Kako je ćirilica podelila novinare

Inicijativa da se ćirilična štampa oslobodi PDV-a pretvorila se u oštru raspravu i teške reči u seriji tekstova koji se smenjuju gotovo svakog dana, već tri nedelje

Inicijativu su pokrenule Politika i Večernje novosti, a njihovim argumentima za zaštitu pisma usprotivili su se urednici Danasa i Vremena. Otišlo se predaleko, saglasne su obe strane.

„Ja nisam započela polemiku, nego inicijativu da se pomogne ćirilici“, kaže Ljiljana Smajlović, glavna i odgovorna urednica dnevnog lista Politika.

„Ja nemam ništa protiv ćirilice, naprotiv, mislim da je inicijativa loša“, navodi Dragoljub Žarković, glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme.

Tako je počelo – -urednicima latinične zasmetali su argumenti kolega iz ćirilične štampe. Argumenti su bili: izdanja na ćirilici nisu poklekla pred tabloidizacijom, čime se odriču dela tiraža, zaštitom pisma štiti se ugled profesije. Zato su smatrali trebalo bi da budu oslobođeni PDV-a.

„Mi smo se načitali baš iz tih novina koje su pokrenule inicijativu, brda loše propagande koja je napravila štetu u Srbiji i sve je to bilo objavljeno na ćirilici. Pismo nema veze sa profesionalnošću“, kaže Žarković.

„Imamo srpske intelektualce koji kažu, to je nazadno i ratni zločini su se na ćirilici pravdali, pa hajde da je pustimo da umre“, kaže Ljiljana Smajlović.

Argumenti iz devedesetih i izgleda neizbežna – prva i druga Srbija – naličje su debate.

„Glavni problem polemike oko ćirilice je taj što se iza polemike oko ćirilice krije polemika oko nacionalizma. Kod nas je ćirilici napravljena medveđa usluga da je ona napravljena simbolom nacionalizma“, Vladimir Milutinović

„Nisam ja išla kod njih nego sam rekla dajte da zaštitimo ćirilicu, a onda je druga Srbija ustala i rekla – ma kakva ćirilica, oni su nosioci podela, oni insistiraju na podelama, njima je ćirilica nešto što je ružno i oznaka prve Srbije sa kojim ne žele ništa da imaju“, kaže Ljiljana Smajlović.

„To se pretvorilo u jednu polemiku koja je predaleko otišla, neprincijelna je potpuno i ja sam se, posle jednog teksta gde sam morao da branim i lični integritet i integritet redakcije u kojoj radim, iz toga povukao jer nemam nameru da se prebrojavam na naše i njihove“, kaže Žarković.

O čemu se zapravo polemiše, dok se raspravlja o ćirilici.

„Glavni problem polemike oko ćirilice je taj što se iza polemike oko ćirilice krije polemika oko nacionalizma. Kod nas je ćirilici napravljena medveđa usluga da je ona napravljena simbolom nacionalizma“, kaže filozof Vladimir Milutinović.

Nepravedno. Ali da li je makar, takva kakva je, polemika o njoj uspela da nas podseti na već pomalo zaboravljeni žanr?

„Polemike su korisne zato što je to razgovor, a polemika koja prekida razgovor ne bi bila baš korisna. Ova čini mi se da je proizvela više štete nego koristi“, kaže Milutinović.

Polemika možda i nema budućnost, ali inicijativa možda i ima. Poreska uprava još nema odgovor na pitanje kakav će biti epilog ove inicijative.

Ministar finansija rekao je da smanjenje poreza na dodatu vrednost na svu štampu ne bi bilo opterećenje za budžet, a da će se ostalo analizirati.