Kako EU komisija ocenjuje digitalna prava u Srbiji u 2016. godini

Kako se još jedna godina evrointegracija Srbije približava kraju, Evropska komisija je objavila novi izveštaj o napretku koji pokriva 2016. godinu. Iako je Srbija sredinom jula otvorila dva pregovačka poglavlja, 23 – pravosuđe i ljudska prava i 24 – pravda, sloboda i bezbednost, što jeste značajan korak, Komisija je u izveštaju ipak ukazala da je na praktičnom planu neophodno uraditi još mnogo stvari kako bi se obaveze u procesu pristupanja zapravo primenile

U izveštaju se ističe da je neophodno hitno usvajanje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u skladu sa EU standardima, kao i da se unaprede kapaciteti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Kao problemi se navode nedovoljna regulisanost obrade i zaštite naročito osetljivih podataka, biometrije, video-nadzora, bezbednosti podataka na internetu i direktnog marketinga, što ostavlja prostor za brojne zloupotrebe. Da podsetimo, Poverenik je još 2014. godine predstavio model novog zakona, koji gotovo da nije konsultovan prilikom izrade Nacrta zakona koji je stavljen na javnu raspravu u oktobru 2015. SHARE Fondacija je poslala komentare na Nacrt, ali ni posle godinu dana od održane javne rasprave o ovom procesu nema nikakvih novosti.

Komisija je ocenila da se stanje slobode izražavanja nije poboljšalo, tj. da postoji potreba za političkim dijalogom, kritičkim diskusijama i izražavanjem suprotstavljenih mišljenja, kako u tradicionalnim medijima tako i na društvenim mrežama, što se slaže sa nalazima monitoringa Internet sloboda SHARE Fondacije. Politička kontrola medijskog sektora tokom izborne kampanje dovela je do raširene samocenzure. Takođe je primećeno da se govor mržnje toleriše u medijima i da se retko sankcioniše.

Napadi i pritisci na novinare onlajn medija i blogere, prema rečima Komisije, ugrožavaju slobodu izražavanja na Internetu, uz podsećanje da nema značajnog napretka u rešavanju slučajeva tehničkih napada na medijske vebsajtove u poslednje dve godine. Potrebni su dodatni napori nadležnih organa kako bi se identifikovala i procesuirala lica osumnjičena za kršenje Internet sloboda. SHARE istraživanja o “informacionim ratovima” u digitalnom okruženju Srbije dodatno potkrepljuju ove komentare.

Izveštaj Komisije takođe izdvaja činjenicu da Srbija nema dugoročnu strategiju za borbu protiv sajber kriminala. Saradnja policije i Tužilaštva za visoko-tehnološki kriminal (VTK) je poboljšana, ali je ocenjeno da odeljenje policije za borbu protiv VTK i dalje nema adekvatne resurse, naročito kada se uzme u obzir složenost krivičnih dela koje treba da istraži, na šta smo već ukazali.

Zaključak koji se navodi u izveštaju Komisije je da u narednom periodu Srbija treba da radi na stvaranju sredine u kojoj građani neometano uživaju pravo na slobodu izražavanja, sudski organi adekvatno ispituju pretnje, fizičke napade, pozive na nasilje i narušavanje privatnosti novinara i blogera, te da se takve vrste povreda prava javno osuđuju.

Zanimljivo je primetiti da su problemi poput usvajanja nove regulative o zaštiti podataka o ličnosti, rešavanje slučajeva sajber napada i strategije za borbu protiv sajber kriminala istaknuti i u izveštaju za prošlu godinu, te da činjenica da ovi procesi i dalje tapkaju u mestu nakon godinu dana jasno ukazuje na to da ovim pitanjima nije posvećeno dovoljno pažnje, što nepovoljno utiče na pravnu sigurnost i uživanje prava građana.