Veselin Simonović podseća da su pre dve godine glavni urednici 15 štampanih medija pokrenuli inicijativu kako bi stali na put zloupotrebi autorskih prava od strane fotografa i fotoreportera.

– Ne sporim da fotografija može da bude umetničko delo, ali ako autor iza njega stoji samostalno. Međutim, to nikako ne može da bude fotografija koju je fotoreporter usnimio na radnom zadatku, na koji je otišao po nalogu urednika, sa opremom koju mu je obezbedio poslodavac i za šta će, na kraju meseca, da dobije platu. Kako bilo koja medijska kuća da ima arhivu i dokumentaciju, ako posle pet godina to više nije njihova imovina – kaže Simonović i dodaje da mu se čini kako postoji sprega između advokata, autora fotografija i sudija koji određuju enormno visoke kazne.

– To je korupcija i kriminal – ističe Simonović.

Udruženja fotografa, ali i novinarska, poput Udruženja novinara Srbije (UNS), apelovali su na Narodnu skupština Srbije da ne ukida pravnu zaštitu autorstva fotografije. Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) otišli su i korak dalje najavivši da će, usvoji li se drugačije, biti prinuđeni da pravdu traže pred Evropskim sudom za ljudska prava. Očigledno da novinarska udruženja nisu pitala redakcije o ovome problemu i potrudila se da zaštite prava novinara jer je novinarski tekst danas jedino delo koje nema adekvatnu pravnu zaštitu.

Pre samo desetak dana Svetska organizacija za zaštitu životinja PETA izgubila je pravnu bitku koja se vodila pred Federalnim sudom u San Francisku zbog jedne fotografije. Naime, makaka majmun Naruta je 2011. godine na indonežanskom ostrvu Sulavesi oteo kameru fotografu i napravio „selfi” koji je nasmejao svet. U septembru prošle godine PETA je pokrenula tužbu kako bi Naruto dobio autorska prava i sav prihod od fotografije objavljene u brojnim svetskim medijima.

Šta bi bilo da je Naruto živeo u beogradskom Zoo-vrtu?